Očekivana inflacija u evrozoni oko 2,7 odsto

Inflacija u evrozoni će ove godine u proseku porasti na 2,7 odsto, ali će se već sledeće godine vratiti blizu cilja od dva odsto Evropske centralne banke, pokazuje kvartalna anketa profesionalnih prognozera te institucije.

Ispitanici su značajno povećali svoja očekivanja za 2026. godinu — sa 1,8 odsto u prethodnom krugu — dok za 2027. i 2028. predviđaju rast cena od 2,1 i 2,0 odsto. Istovremeno, očekuju nešto sporiji ekonomski rast nego ranije, prenosi Bloomberg.

Posebna anketa ECB-a — telefonsko istraživanje među kompanijama — zaključila je da bi šire prelivanje viših troškova energije usled rata sa Iranom „moglo biti postepenije nego što su ranije smatrali“, ali je upozorila i da bi situacija mogla da se pogorša ako se sukob uskoro ne završi.

Ovi podaci dolaze nakon što je ECB prošlog četvrtka zadržala kamatne stope nepromenjenim, uz signal da će povećanje kamata biti razmatrano na sledećem sastanku. Predsednik nemačke centralne banke Joahim Nagel rekao je u petak da će takav potez biti potreban ukoliko ne dođe do značajnog poboljšanja izgleda za inflaciju i rast.

Dok su neke njegove kolege ponovile slične stavove, drugi su zauzeli oprezniji ton. Janis Sturnaras iz Grčke ocenio je da je rizik od recesije „realan“, dok je Oli Ren iz Finske naveo da još nema „jasnih znakova“ da ratom izazvana inflacija postaje trajna kroz rast plata i cena.

Analiza ECB-a sada je fokusirana na rizik takozvanih indirektnih i sekundarnih efekata — poput pritiska na zarade i rasta inflacionih očekivanja kod potrošača i kompanija.

Anketa među kompanijama pokazala je da se rast cena nafte iz marta brzo prenosi na prodajne cene većine roba i usluga koje zavise od nafte, ali i da su velike kompanije bolje zaštićene od kolebanja cena energije nego 2022. godine, što ograničava uticaj.

Ako se rat na Bliskom istoku uskoro ne završi, verovatno će doći do poremećaja u lancima snabdevanja, što bi dodatno podiglo cene i smanjilo tražnju, navodi se u istraživanju. Posebna zabrinutost odnosi se na moguće nestašice vodonika i helijuma.

„Ovakvi poremećaji u snabdevanju mogli bi izazvati inflatorne pritiske slične onima tokom pandemije virusa Covid-19“, navodi se u anketi, uz napomenu da postoje i faktori koji ublažavaju uticaj, poput slabije globalne tražnje.

Prema ECB, „za većinu ispitanika ključna briga bio je uticaj rata na poverenje potrošača i samim tim na konačnu tražnju“.

Kada je reč o rastu plata, anketa pokazuje da kompanije i dalje očekuju usporavanje — na 2,9 i 2,8 odsto ove i naredne godine, u odnosu na 3,5 odsto u 2025. Ipak, pojedini ispitanici blago su povećali očekivanja za 2027. zbog rata, dok veći broj njih vidi taj faktor kao potencijalni rizik rasta inflacije, saopštila je ECB.