Evropske kompanije oklevaju da prebace rast troškova na kupce

Samo oko trećine najvećih kompanija u evrozoni planira da poveća cene zbog posledica rata između Irana i SAD, pokazuje analiza 175 konferencijskih poziva sa investitorima uz pomoć veštačke inteligencije. Taj podatak ukazuje da je privredna aktivnost u Evropi i dalje preslaba da bi kompanije lako prebacivale rast troškova na kupce, za razliku od situacije nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine.

Evropska centralna banka i investitori poslednjih meseci pokušavaju da procene da li Evropi preti novi talas snažne inflacije izazvan energetski šokovima. Za sada se čini da je odgovor negativan. Od 136 analiziranih nefinansijskih kompanija, samo 55 je saopštilo da je već podiglo cene ili da to planira u narednim mesecima. Nakon početka rata u Ukrajini takvu odluku donelo je više od dve trećine velikih kompanija, prenosi Reuters.

Član Saveta ECB i guverner finske centralne banke Oli Ren (Olli Rehn) ocenio je da postoje velike razlike između proleća 2022. i proleća 2026. godine. Tada je tržište rada bilo znatno zategnutije, privredni rast snažniji, a vlade su sprovodile obimne programe podrške ekonomiji. Danas je rast slabiji, tražnja manja, a inflacija je na početku iranske krize iznosila svega 1,9 odsto, dok je početkom rata u Ukrajini već bila blizu šest procenata.

Najviše povećanja cena dolazi iz industrijskih sektora koji su direktno pogođeni rastom troškova energije i sirovina. Među njima su nemački hemijski gigant BASF i francuski proizvođač kablova Nexans. Nasuprot tome, kompanije koje posluju direktno sa potrošačima mnogo su opreznije. Trgovinski lanci nastoje da zadrže niske cene, dok proizvođači automobila, uključujući Volkswagen, radije smanjuju troškove nego što povećavaju cene.

Analiza pokazuje i da firme koje prodaju drugim kompanijama lakše prenose rast troškova nego one koje prodaju krajnjim potrošačima. U grupi industrijskih preduzeća veliki broj kompanija već je podigao cene ili planira da to učini, dok je među proizvođačima robe široke potrošnje samo Pirelli potvrdio da je troškove prebacio na kupce. Ekonomisti smatraju da je razlog to što investicije, posebno u oblasti veštačke inteligencije, ostaju snažne, dok je potrošnja domaćinstava i dalje slaba.

Istovremeno, kompanije su izvukle pouke iz energetskog šoka iz 2022. godine. Sve veći broj njih koristi dugoročne ugovore i finansijske instrumente za zaštitu od rasta cena energenata, čime smanjuju potrebu za hitnim poskupljenjima. Takođe, češće koriste ugovorne klauzule koje automatski prilagođavaju cene rastu troškova. Ipak, ekonomisti upozoravaju da je prerano zaključiti da je opasnost prošla, jer povećanja cena u transportu i logistici, uključujući dodatke za gorivo koje uvode aviokompanije i dostavne firme, mogu tek kasnije da se preliju na širu inflaciju u evrozoni.