Različiti uzroci rasta cena u najvećim ekonomijama Zapada

Inflacija u Nemačkoj ponovo je ubrzala u julu, ali struktura rasta cena pokazuje da se ne radi o novom širokom inflatornom talasu, već pre svega o posledicama energetskog šoka. Prema konačnim podacima koje je 12. avgusta objavio nemački zavod za statistiku Destatis, godišnja stopa inflacije iznosila je 2,8 odsto, u odnosu na 2,3 odsto u junu, dok su potrošačke cene na mesečnom nivou porasle 0,8 odsto. Time je potvrđena preliminarna procena i zabeležena najviša inflacija u poslednja tri meseca.

Glavni uzrok ubrzanja bio je nagli rast cena energije. Godišnja inflacija u toj kategoriji skočila je na 8,3 odsto, sa 3,4 odsto mesec dana ranije, nakon rasta cena nafte i goriva usled ponovnih geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku.

Posebno su poskupela motorna goriva, dok su cene hrane ostale gotovo nepromenjene, sa godišnjim rastom od svega 0,4 odsto. To je važan signal, jer pokazuje da se inflatorni pritisci nisu ravnomerno proširili na celu potrošačku korpu.

Još važniji podatak za ekonomiste jeste kretanje bazne inflacije. Inflacija bez energije i neprerađene hrane blago je usporila na 2,4 odsto, sa 2,5 odsto u junu, dok je rast cena usluga smanjen sa 3,1 na 2,9 odsto. Drugim rečima, domaći inflatorni pritisci – koji su tokom prethodne dve godine bili povezani sa rastom zarada i cenama usluga – nastavljaju da popuštaju.

To sugeriše da julsku stopu od 2,8 odsto ne treba tumačiti kao povratak trajno visoke inflacije, već pre kao privremeni energetski poremećaj.

Slična slika vidi se i u celoj evrozoni, gde je inflacija u julu takođe ubrzala na oko 2,9 odsto, uglavnom zbog viših cena energije, dok su bazni cenovni pritisci ostali znatno mirniji nego tokom 2024. i početkom 2025. godine.

Kada je reč o prognozama, većina ekonomista očekuje da nemačka inflacija ostane povišena tokom ostatka 2026. godine, ali bez daljeg snažnog ubrzanja, pod pretpostavkom da se cene nafte ne zadrže trajno na znatno višim nivoima. Procene se uglavnom kreću oko 2,7-2,9 odsto krajem 2026, dok se za početak 2027. očekuje postepeno spuštanje prema 2,3-2,7 odsto.

Bundesbanka je ranije procenila prosečnu inflaciju na oko 2,9 odsto u 2026. i 2,7 odsto u 2027. godini, uz napomenu da bi energetski šok mogao da produži period inflacije iznad cilja Evropske centralne banke.

Glavni rizici za takav scenario ostaju isti: dalji rast cena energenata zbog geopolitičkih sukoba, eventualno slabljenje evra koje bi poskupelo uvoz i sporije nego što se očekuje smirivanje cena usluga.

Nasuprot tome, slaba domaća tražnja, skromniji rast industrijske aktivnosti i postepeno popuštanje pritisaka na tržištu rada trebalo bi da deluju dezinflatorno. Zbog toga je osnovni scenario za Nemačku period blago povišene, ali postepeno opadajuće inflacije, a ne povratak na stope od četiri ili pet odsto viđene tokom energetske krize.

U SAD i dalje znatno iznad cilja centralne banke

Američka inflacija je u julu pokazala nešto povoljniju sliku nego što se očekivalo. Prema najnovijim podacima, potrošačke cene su porasle 0,1 odsto u odnosu na jun, dok je godišnja inflacija usporila sa 3,5 na 3,4 odsto. Bazna inflacija povećana je 0,2 odsto mesečno, dok je na godišnjem nivou ostala na oko 3,3 procenta.

Posebno je važno što je pad cena benzina od 2,9 odsto u SAD ublažio pritisak iz drugih kategorija, dok su skuplje zdravstvene usluge, avionske karte i pojedini tehnološki proizvodi održali baznu inflaciju relativno visokom.

Ipak, američka inflacija je i dalje znatno iznad cilja Federalnih rezervi od 2,0 odsto, a njena struktura predstavlja veći problem nego što sama julska stopa sugeriše.

U SAD se sve više pažnje posvećuje efektima carina, koje se postepeno prenose na cene uvozne robe. Do sada je taj prenos bio sporiji i slabiji nego što su neki ekonomisti očekivali, jer deo troška preuzimaju uvoznici i proizvođači, ali se očekuje da će se efekat carina još neko vreme ugrađivati u potrošačke cene. Istovremeno, slabije tržište rada i gotovo stagnirajuće realne zarade predstavljaju važan protivtežni faktor. Zbog toga su očekivanja za ostatak 2026. prilično neizvesna.

Profesionalni ekonomisti u anketi Reutersa su još u drugom kvartalu očekivali da će američka CPI inflacija na kraju godine biti oko 3,5 odsto, dok bi bazna inflacija trebalo da bude oko 2,9 odsto, što znači da se povratak na cilj od dva procenta ne očekuje tako brzo.

Federalne rezerve su u junskim projekcijama ocenile da će inflacija tokom 2026. ostati povišena, ali da bi trebalo da počne ozbiljnije da popušta tokom 2027, kada bi slabljenje uticaja carina trebalo da pomogne njenom spuštanju.

Upravo se tu vidi ključna razlika u odnosu na evrozonu i Nemačku. Američka inflacija je trenutno mnogo više vezana za trgovinsku politiku, carine, domaću tražnju i tržište rada, dok je evropska inflacija osetljivija na energiju, uvoz sirovina i spoljne cenovne šokove. Zbog toga se kod SAD trenutno vodi rasprava o tome koliko će dugo carine držati inflaciju iznad cilja, dok je u Evropi mnogo važnije pitanje da li će energetski šok biti prolazan.

Posledica je i različita monetarna dilema. Fed je suočen sa situacijom u kojoj bi slabija zaposlenost i usporavanje privrede opravdavali niže kamatne stope, ali bi prerano popuštanje monetarne politike moglo ponovo da podstakne inflaciju, posebno ako se efekti carina pokažu trajnijim.

Julski podaci su zato smanjili pritisak za novo povećanje kamata u septembru, ali nisu otvorili vrata brzom povratku na veoma labavu monetarnu politiku.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Inflacija u Srbiji pala na 1,9 odsto, ali bazni pritisci ostaju – Šta donosi jesen?