Rad kurira i frilensera u Srbiji pred novom zakonskom regulativom

Zakon o radu i prateći propisi u Srbiji trebalo bi u narednom periodu da budu izmenjeni kako bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa novousvojenom Konvencijom Međunarodne organizacije rada (MOR) broj 193, koja se odnosi na dostojanstven rad u platformskoj ekonomiji, kao i sa Direktivom Evropske unije o platformskom radu.

Značaj budućih promena i pravovremenog usklađivanja sa međunarodnim standardima predstavljen je na tripartitnoj radionici koju je u Beogradu organizovao MOR uz podršku Evropske unije, u saradnji sa organizacijom Re:People – Centre for Society and Technology.

Izvršna direktorka Re:People centra Tanja Jakobi u razgovoru za Biznis.rs navodi da Direktiva EU i nova Konvencija MOR predstavljaju dokumente koji se međusobno dopunjuju i mogu Srbiji da posluže kao okvir za uređivanje položaja platformskih radnika u skladu sa specifičnostima domaćeg tržišta.

„To bi obuhvatilo i radnike koji posao obavljaju na određenoj lokaciji, poput kurira kompanija Wolt i Glovo, ali i frilensere koji poslove pronalaze preko platformi kao što su Upwork i druge“, navodi Jakobi i dodaje da se u Srbiji trenutno sprovodi Tvining projekat „Podrška poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće u EURES-u“, koji finansira Evropska unija. Projekat predviđa usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i izradu novog Zakona o radu.

Kako je važeći Zakon o radu donet još 2005. godine, pred Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nalazi se obiman posao usklađivanja domaćih propisa sa različitim rešenjima i standardima EU i MOR.

„U dosadašnjem radu razmatra se i mogućnost prenošenja Direktive EU o platformskom radu u domaće zakonodavstvo, dok bi eventualna ratifikacija Konvencije MOR broj 193, usvojene u junu ove godine, otvorila dodatni prostor za razmatranje načina na koji bi njena rešenja mogla da budu ugrađena u domaći pravni okvir“, kaže naša sagovornica.

Istraživanja Re:People centra, kao i nalazi pravnih stručnjaka, akademskih istraživača i drugih organizacija koje se bave platformskim radom, ukazuju na brojne probleme sa kojima se platformski radnici u Srbiji suočavaju. Oni se kreću od neformalnog rada do algoritamskog upravljanja, netransparentnih promena cena, rangiranja radnika i deaktivacije naloga.

Takve prakse, kako se navodi, ograničavaju stvarnu autonomiju radnika i mogu uticati na njihovu bezbednost i prihode.

„Kod platformskog rada koji se obavlja na lokaciji dodatni problem predstavlja uloga posrednika. Formalni poslodavac može biti posrednik koji zaključuje ugovor sa radnikom, dok platforma istovremeno određuje raspodelu zadataka, cenu, način evaluacije i pristup poslovima. Na taj način dolazi do razdvajanja formalnog poslodavca od aktera koji u praksi upravlja radom“, objašnjava Jakobi.

Ona dalje ističe da je, kada je reč o onlajn platformskom radu, Srbija prethodnih godina napravila određene pomake u regulisanju poreskog i socijalnog položaja frilensera.

„Uveden je povoljniji sistem samooporezivanja, a omogućeno je i uključivanje u penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje za one koji nisu osigurani po drugom osnovu. Ipak, pojedina prava nisu obuhvaćena ovim režimom. Među njima su pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, naknadu zarade tokom bolovanja, kao i plaćeno trudničko i porodiljsko odsustvo. Neka od tih pitanja bila su razmatrana i u okviru Radne grupe Vlade Srbije za rešavanje položaja frilensera“, kaže naša sagovornica.

Zbog toga bi priprema za prenošenje Direktive EU i eventualnu ratifikaciju i primenu Konvencije MOR, prema mišljenju Jakobi, trebalo da počne utvrđivanjem regulatornih praznina.

Na radionici MOR-a o pravnom okviru za platformski rad u Beogradu izdvojeno je pet ključnih pitanja. Prvo je da li postojeće zakonodavstvo može da prepozna stvarni radni odnos na platformama, uključujući situacije u kojima je radnik formalno samozaposlen.

Drugo pitanje odnosi se na kontrolu rada. Potrebno je utvrditi da li zakon prepoznaje oblike kontrole koji se ne ostvaruju klasičnim nalogom poslodavca, već preko algoritama, kroz određivanje cena, rangiranje, raspodelu zadataka ili pristup poslovima.

Treće pitanje jeste koja prava platformski radnik ima u odnosu na svoje podatke i automatizovane odluke. Četvrto se odnosi na to koja institucija u Srbiji može od platforme da dobije podatke potrebne za sprovođenje propisa. Peto pitanje je odgovornost u situacijama kada platforma kontroliše rad, dok posrednik formalno angažuje radnika.

„Odgovori na ova pitanja trebalo bi da prethode izboru konkretnog regulatornog rešenja. Oni bi pokazali da li su dovoljne izmene Zakona o radu ili bi trebalo menjati i propise koji se odnose na evidencije u oblasti rada, socijalno osiguranje, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu podataka i inspekcijski nadzor“, smatra izvršna direktorka Re:People centra i dodaje da bi se takođe pokazalo u kojim oblastima problem nije nedostatak zakonskih normi, već podela nadležnosti ili kapacitet institucija da dođu do digitalnih podataka i razumeju način na koji algoritamski sistemi organizuju rad.

Direktiva EU i Konvencija MOR nude različite, ali međusobno povezane mogućnosti za rešavanje tih pitanja. Direktiva je konkretnija kada je reč o utvrđivanju radnog statusa, pravnoj pretpostavci zaposlenja, algoritamskom upravljanju, ljudskom nadzoru, pristupu informacijama i transparentnosti institucija.

Od platformi se predviđa dostupnost podataka o broju angažovanih osoba i njihovom statusu, nivou aktivnosti, uslovima angažovanja i posrednicima, a u određenim situacijama i podataka o radnom vremenu i prihodima.

U mnogim zemljama već regulisan status platformskih radnika

Konvencija MOR ima širi obuhvat. Ona se odnosi na formalnu i neformalnu ekonomiju i radnike bez obzira na njihov status. Pored pitanja pravilne klasifikacije, obuhvata i naknade, socijalnu zaštitu, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od nasilja i uznemiravanja, razvoj veština, zaštitu migranata, rešavanje sporova i odgovornu upotrebu automatizovanih sistema.

„Iskustva drugih zemalja pokazuju da regulisanje platformskog rada nije novina. Hrvatska je u svoj Zakon o radu uvela posebnu glavu o radu putem digitalnih radnih platformi, kojom su uređeni položaj platformi i agregatora, algoritamsko upravljanje, evidencije i pretpostavka postojanja radnog odnosa“, navodi Jakobi.

Čile je izmenama Zakona o radu iz 2022. godine uredio položaj zavisnih i nezavisnih platformskih radnika, uključujući pravila o naknadi, radnom vremenu, periodima isključenja sa platforme, bezbednosti i drugim pravima. Italija je još 2019. godine predvidela mogućnost da se kolektivnim ugovorima reguliše naknada samozaposlenih dostavljača, uz zaštitni minimum u situacijama kada kolektivni ugovor ne postoji.

Republika Koreja zahteva elektronsko prijavljivanje radnog statusa i mesečnih isplata platformskih radnika, kao i uplatu doprinosa za socijalno osiguranje, dok Čile vodi digitalni registar kompanija i radnika u pojedinim platformskim delatnostima.

Postoje i različiti modeli regulisanja algoritamskog upravljanja. Meksiko je propisao da algoritamski zahtevi ne smeju ugrožavati zdravlje radnika niti biti diskriminatorni, dok čileanski propisi predviđaju mere protiv algoritamske diskriminacije prilikom raspodele poslova, dodeljivanja bonusa i obračuna naknade.

Malta je uvela obavezu informisanja zaposlenih o automatizovanom praćenju i odlučivanju, kao i ljudski nadzor i mogućnost ljudskog preispitivanja značajnih odluka. Posebni mehanizmi za žalbe i rešavanje sporova postoje i u različitim jurisdikcijama, među kojima su Ontario, Čile, Kolumbija i indijska država Karnataka.

„Direktiva EU i Konvencija MOR tako predstavljaju skup principa i pravnih mehanizama, dok međunarodna praksa već nudi različita iskustva u regulisanju platformskog rada. U Srbiji bi zato trebalo mapirati praznine u domaćem zakonodavstvu i praksi, uz uključivanje radnika, platformi, posrednika, sindikata, poslodavaca, nadležnih institucija i istraživača. Na taj način bi se preciznije utvrdilo koja pitanja treba urediti novim Zakonom o radu, koja drugim propisima, a koja zahtevaju promenu prakse i jačanje kapaciteta nadležnih institucija“, zaključuje izvršna direktorka Re:People centra Tanja Jakobi.