U Hrvatskoj samo 4,7 odsto zaposlenih radi od kuće, u Finskoj svaki peti

Među brojnim drugim promenama pandemija je u fokus stavila i rad od kuće oko kojeg se već neko vreme „lome koplja”. Sve više čelnika velikih kompanija poslednjih godina nalaže svojim zaposlenima da se vrate u kancelariju, čak i uz pretnju otkazom, ali istovremeno raste i broj firmi koje ne vide smisao u putovanju na posao, ako priroda posla to ne zahteva. Najnovije istraživanje Eurostata otkrilo je i velike razlike u radu na daljinu širom Evrope, pa tako radnici u Finskoj imaju 16 puta veće šanse da rade od kuće nego oni u Rumuniji.

Finska se ujedno nalazi i na vrhu liste evropskih zemalja sa 20,5 odsto zaposlenih koji rade od kuće, ispred Irske sa 19,2 odsto. Obe zemlje više nego dvostruko nadmašuju prosek Evropske unije od 8,8 odsto, pišu Financije.hr.

Na daljinu radi više od deset odsto stanovnika u još devet država Evrope, najviše u Belgiji (13,2), Nemačkoj (13) i Malti (12,5 odsto).

Na drugom kraju lestvice, uglavnom se nalaze države istočne Evrope, pa je tako najmanji prosek rada od kuće prošle godine zabeležen u Rumuniji (1,3 odsto), Bugarskoj (1,4), Severnoj Makedoniji (1,9) i Grčkoj (2,3 odsto).

Manje od pet odsto zaposlenih radi na daljinu i u Hrvatskoj, tačnije 4,7 odsto. Bosna i Hercegovina nalazi se jedno mesto ispred Hrvatske sa 4,9 odsto, dok sa prostora bivše Jugoslavije tu mogućnost najviše nude firme u Sloveniji, odnosno 7,2 odsto.

Analitičari navode da velike razlike među zemljama uglavnom uzrokuju tri faktora.

Prvi je ekonomska struktura: države sa većom zaposlenošću u informacionim i komunikacionim tehnologijama, finansijama, profesionalnim uslugama, javnoj upravi, istraživanju i drugim kancelarijskim zanimanjima prirodno imaju veće stope rada od kuće.

Nasuprot tome, zemlje sa većim udelom zaposlenosti u proizvodnji, poljoprivredi, građevinarstvu, turizmu, logistici, maloprodaji i uslugama uživo imaju niže stope jer se mnogi poslovi jednostavno ne mogu obavljati na daljinu.

Drugi bitan faktor je i kultura na radnom mestu. „Zemlje u kojima je rad organizovan oko veće autonomije i poverenja obično imaju veću primenu rada na daljinu, dok zemlje sa jačim normama ličnog nadzora i koordinacije licem u lice obično imaju nižu primenu”, istakao je Dževat Giraj Aksoj (Cevat Giray Aksoy), zamenik direktora istraživanja pri EBRD-u.

Zaključno, značajnu ulogu imaju i digitalna infrastruktura i zakonodavstvo. Brži i pristupačniji internet povezan je sa većim stopama rada na daljinu, a u nekim državama članicama radnici imaju zakonsko pravo da zatraže da posao obavljaju od kuće.