Koje privredne delatnosti zapošljavaju najviše ljudi u zelenoj ekonomiji EU?

Zaposlenost u zelenoj ekonomiji Evropske unije rasla je u proseku šest odsto godišnje od 2014. godine i dostigla 5,8 miliona zaposlenih izraženih kroz ekvivalent punog radnog vremena u 2023. godini.

Prema podacima evropskih računa sektora ekoloških proizvoda i usluga, zelena zaposlenost u građevinarstvu zabeležila je najveći rast između 2014. i 2023. godine, povećavši se sa 700.000 na 1,6 miliona zaposlenih izraženih kroz ekvivalent punog radnog vremena, uz prosečan godišnji rast od 11 odsto. Ova delatnost imala je najveći broj zaposlenih, a obuhvata poslove vezane za izgradnju energetski efikasnih zgrada, postrojenja za obnovljive izvore energije, kao i energetsku obnovu objekata, pokazuju podaci koje je objavila Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

Iako je zelena zaposlenost u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu u 2023. godini iznosila 700.000 zaposlenih, ova delatnost ostvarila je drugi najveći prosečni godišnji rast u periodu od 2014. do 2023. godine, od pet odsto.

Treća delatnost sa najvećim relativnim rastom bila je zelena prerađivačka industrija, u kojoj je broj zaposlenih porastao sa 700.000 na milion zaposlenih u ekvivalentu punog radnog vremena tokom 2023. godine, uz prosečan godišnji rast od pet odsto.

Inače, zeleni poslovi podrazumevaju radna mesta koja doprinose očuvanju životne sredine i smanjenju emisija štetnih gasova. To uključuje projektovanje i održavanje solarnih i vetroelektrana, energetsku obnovu zgrada, reciklažu i upravljanje otpadom, održivu poljoprivredu, ali i sve veći broj IT i inženjerskih poslova povezanih sa energetskom tranzicijom.

Zeleni poslovi u Srbiji – jedan od značajnijih izvora novog zapošljavanja

Dok se o zelenoj tranziciji u Srbiji poslednjih godina govori sve više, manje je poznato da ona već menja i tržište rada. Poslovi povezani sa obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnošću, upravljanjem otpadom, održivom poljoprivredom i zaštitom životne sredine postepeno postaju jedan od najbrže rastućih segmenata privrede.

Ipak, za razliku od zemalja Evropske unije Srbija još nema jedinstvenu i preciznu statistiku koja bi pokazala koliko ljudi danas radi u takozvanim „zelenim poslovima“. Stručnjaci zbog toga uglavnom govore o trendovima i procenama, a ne o konačnim brojkama.   

Najveći potencijal za zapošljavanje trenutno se vidi upravo u sektoru obnovljivih izvora energije. Srbija poslednjih godina intenzivno razvija projekte u oblasti solarne energije, a rast investicija prati i potreba za novim kadrovima – od inženjera i montera solarnih panela do stručnjaka za upravljanje energetskim sistemima, navodi se u analizi Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Da zelena tranzicija više nije samo tema za strategije i planove, pokazuju i konkretni rezultati pojedinih projekata. Program UNDP navodi da su kroz projekte podrške pravednoj zelenoj tranziciji već otvorena nova radna mesta u oblastima održavanja solarnih elektrana, upravljanja organskim otpadom, razvoja softvera i istraživanja tehnologija sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Istovremeno, sprovedene su obuke za više od stotinu radnika kako bi stekli veštine potrebne za nova zanimanja.  

Prema analizi Međunarodne organizacije rada (ILO), Srbija bi do 2035. godine mogla da dobije čak do 150.000 zelenih radnih mesta ukoliko zelena tranzicija bude sprovedena planski i uz odgovarajuću podršku države. Najveći broj novih poslova mogao bi da nastane u prerađivačkoj industriji, obnovljivim izvorima energije, građevinarstvu, poljoprivredi i sektoru upravljanja otpadom.  

Takve procene nisu iznenađenje, imajući u vidu da je Srbija i dalje među energetski najzavisnijim zemljama regiona kada je reč o uglju. Upravo zbog toga prelazak na čistije izvore energije predstavlja ne samo ekološki, već i ekonomski izazov koji podrazumeva prekvalifikaciju dela radne snage i stvaranje novih zanimanja.

Prema navodima UNDP-a, stručnjaci upozoravaju da će uspeh zelene tranzicije u velikoj meri zavisiti od razvoja takozvanih zelenih veština. Pored tehničkih zanimanja, tražiće se stručnjaci za energetsku efikasnost, održivo upravljanje resursima, zelenu gradnju, cirkularnu ekonomiju i klimatske tehnologije.  

Iako Srbija još uvek zaostaje za razvijenijim evropskim ekonomijama kada je reč o obimu zelene ekonomije, trendovi ukazuju da će upravo zeleni poslovi tokom naredne decenije predstavljati jedan od značajnijih izvora novog zapošljavanja, i veliki izazov za našu zemlju.  

Zaposlenost u sektoru obnovljivih izvora energije porasla za 79 odsto

Zaposlenost u ekološkoj ekonomiji može se analizirati i prema oblastima zaštite životne sredine. U periodu od 2014. do 2023. godine najveći rast zabeležen je u sektoru obnovljivih izvora energije, gde je broj zaposlenih izražen kroz ekvivalent punog radnog vremena porastao sa 400.000 na 800.000.

Slede poslovi u oblasti zaštite zemljišta, površinskih i podzemnih voda, gde je zaposlenost povećana sa 400.000 na 700.000 zaposlenih u ekvivalentu punog radnog vremena.

Značajan relativni rast ostvaren je i u oblastima zaštite vazduha i klime, kao i oporavka i uštede materijala, gde je broj zaposlenih u 2023. godini bio veći za 48, odnosno 47 odsto u odnosu na 2014. godinu.

Upravljanje otpadnim vodama zabeležilo je rast zaposlenosti od 38 odsto tokom posmatranog perioda, dostigavši 500.000 zaposlenih izraženih kroz ekvivalent punog radnog vremena, dok je zaposlenost u upravljanju otpadom povećana za 30 odsto.

Uprkos tome, upravljanje otpadom ostalo je najveća oblast po broju zaposlenih u 2023. godini, sa 900.000 zaposlenih u ekvivalentu punog radnog vremena, što čini 16 odsto ukupne zaposlenosti u ekološkoj ekonomiji.