Evro najslabiji za poslednjih 17 meseci

Evro je početkom nedelje pao na najniži nivo u poslednjih 17 meseci, prvenstveno zbog sve većeg straha investitora da Francuska neće uspeti da stabilizuje svoje javne finansije. Evropska valuta nakratko je pala 0,8 odsto, na 1,1160 dolara, pre nego što se oporavila na oko 1,1202 dolara. Evro je prethodnog meseca oslabio oko 2,5 odsto, a sada dodatni pritisak stvaraju rast francuskog javnog duga i politička blokada uoči predsedničkih izbora naredne godine.

Francuska je tako postala glavna tačka zabrinutosti na evropskim finansijskim tržištima. Razlika između prinosa na desetogodišnje francuske i nemačke obveznice, koja pokazuje koliku dodatnu premiju investitori traže za držanje francuskog duga, u petak je premašila 1,5 procenata. Francuski prinosi ostali su blizu pet odsto, dok investitori strahuju da planovi vlade za smanjenje budžetskog deficita neće dobiti dovoljnu političku podršku ili da će tokom parlamentarne procedure biti značajno ublaženi, prenosi Reuters.

Pritisak na Francusku odrazio se i na njenu berzu, čiji je glavni indeks pao na najniži nivo u šest meseci, dok su francuske obveznice oslabile. Strah je da problemi jedne od dve najveće ekonomije evrozone mogu da se preliju na ostatak monetarne unije, zbog čega se francuski fiskalni položaj sve više posmatra kao rizik ne samo za Pariz već i za stabilnost evra. Šire evropsko tržište akcija ipak je blago poraslo, što pokazuje da investitori zasad ne očekuju opštu tržišnu krizu.

Evru je dodatno pomoglo to što su tržišta gotovo odustala od očekivanja da će američke Federalne rezerve ovog meseca ponovo povećati kamatne stope.

Posle slabijih podataka sa američkog tržišta rada, procena verovatnoće povećanja kamata pala je sa 64 na samo 18 odsto za ovaj mesec. To je ublažilo pritisak na globalna tržišta, ali nije zaustavilo pad evra, jer američka privreda i dalje pokazuje veću otpornost, a američke hartije od vrednosti privlače snažnu potražnju stranih investitora.

Problemi sa javnim finansijama nisu, međutim, samo francuski problem. Troškovi zaduživanja velikih ekonomija ostaju blizu višegodišnjih maksimuma zbog velikog javnog duga, novih potreba za zaduživanjem i visokih cena energije. Na tržištima se zato sada istovremeno prate francuska politička situacija, sposobnost vlada da smanjuju deficite i kretanje cena energenata. Francuska je u ovom trenutku najslabija tačka te kombinacije, pa se njen fiskalni problem sve direktnije ugrađuje u cenu evra.