Šta nova uredba EU o ambalaži znači za srpske izvoznike?

Svaka srpska kompanija koja plasira upakovanu robu na tržište Evropske unije moraće od danas da dokaže da njena ambalaža ispunjava novi, jedinstveni evropski standard.

Uredba (EU) 2025/40, poznatija kao PPWR, počinje da se primenjuje 12. avgusta, i predstavlja jednu od najznačajnijih regulatornih promena za domaće izvoznike u poslednjih nekoliko godina.

Uredba o ambalaži i ambalažnom otpadu (Packaging and Packaging Waste Regulation – PPWR) zamenjuje staru Direktivu o ambalaži 94/62/EZ, koja je bila na snazi od 1994. godine.

Nova pravila obuhvataju gotovo sve vrste ambalaže, bez obzira na materijal od kojeg su napravljene i zemlju porekla proizvoda, a ključna razlika nije samo u sadržini nego i u pravnoj formi: reč je o uredbi, a ne direktivi, što znači da se ista pravila, bez ikakvog prevoda u nacionalno zakonodavstvo, primenjuju identično u svim članicama EU od istog dana.

Za srpske kompanije to je važno jer PPWR ne pravi razliku između proizvođača iz EU i onih van nje – svako ko „stavlja ambalažu na tržište Unije“, uključujući izvoznike iz Srbije, tretira se kao proizvođač i podleže istim obavezama kao i firma iz Nemačke ili Francuske.

Šta se primenjuje odmah, a šta fazno

Uredba je formalno stupila na snagu još u februaru 2025. godine, ali njena opšta primena počinje 12. avgusta 2026. Ipak, dobar deo obaveza je fazno raspoređen do 2040. godine.

Za izvoznike je, međutim, najvažnije ono što važi odmah:

– Ovlašćeni predstavnik u svakoj zemlji izvoza. Svaka kompanija koja nema sedište u državi članici u koju izvozi mora imenovati lokalno ovlašćeno lice zaduženo za prošireni odgovornost proizvođača (EPR) – i to posebno, za svaku državu članicu, bez mogućnosti jedinstvene registracije za celu EU.

– EU deklaracija o usaglašenosti i tehnička dokumentacija. Za svaki tip ambalaže potrebno je sprovesti ocenu usaglašenosti, izdati deklaraciju o usaglašenosti i obezbediti sledljivost ambalaže kroz ceo lanac snabdevanja.

– Zabrana PFAS supstanci u ambalaži za hranu. Granične vrednosti iznose 25 ppb (parts per billion, delova na milijardu) za pojedinačnu ciljanu PFAS supstancu, 250 ppb za zbir tih supstanci i 50 ppm za ukupni organski fluor. Ograničenje važi za svu ambalažu koja dolazi u kontakt sa hranom, bez izuzetka za već proizvedene zalihe.

– Registracija u sistemu proširene odgovornosti proizvođača (EPR) u svakoj državi članici u kojoj se roba prodaje, uz plaćanje naknada prema nacionalnim šemama.

– Prva ograničenja na pojedine oblike jednokratne plastične ambalaže i prvi minimalni procenti recikliranog sadržaja za pojedine kategorije plastične ambalaže.

– Ograničenje praznog prostora u pošiljkama za e-trgovinu na najviše 40 odsto, osim kada je tehnički neizbežno – posebno važno za firme koje prodaju direktno potrošačima u EU.

Najveći pritisak osetiće prehrambena i industrija pića, zbog PFAS ograničenja i direktnog kontakta ambalaže sa hranom, zatim proizvođači kozmetike i kućne hemije, kao i firme iz sektora plastične i papirne ambalaže koje snabdevaju izvoznike.

Sekundarno, uredba pogađa i sve koji prodaju robu krajnjim potrošačima u EU preko sopstvenih sajtova ili prodavnica, jer se odredbe o minimizaciji ambalaže i praznom prostoru odnose i na transportnu i e-commerce ambalažu.

Od kompanija će se postepeno zahtevati da smanje količinu nepotrebnog materijala, koriste ambalažu koja može da se reciklira i povećaju udeo recikliranih sirovina. Uvode se i stroži zahtevi u pogledu sastava, bezbednosti i označavanja ambalaže.

PPWR nije jednokratna prekretnica već niz rokova koji se ređaju od avgusta 2026. do 2040. godine. Za srpske izvoznike to praktično znači da usklađenost sa evropskim tržištem ubuduće neće zavisiti samo od cene i kvaliteta proizvoda, već i od toga koliko je ambalaža u kojoj taj proizvod stiže do kupca u EU dizajnirana, dokumentovana i obeležena po pravilima koja od avgusta više neće biti preporuka, već zakonska obaveza.