Rastu prinosi na obveznice evrozone

Prinosi na državne obveznice zemalja evrozone porasli su u ponedeljak, jer investitori i dalje pažljivo prate razvoj situacije oko mogućeg sporazuma između SAD i Irana koji bi omogućio ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Takav dogovor mogao bi da smanji inflatorne pritiske izazvane energetskom krizom i ublaži očekivanja o daljem pooštravanju monetarne politike Evropske centralne banke.

Kretanje prinosa pratilo je rast cena nafte, koje su porasle za oko 2,5 odsto, ali su ostale ispod nivoa od 95 dolara po barelu. Tržišta energenata i dalje se smatraju važnim pokazateljem budućih inflatornih kretanja u Evropi. Istovremeno, SAD su saopštile da su tokom vikenda gađale iranske vojne ciljeve, dok je Iran odgovorio napadom na američku bazu, što je dodatno povećalo neizvesnost, prrnosi Reuters.

Uprkos novim sukobima, predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) poručio je da Iran želi dogovor, pa su finansijska tržišta zadržala uverenje da bi diplomatsko rešenje ipak moglo da bude postignuto. Novčana tržišta trenutno procenjuju da bi depozitna kamata ECB do kraja godine mogla da dostigne 2,6 odsto, u odnosu na sadašnjih dva odsto, dok investitori vide oko 80 odsto verovatnoće da prvo povećanje kamatnih stopa usledi već ovog meseca.

Analitičari ocenjuju da su investitori postali oprezni prema izjavama iz Vašingtona i da čekaju konkretnije signale iz Teherana. Istovremeno, preovlađuje nada da bi okvirni sporazum između SAD i Irana mogao postepeno da normalizuje saobraćaj kroz Ormuski moreuz i tako smanji pritisak na energetska tržišta.

Tržišta takođe pažljivo prate nove ekonomske pokazatelje kako bi procenila posledice energetskog šoka na evropsku privredu uoči narednog zasedanja ECB. Preliminarni podaci pokazuju da je inflacija u četiri najveće ekonomije evrozone u maju treći mesec zaredom ostala iznad ciljanih dva odsto. Istovremeno, rast industrijske proizvodnje usporava, dok su troškovi nabavke sirovina zbog poremećaja u lancima snabdevanja dostigli najviši nivo u poslednje četiri godine.

Prinos na desetogodišnje nemačke obveznice, koje predstavljaju referentni pokazatelj za evrozonu, porastao je na 2,98 odsto, dok je prinos na italijanske desetogodišnje obveznice dostigao 3,71 odsto. Razlika između italijanskih i nemačkih prinosa iznosila je 71 bazni poen, što pokazuje da investitori i dalje pažljivo procenjuju fiskalne rizike pojedinih članica evrozone u uslovima povećane geopolitičke i ekonomske neizvesnosti.