Šta je potrebno da bi elektrifikacija donela očekivane rezultate?

Energetska kriza promenila je poslednjih godina način na koji Evropa posmatra elektrifikaciju. Dok je ranije prelazak sa fosilnih goriva na električnu energiju prvenstveno bio deo klimatske politike, danas se sve više posmatra kao pitanje ekonomske racionalnosti i energetske bezbednosti.

Prema analizi Međunarodne agencije za energiju (IEA), rast cena nafte i prirodnog gasa dodatno je ojačao argumente za širu upotrebu električne energije u saobraćaju, grejanju i industriji.

Stručnjaci IEA ocenjuju da je energetska kriza pokazala koliko evropske ekonomije ostaju ranjive na poremećaje na globalnim tržištima fosilnih goriva. Za razliku od nafte i gasa, značajan deo električne energije u Evropskoj uniji proizvodi se iz domaćih izvora, uključujući obnovljive izvore energije i nuklearne elektrane. Zbog toga se elektrifikacija sve češće posmatra kao način da se smanji zavisnost od uvoza energenata i poveća otpornost privrede na geopolitičke i tržišne šokove.

Toplotne pumpe umesto gasnih kotlova

Posebnu pažnju IEA skreće na sektor grejanja, koji bi mogao da odigra značajnu ulogu u smanjenju potrošnje prirodnog gasa. Toplotne pumpe, koje koriste električnu energiju za grejanje prostora i vode, prema procenama agencije, predstavljaju jednu od najefikasnijih tehnologija za smanjenje potrošnje fosilnih goriva. Njihova prednost nije samo u nižim emisijama ugljen-dioksida, već i u značajno većoj energetskoj efikasnosti u odnosu na konvencionalne sisteme grejanja.

Na osnovu cena iz 2025. godine, toplotne pumpe imaju niže troškove tokom životnog veka od gasnih kotlova u 17 zemalja Evropske unije.

U analizi se navodi da su toplotne pumpe tri do pet puta efikasnije od konvencionalnih tehnologija, ali je usvajanje veoma neravnomerno širom EU. Ova tehnologija je preferirana distribuirana oprema za grejanje širom nordijskih zemalja i čini oko polovine prodaje opreme u Portugalu, Francuskoj i Austriji, ali ostaje marginalna u drugim zemljama.

Tokom životnog veka opreme za grejanje, stambene toplotne pumpe su konkurentne gasnim kotlovima u 16 ​​zemalja, što predstavlja oko jednu trećinu potražnje za grejanjem stambenih prostora u EU. Sve ove zemlje imaju koristi od povoljnog okruženja cena energije, svrstavajući se među 17 zemalja sa najnižim odnosom cena električne energije i gasa. Izvan nordijskih zemalja, posedovanje toplotne pumpe je 15-30 odsto jeftinije od gasnog kotla u Holandiji, Portugalu ili Bugarskoj.

Bez intervencije države nema dobrih rezultata

Međutim, autori analize upozoravaju da elektrifikacija neće automatski dovesti do očekivanih rezultata. Da bi se potencijal novih tehnologija u potpunosti iskoristio, neophodna su dodatna ulaganja u elektroenergetske mreže, infrastrukturu i proizvodne kapacitete.

Istovremeno, države će morati da vode računa o cenovnim signalima na tržištu energije, kako električna energija ne bi bila opterećena troškovima koji umanjuju njenu konkurentnost u odnosu na fosilna goriva.

U tom kontekstu, elektrifikacija se sve manje predstavlja kao dugoročni klimatski cilj, a sve više kao instrument za jačanje konkurentnosti evropske ekonomije. Energetska kriza pokazala je da prelazak na električnu energiju nije samo pitanje zaštite životne sredine, već i način da se smanje troškovi, poveća energetska nezavisnost i ublaže posledice budućih poremećaja na svetskim energetskim tržištima.

Istovremeno, IEA praktično upozorava da elektrifikacija neće uspeti ako države ne smanje cenu električne energije za potrošače. U mnogim zemljama problem nisu tehnologije nego porezi, mrežarine i naknade koje struju čine skupljom nego što bi trebalo da bude.

Bitna uloga električnih vozila u globalnoj elektrifikaciji

Električna vozila koja se danas prodaju koriste četiri do pet puta manje energije po kilometru od novih motora sa unutrašnjim sagorevanjem (MUS), navodi se u IEA analizi.

Važnost EV je od izuzetnog značaja za opštu elektrifikaciju, i to su pojedine zemlje vrlo ozbiljno shvatile, te su godinama unazad u ponudi razne olakšice za kupovinu ove vrste vozila.

Za otplatu jednog EV potrebno je u proseku sedam do deset godina u 11 zemalja Evropske unije.

Dobar primer je Nemačka, uprkos svim kriznim momentima koji se pripisuju ovoj zemlji. Naime, prošlog meseca svaki četvrti novi automobil u Nemačkoj bio je čisto električni, saopštila je agencija za motorna vozila (KBA).

U brojkama, udeo e-automobila u 239.448 novoregistrovanih vozila je sa 59.969 bio bezmalo 25 odsto. Istovremeno, to znači i da je prvi put registrovano 39,3 odsto više e-automobila nego u aprilu, prenela je agencija dpa.

„Očekuje se da će konkurentnost električnih automobila nastaviti poboljšanje kako se budu lansirala pristupačnija električna vozila i kako cene baterija budu dalje padale. Danas je prosečna razlika u ceni između električnih automobila  i onih sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u EU oko 10.000 evra. U 2025. godini, oko deset pristupačnih modela električnih vozila bilo je dostupno u EU sa početnim cenama od oko 25.000 evra“, navodi IEA.