Istraživanje portala Biznis.rs: Delatnost trgovine na malo farmaceutskim proizvodima (1)

Apoteke u Srbiji – tržište vredno milijardu i po evra

AnalizaPoslovanjeZdravlje

15.2.2024 08:01 Autor: Milica Rilak 17

Apoteke u Srbiji – tržište vredno milijardu i po evra Apoteke u Srbiji – tržište vredno milijardu i po evra
Dva najveća apotekarska lanca u našoj zemlji – Lilly Drogerie i Benu – zajedno su u 2022. ostvarili prihod od 46 milijardi dinara, što... Apoteke u Srbiji – tržište vredno milijardu i po evra

Dva najveća apotekarska lanca u našoj zemlji – Lilly Drogerie i Benu – zajedno su u 2022. ostvarili prihod od 46 milijardi dinara, što je nešto više od 390 miliona evra.

Rezultat svih kompanija u sektoru još je impresivniji – podaci bonitetne kuće CompanyWall govore da je 1.180 registrovanih apotekarskih ustanova u 2022. ostvarilo ukupan prihod od 168,2 milijarde dinara ili gotovo milijardu i po evra. Ima li, međutim, na tako vrednom tržištu dovoljno mesta za sve igrače?

Procenjuje se da u našoj zemlji radi oko 4.000 apoteka, od kojih velike lance čine na stotine objekata. Lilly Drogerie, koja je prema visini ukupnih prihoda na prvom mestu u delatnosti maloprodaje farmaceutskih proizvoda u apotekama, prema sopstvenim podacima ima više od 200 apoteka, dok Benu ima 430 apoteka širom Srbije.

Treći član „velike trojke“ u kategoriji visine prihoda je Dr.Max, čiju „porodicu apoteka“ čine i Nova Pharm, Medis lek, Cvejić, Melem, Ristić i Emily pharm, sa skoro 300 apoteka širom Srbije.

Apotekarske ustanove koje su ostvarile najveće ukupne prihode najlakše je podeliti na one u stranom i domaćem vlasništvu, pa su tako – ako se zadržimo među prvih 10 na našoj tabeli (na kraju teksta) – u domaćem vlasništvu Lilly, kao i apotekarske ustanove Janković, Filly, Galen Pharm, Vegafarma i Kršenković, dok je AU Cvejić deo Dr.Max „porodice“, a vlasnik Pet Network SRB je kompanija sa sedištem u Zagrebu.

Vlasnici Benu su, podsetimo, Phoenix Pharma, srpska članica nemačke Phoenix grupe koja posluje u 27 zemalja, dok je Dr.Max češka grupacija sa najvećim apotekarskim lancem u centralnoj i istočnoj Evropi.

Da li veliki „istiskuju“ male?

Druga podela na domaćem apotekarskom tržištu može se napraviti prema veličini apotekarske ustanove, odnosno broju apoteka koji čine lanac. Svaka šetnja većim beogradskim ulicama, kao i tržnim centrima, znači prolazak pored barem dve ili tri apoteke u neposrednoj blizini.

Svedoci ste da se apoteke otvaraju, kao i pekare i kladionice, na svakom ćošku. Ova pojava odavno ugrožava rad već postojećih apoteka i svodi posao magistara farmacije na banalizovanu trgovinu„, upozorava u razgovoru za Biznis.rs Mirjana Marković, magistarka farmacije i predsednica sekcije za apotekarsku delatnost Saveza farmaceutskih udruženja Srbije.

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

Razlog leži u tome što u našoj zemlji ne postoje demografska niti geografska ograničenja za otvaranje novih apoteka, kakva su na snazi u pojedinim državama EU. Zato broj apoteka u evropskim državama varira od devet u Danskoj do 88 u Grčkoj, dok ih u Nemačkoj ima 25 na 100.000 stanovnika.

U Srbiji, prema proceni portala Statista, ima 18 apoteka na 100.000 stanovnika.

Debata o tome treba li uopšte ograničavati broj apoteka prema broju stanovnika ili geografskoj lokaciji vodi se širom sveta, pa i u EU i Srbiji, a naša sagovornica upozorava da one zemlje koje prepoznaju značaj apoteka u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju jasne i oštre kriterijume za njihovo otvaranje.

Naš zakon, inače, propisuje da apotekarsku delatnost može da obavlja magistar farmacije, odnosno magistar farmacije sa odgovarajućom specijalizacijom, i farmaceutski tehničar sa odgovarajućom školom zdravstvene struke.

„Magistri farmacije su najdostupniji zdravstveni radnici i pružaju čitav spektar zdravstvenih usluga, od snabdevanja lekovima i izrade magistralnih i galenskih lekova do savetovanja o pravilnoj upotrebi i neželjenim dejstvima, i zato rad apoteka nikako ne sme biti prepušten, do ove mere, bespoštednoj tržišnoj utakmici„, poručuje Mirjana Marković.

A tržište je na „mala vrata“ ušlo u apoteke pre sedam godina, kada je Pravilnikom o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apoteci propisano da se među lekovima sa ili bez recepta, pomoćnim lekovitim sredstvima i medicinskom kozmetikom mogu naći i „sredstva za negu, zaštitu i bojenje usana i područja oko očiju“ ili „sredstva za održavanje čistoće stvari“, kišobrani, čarape i „drugi tekstilni odevni predmeti koji dolaze u dodir sa kožom“.

Foto: Unsplash.com / Roberto Sorin

Ekonomista Mihailo Gajić, međutim, za Biznis.rs kaže da ne vidi zašto bi našem apotekarskom tržištu bila potrebna dodatna regulacija kroz demografsko-geografska ograničenja.

„Ona bi imala negative posledice po potrošače kroz smanjenje konkurencije. Mnogi bi morali da pomuče da pronađu lek ili medicinsko sredstvo koje im je potrebno i da izgube vreme na to, jer nemaju baš sve apoteke isti asortiman. To bi bilo veštačko povećanje barijera ulaska u granu i kao posledicu imalo bi povećanje cena. Profit apoteka bio bi veći, već postojeći igrači na tržištu bi bili nagrađeni, a bilo bi otežano otvaranje novih malih apoteka, na štetu potrošača“, ukazao je Gajić.

Ko sme da bude vlasnik apoteke?

Na domaćem tržištu sve apoteke, bilo da su deo velikih lanaca ili samostalne apoteke „iz komšiluka“, lekove nabavljaju na tenderima od proizvođača i veledrogerija, a u našoj zemlji nema ograničenja kada je u pitanju takozvana vertikalna integracija vlasništva. To znači da u Srbiji, kao i u još nekim evropskim državama, vlasnici apoteka i apotekarskih lanaca mogu biti veletrgovci, kao i proizvođači lekova. Primera radi, vlasnik Benu apoteka je Phoenix Pharma, kompanija registrovana za delatnost trgovine na veliko farmaceutskim proizvodima.

Godinama unazad širom EU traje rasprava o tome treba li omogućiti ili prekinuti praksu da veledrogerije i proizvođači lekova budu vlasnici apoteka, a jedan od svežijih priloga toj debati stiže iz susedne Bugarske.

Bugarsko udruženje veletrgovaca farmaceutskim proizvodima (BAPW) je septembra prošle godine istaklo da vertikalna integracija između veletrgovaca i apoteka otvara značajne mogućnosti bugarskim pacijentima, uključujući redovno i pouzdano snabdevanje od strane distributera, kao i mogućnost da se sveobuhvatno analiziraju potrebe niz lanac i obezbede zalihe lekova za kojima postoji stalna potražnja.

Bugarski farmaceutski savez (BPhU) je vertikalnu integraciju u lancu snabdevanja lekovima, sa druge strane, prepoznao kao problem za sektor kada lanci apoteka, skladišta, pa čak i proizvođači imaju iste vlasnike.

Ove vertikalno povezane strukture mogu funkcionisati na obostranu korist, tako da mogu da steknu poziciju monopola„, rekao je predsednik BPhU Dimitar Marinov novinarima u Nacionalnom pres klubu BTA. Prema njegovim rečima, takva povezanost nosi i rizik da se pacijentima ograniči pristup određenim lekovima koji se isporučuju samo „povezanim“ apotekama.

Da li i kako preurediti apotekarsko tržište Srbije?

Sagovornica Biznis.rs Mirjana Marković iz Saveza farmaceutskih udruženja Srbije skreće pažnju na to da je, u sklopu Drugog projekta razvoja zdravstva Srbije, Ministarstvo zdravlja u Nacrtu Strategije optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite kao neka od rešenja za probleme uočene u ovoj delatnosti navelo upravo uspostavljanje geografskih i demografskih kriterijuma za otvaranje novih apoteka.

Ova mera, kako stoji u tom dokumentu, na srednji rok bi trebalo da dovede do ograničavanja broja apoteka, njihovog rentabilnijeg poslovanja i pružanja kvalitetnije farmaceutske zdravstvene zaštite.

U okviru sređivanja stanja na tržištu trebalo bi, kako navode, ojačati inspekcijske službe radi poštovanja donetih zakonskih i podzakonskih akata, a posebno u delu prisustva farmaceuta u apotekama i odgovornosti magistara farmacije u postupku izdavanja lekova.

Neophodno je i proširiti dijapazon usluga koje mogu pružiti magistri farmacije uz direktno plaćanje tih usluga od strane RFZO-a, kao i razmotriti povećanja marže na lekove koji se izdaju na recept, a koja trenutno iznosi 12 odsto, navodi se u smernicama za izradu Plana razvoja zdravstvene zaštite do 2035. godine.

„Nadamo se da će Strategija razvoja zdravstva, a samim tim i apotekarstva u Srbiji, ići u korak sa savremenim svetom, gde je apoteka mesto sigurne i efikasne zdravstvene zaštite, a ne mesto trgovine robom široke potrošnje“, zaključuje Marković.

Poslovanje u delatnosti trgovine na malo farmaceutskim proizvodima u apotekama
Ime preduzećaUkupni prihodiRezultat poslovanjaBroj zaposlenih
APOTEKARSKA USTANOVA LILLY DROGERIE24.354.564.000896.743.0002521
AU „BENU“21.543.099.0001.004.274.0001926
AU „DR MAX“7.554.912.000-447.406.000771
APOTEKARSKA USTANOVA „JANKOVIĆ“7.428.013.000564.560.000660
APOTEKA „FILLY“5.199.853.00089.343.000494
AU „GALEN PHARM“4.457.719.00032.780.000578
AU „VEGAFARMA“3.023.030.000101.646.000277
APOTEKA “KRŠENKOVIĆ“2.567.531.00083.799.000302
AU „CVEJIĆ“2.534.713.00029.297.000276
Pet Network SRB veterinarska apoteka doo1.919.494.000325.515.000121
AU „OAZA ZDRAVLJA“1.915.429.000123.081.000108
AU „VIVA PHARM“1.832.033.00093.822.000130
A.U. „LEKOFARMA“1.717.319.000134.395.000152
VETERINARSKA APOTEKA PLUSPLUS doo1.675.541.000107.575.000124
APOTEKARSKA USTANOVA „SRBOTRADE“1.592.309.000181.405.00035
AU BIOPHARM1.489.761.0008.300.000142
AU „GALENA LAB“1.292.002.00054.631.00044
AU „ŽALFIJA“1.230.227.00018.788.000130
AU „JULIJA NOVA“1.192.950.000522.00098
AU „FAMILY PHARM“1.009.001.00020.393.00090
CompanyWall Finansijski Asistent *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima

Sutra: Četiri apoteke na 50 metara – kome se to isplati?

  • Jj992

    15.2.2024 #1 Author

    Tacno, svuda su samo apoteke

    Odgovori

    • oblak67

      21.2.2024 #2 Author

      gospodjo/gospodine, bolje nego kladionice za ljude poput vas..

      Odgovori

  • DOBRILA

    15.2.2024 #3 Author

    Dosta smo otvarali kladionice i kockarnice…

    Odgovori

  • Inquiete

    16.2.2024 #4 Author

    Ali su i jedne od najnepovoljnijih.

    Odgovori

  • ZVEZDA

    16.2.2024 #5 Author

    I to je malo, treba se jos uloziti

    Odgovori

  • Kata

    16.2.2024 #6 Author

    Apoteke i kockatnice na sve strane

    Odgovori

  • BIJUTI27

    17.2.2024 #7 Author

    Farmaceuta mafija

    Odgovori

  • ELLA

    17.2.2024 #8 Author

    Veeeelika industrija, ogromna kolicina novac, veliki interesi

    Odgovori

  • ZVEZDA

    17.2.2024 #9 Author

    Mnogo je apoteka u poslednje vreme otvoreno jos

    Odgovori

  • Farmaceut ne mafijas

    18.2.2024 #10 Author

    Nemoguce je da ovaj narod i veliki ekonomski strucnjaci u ovoj zemlji shvate da lek ne moze i ne treba da bude roba. Zato smo tu gde jesmo. Dok god je tako bice prostora da se farmaceutski ili ekonomski giganti bogate na racun tudje bolesti. Lek bi bio dostupan i u uredjenom sistemu sa ogranicenim brojem apoteka jer svi imaju iste dobavljace. Apoteka pored apoteke nije preduslov da lek bude dostupan! Te nebuloze koje nikad nece biti resene u nasoj zemlji su odgovorne za ovaj haos.

    Odgovori

  • LAV

    18.2.2024 #12 Author

    Farmaceutska industrija kao najjaca na svetu…

    Odgovori

  • Boba321

    18.2.2024 #13 Author

    bolje nego kladionice

    Odgovori

    • BOBICA

      24.3.2024 #14 Author

      Definitivno bolje nego kladionice

      Odgovori

  • SUNCICA

    18.2.2024 #15 Author

    kakvi prometi bolje nego neki unosan posao…

    Odgovori

  • SUNCICA

    18.2.2024 #16 Author

    Kod nas na svakom cosku apoteka i kladionica

    Odgovori

  • Grocka

    19.2.2024 #17 Author

    Pokusni kunici

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.