Da li firma mora da izda e-fakturu kada traži naknadu štete?

Često se dešava da kurirska služba izgubi ili ošteti paket koji joj je firma poverila na transport. U takvim situacijama postavlja se pitanje ne samo kako nadoknaditi štetu, već i kako fakturisati i platiti PDV.

Licencirani računovođa Jovanka Ilić kaže da za firmu isplaćeni iznos predstavlja naknadu štete, a ne plaćanje za promet dobara ili usluga.

„Zbog toga se na takvu naknadu ne obračunava PDV. Ako su obe strane subjekti privatnog sektora, ne postoji obaveza izdavanja eFakture samo po osnovu naknade štete, jer između njih nije izvršen promet dobara ili usluga. Ipak, slanje zahteva za isplatu preko SEF-a je moguće, iako nije obavezno“, navodi Ilić.

Kod oštećenih pošiljaka važno je i da se reklamacija podnese u zakonskom roku, jer od toga može zavisiti pravo na naknadu štete.

„Ako firma ipak odluči da zahtev za nadoknadu štete zbog izgubljenog ili oštećenog paketa pošalje preko Sistema elektronskih faktura (SEF), potrebno je pravilno odabrati poresku kategoriju“, kaže Ilić i dodaje da je pritom je važno napraviti razliku između prometa koji je oslobođen PDV-a i situacije u kojoj PDV uopšte nije primenljiv.

Kod naknade stvarne štete ne postoji isporuka dobara ili usluga za koju bi se plaćala naknada, pa se zato ne radi o poreskom oslobođenju, već o iznosu koji je izvan predmeta oporezivanja.

Ukoliko firma ne koristi SEF za slanje zahteva, kurirskoj službi može dostaviti odštetni zahtev, reklamaciju ili drugi odgovarajući dokument, u skladu sa njenom procedurom.

„U njemu bi trebalo navesti broj i datum pošiljke, opis događaja, vrednost izgubljene ili oštećene robe, traženi iznos naknade i dokumentaciju koja potvrđuje osnov i visinu potraživanja. Takav zahtev ne treba tretirati kao račun za prodatu robu, jer između firme i kurirske službe nije došlo do prodaje, već je nastalo potraživanje zbog štete“, objašnjava Ilić.

Ipak, prema njenim rečima, nije dovoljno da se neka uplata samo nazove naknadom štete kako bi automatski bila izvan sistema PDV-a.

„Presudno je šta se njome zaista plaća. Ukoliko primalac novca zauzvrat pruža određenu uslugu ili izvršava drugu protivčinidbu, potrebno je posebno analizirati poreski tretman. Isto važi i za pojedine ugovorne kazne i penale, čija priroda zavisi od konkretnih okolnosti“, navodi naša sagovornica.

Posebnu pažnju treba obratiti i na slučaj kada kurirska služba, pored naknade za izgubljenu robu, vraća i prethodno naplaćenu poštarinu.

Dok naknada za izgubljenu robu može predstavljati odštetu van predmeta PDV-a, povraćaj cene kurirske usluge može zahtevati korekciju naknade za tu uslugu. Zbog toga ova dva iznosa ne treba automatski posmatrati na isti način.

„Naknadu štete potrebno je pravilno evidentirati i u poslovnim knjigama. Za potraživanja po ovom osnovu predviđen je konto 226 – Potraživanja po osnovu naknada šteta, koji obuhvata potraživanja od osiguravajućih društava i drugih lica. Ipak, način knjiženja nastanka potraživanja zavisi od konkretne situacije, uključujući to da li je roba već bila prodata, kako je prethodno evidentirana i kolika je njena knjigovodstvena vrednost“, zaključuje licencirani računovođa Jovanka Ilić.