Inflacija u evrozoni porasla u maju na 3,2 procenta, ECB sledeće nedelje o kamatnim stopama

“Kako će se kretati inflacija u EU ne zavisi od faktora koje može da kontroliše Evropska centralna banka (ECB). Zavisi više od situacije sa energetikom, odnosno od rata na Bliskom istoku i u Ukrajini. Od razvoja događaja na ta dva polja zavisi kako će se kretati cena nafte i gasa, a od toga zavisi i visina inflacije. Mislim da ECB neće promtno reagovati, nego da će sačekati da proceni situaciju”, rekao je za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković nakon objave podataka za inflaciju u evrozoni u maju.

Inflacija u evrozoni ubrzala je u maju. Ukupna inflacija porasla je sa 3,0 na 3,2 odsto na godišnjem nivou, dok je bazna inflacija, koja isključuje energiju, hranu, alkohol i duvan, porasla sa 2,2 na 2,5 odsto, prema podacima Eurostata. To pokazuje da rast cena više nije ograničen samo na energente, već zahvata sve širi deo privrede.

Prema mišljenju mnogih ekonomista, to dodatno učvršćuje očekivanja da će Evropska centralna banka na narednom sastanku povećati kamatne stope.

“Taj skok od 0,2 odsto nije tako uznemirujući, inflacija oko 3,2 odsto nije ništa opasno. Opasno je kada ode malo više, tako da mislim da je rano da ECB povećava kamatne stope i time utiču na to. Sve zavisi od kretanja na globalnom planu. Ova kriza će verovatno potrajata, jer Amerikanci ne znaju kako da se izvuku iz ovog rata u koji su se zaglibili. Tako da smo došli u situaciju koja se ne može kontrolisati, jer smo sada u interegnumu”, naveo je Šuković.

Prema rečima našeg sagovornika, globalizacija je na kolenima, a globalne institucije (UN, MMF I Svetska banka) sve manje su u stanju da obavljaju funkciju koja im je namenjena, jer moćnici rade onako kako oni misle da treba, a ne po pravilima igre koja su bila uspostavljena na globalnom planu.

“Sada se traži novi svetski poredak, a kakav će on biti to niko ne zna. Ratovi imaju svoju cenu, a najvidljivija je na energetskom planu, što  utiče na celokupnu ekonomiju. Ako bi ECB povećala kamatne stope to bi značilo usporavanje ekonomskog rasta, koji je već veoma nizak. Zbog toga više verujem da će sačekati sa odlukom o povećanju”, ocenio je Šuković.

Posebnu pažnju ekonomista privukao je snažan rast cena usluga. Inflacija u tom sektoru ubrzala je sa 3,0 na 3,5 odsto, što ukazuje da kompanije sve više prebacuju veće troškove na krajnje potrošače. Takav razvoj događaja smatra se opasnijim od samog skoka cena energije, jer govori da inflatorni pritisci postaju ukorenjeniji i teže ih je obuzdati.

Istovremeno, energenti su ostali glavni izvor inflacije. Rast cena energije blago je ubrzan, sa 10,8 na 10,9 odsto, što je pre svega posledica poremećaja na tržištu nafte i gasa izazvanih ratom Izraela i SAD protiv Irana i problemima u snabdevanju preko Ormuskog moreuza.

Nasuprot tome, rast cena hrane, alkohola i duvana usporio je sa 2,4 na 2,0 odsto, pa je taj sektor delimično ublažio ukupan inflatorni pritisak.

Za ECB ključna poruka nije toliko rast ukupne inflacije koliko činjenica da se poskupljenja šire iz energetskog sektora na ostatak ekonomije. Zbog toga među članovima Upravnog saveta ECB sve više jača stav da centralna banka ne može više da ignoriše energetski šok pod pretpostavkom da je privremen, kao što je to činila u ranijim fazama krize, prenosi ActionForex.

Najnoviji podaci zato daju dodatne argumente zagovornicima strože monetarne politike. Ukoliko se rast cena usluga i bazna inflacija zadrže na povišenim nivoima, ECB bi mogla ne samo da podigne kamatne stope sledeće nedelje na zasedanju 10. i 11. juna, već i da ostavi otvorena vrata za nova povećanja tokom narednih meseci.

Tržišta sada pažljivo prate da li će se inflacija pretvoriti u dugotrajniji problem ili će se pritisci postepeno smirivati.