Eksplozija novog zaduživanja u Srbiji, građani pozajmili 10 odsto više novca

Ukupni krediti privredi i građanima porasli su u drugom kvartalu 2026. godine za 175 milijardi dinara, a veći deo od 95 milijardi dinara odnosi se na zaduživanje građana.

Sama struktura novih pozajmica pokazuje da i kod građana i kod preduzeća ubedljivo najveći deo novog duga čine kratkoročni i gotovinski aranžmani koji po pravilu služe za premošćavanje tekuće likvidnosti i hitno finansiranje svakodnevnih obaveza.

Samo u drugom tromesečju stanovništvu je odobreno 240 milijardi dinara novih dinarskih kredita, što je za skoro 22 milijarde dinara ili skoro deset odsto (9,9 odsto) više nego u prvom kvartalu, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o dinarizaciji finansijskog sistema.

Centralna banka je u ovom dokumentu ocenila da su krediti stanovništvu u drugom kvartalu ove godine odobreni “u izuzetno visokom iznosu u oba valutna znaka”.

Kada se pogleda struktura zaduživanja građana, ubedljivo najdinamičniji rast imale su gotovinske pozajmice. Keš krediti čine čak 87 odsto svih novoodobrenih dinarskih kredita stanovništvu. Podaci pokazuju da se u 99,9 odsto slučajeva ovi krediti odobravaju u dinarima i to sa rokovima otplate dužim od pet godina.

Ukupno posmatrano, dinarski plasmani stanovništvu porasli su za 63,8 milijardi dinara, gde su keš zajmovi sa udelom od 84 odsto najzastupljenija ukupna kategorija dinarskih kredita.

Sa druge strane, valutno indeksirani krediti stanovništvu porasli su za 31,4 milijarde dinara, što je upola manji rast u poređenju sa dinarskim. Kod evro-indeksiranih pozajmica, najzastupljeniji su bili stambeni krediti, čijem je rastu doprinela realizacija programa Stambeni krediti za mlade.

Stepen dinarizacije plasmana stanovništvu dostigao je rekordan nivo od 56,9 odsto, što je međugodišnji rast od 1,1 p.p, dok u novoodobrenim poslovima učešće dinara kod građana iznosi 77,4 procenata.

Privreda u trci za obrtnim sredstvima

Zaduživanje privrede u drugom kvartalu pruža još jasniji signal o potrebi za hitnim finansiranjem poslovanja. Ukupni plasmani kompanijama povećani su za 80 milijardi dinara, uz izraženiji rast u domaćoj valuti.

Dinarski plasmani privredi porasli su za 46 milijardi dinara, pri čemu su sami krediti skočili za 38 milijardu dinara. Izuzev četvrtog kvartala 2020. godine, kada je sprovođena državna garantna šema zbog pandemije, ovo je najveći kvartalni rast dinarskih plasmana privredi od kada se vode podaci.

Kada se posmatraju novoodobreni dinarski krediti privredi, zabeležen je skok od čak 63 odsto na tromesečnom nivou, pa je odobren rekordno visok iznos od 135,5 milijardi dinara. U njihovoj strukturi prednjače krediti za obrtna sredstva, koji su ostvarili najdinamičniji rast i činili čak 66 odsto svih novoodobrenih dinarskih pozajmica privredi.

Kada je reč o deviznom znaku, novoodobreni krediti privredi iznosili su 301 milijardu dinara (rast od 46 odsto), gde je zabeleženo više nego dvostruko povećanje investicionih kredita u odnosu na prvo tromesečje ove godine, ali i znatan rast kredita za obrtna sredstva, uvoz i izvoz.

Ukupni devizni i devizno indeksirani plasmani privredi povećani su za 33,8 milijardi dinara, dok su u svim ostalim kategorijama deviznih kredita, osim investicionih i kredita za izvoz, zabeležena smanjenja salda.

Zahvaljujući ovim kretanjima, dinarizacija plasmana privredi porasla je na 24,2 odsto, odnosno 2,2 p.p. međugodišnje, dok je učešće novih dinarskih kredita u ukupnim novim poslovima privrede skočilo na 31 odsto, što je najviši nivo od trećeg kvartala 2020. godine.

Ukupni stepen dinarizacije plasmana privredi i stanovništvu po postojećim poslovima dostigao je krajem drugog kvartala ove godine rekordnih 40,7 odsto, što je za 2,2 p.p. više na međugodišnjem nivou.

Učešće novodobrenih dinarskih kredita u ukupnoj masi iznosilo je 50,3 odsto.

Kamate rastu

Prosečna kamatna stopa na ukupne novoodobrene kredite u istom periodu iznosila je 6,5 odsto, za 0,1 p.p. više nego na kraju prethodnog tromesečja. Do ovog povećanja došlo je prvenstveno usled rasta kamata na devizne kredite za 0,3 p.p. (na 5,1 odsto) zbog očekivanja i potonjeg podizanja referentnih stopa ECB-a u drugoj polovini juna.

Prosečne kamate na dinarske kredite porasle su skromnije, za 0,1 p.p. na osam odsto.

Kod novoodobrenih dinarskih kredita privredi prosečna kamata je porasla za 0,3 p.p. na 7,1 odsto (pri čemu je na obrtna sredstva skočila na 7,0 odsto, a na investicione pala na 8,1 odsto). Kod deviznih kredita privredi prosečna stopa iznosila je 5,1 odsto, uz najveći skok kod kredita za uvoz i izvoz (za 2,0 p.p. na 5,9 odsto).

Kod stanovništva, prosečne kamatne stope na novoodobrene kredite iznosile su 7,6 odsto, što je rast od 0,1 p.p. Kamate na dinarske kredite građanima porasle su na 8,4 odsto (gotovinski 8,4 odsto, potrošački 3,2 odsto, ostali 9,5 odsto, dok su stambeni dinarski pali za 0,8 p.p. na 10,7 odsto).

Devizno indeksirani krediti stanovništvu zadržali su prosečnu stopu od 4,7 odsto (stambeni 4,4 odsto, potrošački 5,4 odsto).

Poređenje troškova zaduživanja i strukture odobrenih sredstava pokazuje da smanjenje kamatne razlike pogoduje dinarizaciji, ali rekordno učešće keš kredita kod građana i obrtnih sredstava kod preduzeća nedvosmisleno ukazuje da je drugi kvartal obeležila trka za tekućom likvidnošću.