Toplija leta menjaju tržište klimatizacije

Leto 2025. bilo je treće najtoplije u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom sezonskom temperaturom od 23,0 °C, što je za dva stepena više od normale, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Ove godine je mesec za nama bio najtopliji i drugi najsušniji avgust od 1951. Odavno je jasno da klimatske promene stvaraju uslove u kojima klimatizacija nije luksuz, nego neophodnost, zbog čega postaje deo standardne infrastrukture i poslovnih objekata.

Sa druge strane, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je tokom 2025. završeno 36.390 stanova, dok je ukupna površina izgrađenih zgrada iznosila oko 6,86 miliona kvadratnih metara. Vrednost izvedenih građevinskih radova dostigla je 785,4 milijarde dinara.

Trend se nastavio i tokom 2026. godine. U drugom kvartalu vrednost građevinskih radova na zgradama, izražena u stalnim cenama, bila je 32,4 odsto veća nego u istom periodu prethodne godine, dok je ukupna vrednost izvedenih građevinskih radova porasla devet odsto.

Dakle, klimatske promene povećavaju potrebu za hlađenjem, dok izgradnja novih stanova, poslovnih prostora i drugih objekata povećava broj mesta na kojima takvi sistemi mogu da budu ugrađeni.

Delatnost na koju ove dve činjenice povoljno utiču, i to ne samo kada su u pitanju klimatizacioni sistemi nego i druge vrste instalacija, je postavljanje vodovodnih, kanalizacionih, grejnih i klimatizacionih sistema.

Prema podacima koje nam je dostavila bonitetna kuća CompanyWall, u 2025. godini je u ovom sektoru bilo ukupno 6.335 registrovanih preduzeća. Kod firmi za koje postoje finansijski podaci, ukupni prihodi su sa oko 81,9 milijardi dinara u 2023. porasli na 95,1 milijardu u 2024, što je rast od oko 16,1 odsto. U 2025. prihod je dodatno porastao na 99,1 milijardu dinara, odnosno za još 4,3 odsto. Za dve godine prihod je tako povećan za oko 21 odsto.

Dobit je rasla još brže. Sa oko 5,52 milijarde dinara u 2023, povećala se na 6,57 milijardi u 2024, što je rast od gotovo 19 odsto, a u 2025. stigla je do 7,16 milijardi dinara, odnosno još 9,1 odsto više. Ukupno je za dve godine dobit povećana za gotovo 30 odsto.

Zanimljivo je da se profitna marža takođe postepeno poboljšavala: sa oko 6,7 odsto prihoda u 2023, na 6,9 odsto u 2024. i 7,2 odsto u 2025. To znači da rast sektora nije bio samo posledica većeg obima poslovanja, već su firme u zbiru uspevale da zadrže i nešto veći deo prihoda kao dobit.

Na osnovu tabele deset najuspešnijih preduzeća u 2025. godini najveći prihod ostvario je Energy Net, u iznosu od 6,37 milijardi dinara, čime je ova kompanija među posmatranih deset premašila granicu od šest milijardi dinara. Sledi Promont Group sa 4,84 milijarde i Steelsoft sa 4,73 milijarde dinara. Promont je, međutim, ostao najprofitabilnija kompanija u grupi, sa dobiti od 830,1 milion dinara, iako je ona bila manja nego godinu ranije.

Međutim, kada se delatnost posmatra kroz uži fokus na klimatizaciju, slika je nešto složenija. U CompanyWall bazi se, na osnovu naziva kompanija koji direktno upućuju na klimatizaciju, klime ili HVAC, može izdvojiti oko 525 preduzeća, odnosno približno 8,3 odsto ukupnog broja registrovanih firmi u ovoj delatnosti. Reč je o konzervativnoj proceni, jer deo kompanija koje se bave klimatizacijom u nazivu nema takvu odrednicu.

Njihovi finansijski rezultati, međutim, ne pokazuju ravnomeran rast iz godine u godinu. Zbirni prihodi izdvojenog uzorka iznosili su oko pet milijardi dinara u 2023. godini, blago su povećani u 2024, a zatim smanjeni u 2025. godini. To ne znači da se potreba za klimatizacijom smanjuje, već pre pokazuje koliko je poslovanje pojedinačnih kompanija u ovom segmentu promenljivo i koliko na zbirne rezultate utiču najveće firme.

Istovremeno, među kompanijama postoje vrlo različiti trendovi. Dok su pojedine firme u poslednje dve godine značajno povećale prihode i dobit, druge su zabeležile pad poslovanja. Takva kretanja ukazuju da rastuća potreba za hlađenjem otvara prostor za nove poslove, ali da sama po sebi nije dovoljna da garantuje rast svim učesnicima na tržištu.

Dugoročniji potencijal ovog tržišta zato ne treba posmatrati samo kroz prodaju klima-uređaja. Sve veći broj novih stambenih i poslovnih kvadrata podrazumeva potrebu za projektovanjem i ugradnjom kompletnih sistema, ali i za njihovim servisiranjem i održavanjem. Istovremeno, sve veći značaj energetske efikasnosti otvara prostor za savremenija rešenja koja omogućavaju racionalniju potrošnju energije uz obezbeđivanje odgovarajuće temperature u objektima.

Na taj način klimatske promene i građevinska ekspanzija deluju kao dva različita, ali povezana pokretača potražnje.

Toplija leta povećavaju potrebu za hlađenjem postojećih objekata, dok nova gradnja stvara dodatno tržište za instalatere. Za kompanije koje posluju u ovoj delatnosti to znači da se njihov potencijalni posao ne završava ugradnjom sistema u novogradnji, već se nastavlja kroz servis, održavanje, zamenu opreme i prilagođavanje objekata sve zahtevnijim klimatskim uslovima.