Ambalažna industrija pred novim regulatornim i tehnološkim izazovima

Više od 200 predstavnika kompanija, institucija, proizvođača ambalaže, trgovinskih lanaca, reciklažne industrije i stručnih organizacija okupilo se 1. oktobra u Beogradu na šestoj Ambipak konferenciji „Budućnost ambalaže: Održiva transformacija“.

Ovogodišnji skup bio je posvećen izazovima koje donosi evropska regulativa o ambalaži i ambalažnom otpadu (PPWR), razvoju efikasnijih sistema prikupljanja i reciklaže, kao i sve većem značaju inovacija, digitalizacije, automatizacije i veštačke inteligencije. Generalni partner konferencije bila je kompanija Smurfit Westrock Avala Ada, dok su institucionalni partneri bili Privredna komora Srbije i njen Centar za cirkularnu ekonomiju, stoji u saopštenju.

Konferenciju je otvorila Irena Lalić, direktorka i urednica Ambipak magazina, uz obraćanja Dragana Stevanovića, sekretara Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala PKS, i Siniše Mitrovića, direktora Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Stevanović je ocenio da regulatorne promene predstavljaju veliki izazov za privredu, ali i priliku za nove ideje, poslovne modele, ulaganja i tehnologije koje mogu doprineti efikasnijoj ambalaži i većoj konkurentnosti industrije.

Na prvom CEO panelu „Ambalaža u centru održive transformacije“ govorilo se o strateškim izazovima na domaćem i regionalnom tržištu, ulozi proizvođača ambalaže i brendova u zelenoj tranziciji i uticaju evropske regulative na poslovanje kompanija. U panelu, koji je moderirala Irena Lalić, učestvovali su Nikola Marinković, direktor razvoja kompanije Smurfit Westrock Avala Ada, Dragan Stevanović iz PKS, Nemanja Bilanović, generalni direktor kompanije Papir Print, i Zoran Tadić, generalni direktor kompanije Neofyton.

Stevanović je naveo da ambalažni sektor u Srbiji zapošljava više od 12.000 ljudi i ostvaruje godišnji prihod od oko 1,65 milijardi evra, što Srbiju svrstava među lidere ambalažne industrije u ovom delu Evrope.

Učesnici panela istakli su potrebu da kompanije pravovremeno odgovore na promene, prilagode proizvodne procese i ulažu u rešenja koja istovremeno ispunjavaju zahteve održivosti i očuvanja konkurentnosti.

Tadić je rekao da tehnologije za proizvodnju plastične ambalaže brzo napreduju i da se industrija prilagođava novim regulatornim zahtevima i trendovima kako bi smanjila uticaj plastike na životnu sredinu, količinu ambalažnog otpada i emisije gasova.

Marinković je istakao potencijal inovacija u proizvodnji papirne i kartonske ambalaže i naveo da kompanija radi na evropskim projektima u kojima se u pojedinim hemijskim industrijama i dalje kombinuju plastika i karton.

U okviru konferencije Marinković je održao i keynote predavanje „Oblikujemo sutra / Designing Tomorrow“, u kojem je govorio o ulozi ljudi, prirode i veštačke inteligencije u razvoju novih poslovnih i tehnoloških rešenja.

Bilanović je istakao da je ukrupnjavanje ambalažne industrije otvorilo prostor za nova ulaganja, navodeći da je kompanija In-Flex prepoznala potencijal i znanje domaće industrije i investirala u Papir Print. Kompanija, kako je rekao, ulaže u treću generaciju tehnologija roto i flekso štampe, što otvara prostor i za razvoj lokalne zajednice Gornji Milanovac.

Jedna od ključnih poruka skupa jeste da održiva transformacija zahteva strateško planiranje. Nove regulatorne zahteve i očekivanja tržišta kompanije treba da posmatraju kao sastavni deo poslovnih i investicionih odluka, a ne samo kao obavezu kojoj treba da se prilagode.

Evropska regulativa PPWR će doneti promene duž čitavog lanca vrednosti, zbog čega je potrebna saradnja proizvođača ambalaže, brendova i drugih učesnika kako bi se odgovorilo na zahteve u pogledu reciklabilnosti, bezbednosti i udela recikliranog materijala.

Istaknuto je i da cirkularna ekonomija ne može da se razvija bez funkcionalnog sistema za prikupljanje, sortiranje i reciklažu ambalažnog otpada. Unapređenje infrastrukture i modela upravljanja otpadom prepoznato je kao jedan od ključnih uslova za efikasnije korišćenje resursa.

Digitalizacija, automatizacija i veštačka inteligencija takođe otvaraju prostor za efikasniju proizvodnju, bolje upravljanje resursima i razvoj novih ambalažnih rešenja. Istovremeno, naglašeno je da je povezivanje industrije, institucija, nauke i reciklažnog sektora neophodno za pronalaženje održivih i primenljivih rešenja.