Apoteke u Srbiji – tržište vredno milijardu i po evra

Dva najveća apotekarska lanca u našoj zemlji – Lilly Drogerie i Benu – zajedno su u 2022. ostvarili prihod od 46 milijardi dinara, što je nešto više od 390 miliona evra.

Rezultat svih kompanija u sektoru još je impresivniji – podaci bonitetne kuće CompanyWall govore da je 1.180 registrovanih apotekarskih ustanova u 2022. ostvarilo ukupan prihod od 168,2 milijarde dinara ili gotovo milijardu i po evra. Ima li, međutim, na tako vrednom tržištu dovoljno mesta za sve igrače?

Procenjuje se da u našoj zemlji radi oko 4.000 apoteka, od kojih velike lance čine na stotine objekata. Lilly Drogerie, koja je prema visini ukupnih prihoda na prvom mestu u delatnosti maloprodaje farmaceutskih proizvoda u apotekama, prema sopstvenim podacima ima više od 200 apoteka, dok Benu ima 430 apoteka širom Srbije.

Treći član „velike trojke“ u kategoriji visine prihoda je Dr.Max, čiju „porodicu apoteka“ čine i Nova Pharm, Medis lek, Cvejić, Melem, Ristić i Emily pharm, sa skoro 300 apoteka širom Srbije.

Apotekarske ustanove koje su ostvarile najveće ukupne prihode najlakše je podeliti na one u stranom i domaćem vlasništvu, pa su tako – ako se zadržimo među prvih 10 na našoj tabeli (na kraju teksta) – u domaćem vlasništvu Lilly, kao i apotekarske ustanove Janković, Filly, Galen Pharm, Vegafarma i Kršenković, dok je AU Cvejić deo Dr.Max „porodice“, a vlasnik Pet Network SRB je kompanija sa sedištem u Zagrebu.

Vlasnici Benu su, podsetimo, Phoenix Pharma, srpska članica nemačke Phoenix grupe koja posluje u 27 zemalja, dok je Dr.Max češka grupacija sa najvećim apotekarskim lancem u centralnoj i istočnoj Evropi.

Da li veliki „istiskuju“ male?

Druga podela na domaćem apotekarskom tržištu može se napraviti prema veličini apotekarske ustanove, odnosno broju apoteka koji čine lanac. Svaka šetnja većim beogradskim ulicama, kao i tržnim centrima, znači prolazak pored barem dve ili tri apoteke u neposrednoj blizini.

„Svedoci ste da se apoteke otvaraju, kao i pekare i kladionice, na svakom ćošku. Ova pojava odavno ugrožava rad već postojećih apoteka i svodi posao magistara farmacije na banalizovanu trgovinu„, upozorava u razgovoru za Biznis.rs Mirjana Marković, magistarka farmacije i predsednica sekcije za apotekarsku delatnost Saveza farmaceutskih udruženja Srbije.

Razlog leži u tome što u našoj zemlji ne postoje demografska niti geografska ograničenja za otvaranje novih apoteka, kakva su na snazi u pojedinim državama EU. Zato broj apoteka u evropskim državama varira od devet u Danskoj do 88 u Grčkoj, dok ih u Nemačkoj ima 25 na 100.000 stanovnika.

U Srbiji, prema proceni portala Statista, ima 18 apoteka na 100.000 stanovnika.

Debata o tome treba li uopšte ograničavati broj apoteka prema broju stanovnika ili geografskoj lokaciji vodi se širom sveta, pa i u EU i Srbiji, a naša sagovornica upozorava da one zemlje koje prepoznaju značaj apoteka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju jasne i oštre kriterijume za njihovo otvaranje.

Naš zakon, inače, propisuje da apotekarsku delatnost može da obavlja magistar farmacije, odnosno magistar farmacije sa odgovarajućom specijalizacijom, i farmaceutski tehničar sa odgovarajućom školom zdravstvene struke.

„Magistri farmacije su najdostupniji zdravstveni radnici i pružaju čitav spektar zdravstvenih usluga, od snabdevanja lekovima i izrade magistralnih i galenskih lekova do savetovanja o pravilnoj upotrebi i neželjenim dejstvima, i zato rad apoteka nikako ne sme biti prepušten, do ove mere, bespoštednoj tržišnoj utakmici„, poručuje Mirjana Marković.

A tržište je na „mala vrata“ ušlo u apoteke pre sedam godina, kada je Pravilnikom o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apoteci propisano da se među lekovima sa ili bez recepta, pomoćnim lekovitim sredstvima i medicinskom kozmetikom mogu naći i „sredstva za negu, zaštitu i bojenje usana i područja oko očiju“ ili „sredstva za održavanje čistoće stvari“, kišobrani, čarape i „drugi tekstilni odevni predmeti koji dolaze u dodir sa kožom“.

Ekonomista Mihailo Gajić, međutim, za Biznis.rs kaže da ne vidi zašto bi našem apotekarskom tržištu bila potrebna dodatna regulacija kroz demografsko-geografska ograničenja.

„Ona bi imala negative posledice po potrošače kroz smanjenje konkurencije. Mnogi bi morali da pomuče da pronađu lek ili medicinsko sredstvo koje im je potrebno i da izgube vreme na to, jer nemaju baš sve apoteke isti asortiman. To bi bilo veštačko povećanje barijera ulaska u granu i kao posledicu imalo bi povećanje cena. Profit apoteka bio bi veći, već postojeći igrači na tržištu bi bili nagrađeni, a bilo bi otežano otvaranje novih malih apoteka, na štetu potrošača“, ukazao je Gajić.

Ko sme da bude vlasnik apoteke?

Na domaćem tržištu sve apoteke, bilo da su deo velikih lanaca ili samostalne apoteke „iz komšiluka“, lekove nabavljaju na tenderima od proizvođača i veledrogerija, a u našoj zemlji nema ograničenja kada je u pitanju takozvana vertikalna integracija vlasništva. To znači da u Srbiji, kao i u još nekim evropskim državama, vlasnici apoteka i apotekarskih lanaca mogu biti veletrgovci, kao i proizvođači lekova. Primera radi, vlasnik Benu apoteka je Phoenix Pharma, kompanija registrovana za delatnost trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima.

Godinama unazad širom EU traje rasprava o tome treba li omogućiti ili prekinuti praksu da veledrogerije i proizvođači lekova budu vlasnici apoteka, a jedan od svežijih priloga toj debati stiže iz susedne Bugarske.

Bugarsko udruženje veletrgovaca farmaceutskim proizvodima (BAPW) je septembra prošle godine istaklo da vertikalna integracija između veletrgovaca i apoteka otvara značajne mogućnosti bugarskim pacijentima, uključujući redovno i pouzdano snabdevanje od strane distributera, kao i mogućnost da se sveobuhvatno analiziraju potrebe niz lanac i obezbede zalihe lekova za kojima postoji stalna potražnja.

Bugarski farmaceutski savez (BPhU) je vertikalnu integraciju u lancu snabdevanja lekovima, sa druge strane, prepoznao kao problem za sektor kada lanci apoteka, skladišta, pa čak i proizvođači imaju iste vlasnike.

„Ove vertikalno povezane strukture mogu funkcionisati na obostranu korist, tako da mogu da steknu poziciju monopola„, rekao je predsednik BPhU Dimitar Marinov novinarima u Nacionalnom pres klubu BTA. Prema njegovim rečima, takva povezanost nosi i rizik da se pacijentima ograniči pristup određenim lekovima koji se isporučuju samo „povezanim“ apotekama.

Da li i kako preurediti apotekarsko tržište Srbije?

Sagovornica Biznis.rs Mirjana Marković iz Saveza farmaceutskih udruženja Srbije skreće pažnju na to da je, u sklopu Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije, Ministarstvo zdravlja u Nacrtu Strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite kao neka od rešenja za probleme uočene u ovoj delatnosti navelo upravo uspostavljanje geografskih i demografskih kriterijuma za otvaranje novih apoteka.

Ova mera, kako stoji u tom dokumentu, na srednji rok bi trebalo da dovede do ograničavanja broja apoteka, njihovog rentabilnijeg poslovanja i pružanja kvalitetnije farmaceutske zdravstvene zaštite.

U okviru sređivanja stanja na tržištu trebalo bi, kako navode, ojačati inspekcijske službe radi poštovanja donetih zakonskih i podzakonskih akata, a posebno u delu prisustva farmaceuta u apotekama i odgovornosti magistara farmacije u postupku izdavanja lekova.

Neophodno je i proširiti dijapazon usluga koje mogu pružiti magistri farmacije uz direktno plaćanje tih usluga od strane RFZO-a, kao i razmotriti povećanja marže na lekove koji se izdaju na recept, a koja trenutno iznosi 12 odsto, navodi se u smernicama za izradu Plana razvoja zdravstvene zaštite do 2035. godine.

„Nadamo se da će Strategija razvoja zdravstva, a samim tim i apotekarstva u Srbiji, ići u korak sa savremenim svetom, gde je apoteka mesto sigurne i efikasne zdravstvene zaštite, a ne mesto trgovine robom široke potrošnje“, zaključuje Marković.

Poslovanje u delatnosti trgovine na malo farmaceutskim proizvodima u apotekama
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Rezultat poslovanja	Broj zaposlenih
APOTEKARSKA USTANOVA LILLY DROGERIE	24.354.564.000	896.743.000	2521
AU „BENU“	21.543.099.000	1.004.274.000	1926
AU „DR MAX“	7.554.912.000	-447.406.000	771
APOTEKARSKA USTANOVA „JANKOVIĆ“	7.428.013.000	564.560.000	660
APOTEKA „FILLY“	5.199.853.000	89.343.000	494
AU „GALEN PHARM“	4.457.719.000	32.780.000	578
AU „VEGAFARMA“	3.023.030.000	101.646.000	277
APOTEKA “KRŠENKOVIĆ“	2.567.531.000	83.799.000	302
AU „CVEJIĆ“	2.534.713.000	29.297.000	276
Pet Network SRB veterinarska apoteka doo	1.919.494.000	325.515.000	121
AU „OAZA ZDRAVLJA“	1.915.429.000	123.081.000	108
AU „VIVA PHARM“	1.832.033.000	93.822.000	130
A.U. „LEKOFARMA“	1.717.319.000	134.395.000	152
VETERINARSKA APOTEKA PLUSPLUS doo	1.675.541.000	107.575.000	124
APOTEKARSKA USTANOVA „SRBOTRADE“	1.592.309.000	181.405.000	35
AU BIOPHARM	1.489.761.000	8.300.000	142
AU „GALENA LAB“	1.292.002.000	54.631.000	44
AU „ŽALFIJA“	1.230.227.000	18.788.000	130
AU „JULIJA NOVA“	1.192.950.000	522.000	98
AU „FAMILY PHARM“	1.009.001.000	20.393.000	90
*svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Sutra: Četiri apoteke na 50 metara – kome se to isplati?