Koje reciklabilne sirovine se najviše izvoze i uvoze u EU?

Evropska unija je u 2025. godini uvezla 49,7 miliona tona reciklabilnih sirovina i izvezla 36,2 miliona tona u zemlje van EU. To znači da je razlika između ova dva parametra dostigla 13,5 miliona tona.

Neto obim uvoza u prošloj godini porastao je za oko milion tona (7,8 odsto) u poređenju sa 2024. godinom. Najniži neto obim uvoza zabeležen je 2023. godine, sa 1,07 miliona tona, saopštila je Evropska kancelarija za statistiku – Eurostat.

Uprkos ovom nedavnom porastu, razlika u 2025. godini je i dalje 35,6 odsto niža od istorijske maksimalne razlike između obima uvoza i izvoza (21 milion tona), zabeležene 2006. godine.

EU je u posmatranom periodu izvezla 18,9 miliona tona metala, što je činilo više od polovine (52,1 odsto) svih izvoza reciklabilnih sirovina. Druga najveća kategorija bila je papir i karton (6,0 miliona tona; 16,5 odsto), a zatim organski otpad (4,4 miliona tona; 12,0 procenata).

Što se tiče uvoza u EU, najveća kategorija bio je organski otpad (30,0 miliona tona), što je činilo 60,3 odsto svih uvoza reciklabilnih sirovina. Ovu kategoriju prate minerali sa 8,3 miliona tona (16,7 odsto) i metali sa 6,3 miliona tona (12,7 procenata).

Poređenje podataka o reciklabilnim sirovinama i trgovini otpadom otkriva jasne razlike u nabavci materijala. Dok se metali i papir/karton trguju gotovo isključivo kao otpad, organski materijali prate drugačiji obrazac, koji se prvenstveno sastoje od nusproizvoda. U stvari, otpad čini samo manji deo organske trgovine, predstavljajući samo 1,8 odsto izvoza i 3,2 procenta uvoza.

Turska vodeća destinacija za izvoz reciklabilnih sirovina iz EU

Na svetskom tržištu reciklažnih sirovina razvijena je velika međunarodna trgovina otpadom i sekundarnim sirovinama. Među najvećim izvoznicima plastičnog otpada i reciklažnih materijala nalaze se Nemčka, Japan, Holandija, Velika Britanija i SAD. Prema podacima OECD-a iz 2023. godine, Nemačka je i bila vodeći izvoznik plastičnog otpada među razvijenim zemljama, dok značajne količine izvoze i Japan i SAD.

Sa druge strane, najveći uvoznici reciklažnih sirovina poslednjih godina postale su Turska, Malezija, Indonezija, Vijetnam i Indija. Nakon što je Kina 2018. godine uvela stroga ograničenja na uvoz otpada kroz politiku „National Sword“, veliki deo svetske trgovine plastikom preusmeren je ka zemljama jugoistočne Azije i Turskoj.

Turska je prošle godine bila vodeća destinacija za izvoz reciklabilnih sirovina iz EU, sa obimom od 12,8 miliona tona. Druga destinacija bila je Indija (3,9 miliona tona), zatim Ujedinjeno Kraljevstvo (3,4 miliona tona), Egipat (1,9 miliona tona), Norveška i Švajcarska (po 1,5 miliona tona), pokazuju podaci Eurostata.

Uvoz reciklabilnih sirovina u EU 2025. godine uglavnom je bio iz Brazila (11,2 miliona tona), Argentine (8,7 miliona tona), Ujedinjenog Kraljevstva (4,4 miliona tona), Ukrajine (4,0 miliona tona) i Sjedinjenih Američkih Država (2,4 miliona tona).

U Srbiji se najviše recikliraju metalni otpadi, PET ambalaža, papir i karton, dok elektronski otpad i akumulatori imaju najveću tržišnu vrednost. Reciklažna industrija postaje sve važnija zbog razvoja cirkularne ekonomije i evropskih ekoloških standarda, pa se očekuje da će trgovina sekundarnim sirovinama u narednim godinama dodatno rasti.

Reciklaža ima veliki ekonomski i ekološki značaj jer smanjuje potrebu za eksploatacijom prirodnih resursa, potrošnju energije i količinu otpada na deponijama. Posebno je vredan metalni otpad jer se njegovom preradom štedi znatno više energije nego proizvodnjom novih sirovina iz rude.