Mundijal između ekonomskog buma i ekoloških izazova

Jedan od najvećih sportskih događaja na svetu – Svetsko prvenstvo u fudbalu, samo što nije počeo. Navijači širom planete nestrpljivo očekuju prvi sudijski zvižduk, u četvrtak u 21 sat po srednjeevropskom vremenu, kada će Mundijal otvoriti utakmica između jednog do domaćina turnira Meksika i Južne Afrike.

Svetsko prvenstvo koje se po prvi put održava u čak tri zemlje – Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku, biće i svojevrsni eksperiment koji će pokazati da li je moguće organizovati najveći turnir u istoriji fudbala. Očekuju se najviši prihodi, a istovremeno govori o održivosti i smanjenju uticaja na životnu sredinu.

Prvenstvo će prvi put okupiti 48 reprezentacija, umesto dosadašnje 32, a biće odigrane čak 104 utakmice. To je za 40 mečeva više nego na Mundijalu u Kataru 2022. godine. FIFA procenjuje da će Svetsko prvenstvo 2026. biti najprofitabilnije u istoriji ovog sporta, te fudbalska organizacija očekuje prihode od 11 do 13 milijardi dolara. Ovaj rast bi bio istorijski, jer bi za 50 odsto premašio zaradu ostvarenu u Kataru.

Veći broj reprezentacija znači više utakmica, više navijača i više tržišta koja će biti uključena u globalni fudbalski spektakl. Analitičari procenjuju da će samo u SAD ekonomski efekti prvenstva biti izraženi kroz milijarde dolara dodatne potrošnje i stotine hiljada radnih mesta, pre svega u turizmu, hotelijerstvu, transportu i uslužnim delatnostima.

Primera radi, prema novoj analizi Bookies.com, očekuje se da će Mundijal generisati zapanjujućih 594 miliona dolara ekonomskog uticaja na region Los Anđelesa. Predviđa se da će samo grad dočekati skoro 180.000 posetilaca tokom Svetskog prvenstva od 11. juna do 19. jula. Procenjuje se da će ti posetioci potrošiti blizu 60 miliona dolara na hranu, prevoz, zabavu i smeštaj, te da će prihodi lokalnih hotela porasti za 22 procenta, navodi New York Post.

Ipak, američki ekononisti ukazuju i na to da su dugoročni efekti od ovakvih događaja po nacionalne ekonomije uglavnom skromni, pa se tako očekuje privremeno podizanje BDP-a SAD za najviše 0,2 odsto tokom leta. Najveći dobitnici najčešće su gradovi domaćini, turistički sektor i kompanije povezane sa organizacijom događaja.

Ekološke muke uprkos postojećoj infrastrukturi

Posebno zanimljivo biće pitanje nasleđa, odnosno infrastrukture koju će prvenstvo ostaviti. Za razliku od nekih prethodnih Mundijala, gde su građeni potpuno novi stadioni, FIFA ističe da će ovog puta sve utakmice biti igrane na postojećim objektima.

Organizatori smatraju da će upravo korišćenje postojeće infrastrukture značajno smanjiti građevinski ugljenični otisak i troškove organizacije. Ipak, upravo tu počinje klimatski paradoks najvećeg Mundijala do sada.

Dok će organizatori moći da se pohvale činjenicom da nisu gradili desetine novih stadiona, prvenstvo će se igrati u tri države i 16 gradova domaćina raspoređenih širom severnoameričkog kontinenta. To znači da će milioni navijača, hiljade novinara, reprezentacije i prateće službe prelaziti ogromne udaljenosti između gradova. Stručnjaci za održivost već upozoravaju da bi vazdušni saobraćaj mogao da postane jedan od najvećih izvora emisija povezanih sa turnirom.

Svesna tih izazova FIFA je usvojila posebnu Strategiju održivosti i ljudskih prava za Mundijal 2026. godine. Dokument predviđa niz mera koje obuhvataju energetsku efikasnost stadiona, održivo upravljanje otpadom, promociju javnog prevoza, podizanje svesti o klimatskim promenama i razvoj lokalnih ekoloških projekata u gradovima domaćinima.

Svaki od 16 gradova domaćina dobio je obavezu da izradi poseban plan zaštite životne sredine, navodi Inside FIFA.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će te mere biti dovoljne da nadomeste uticaj jednog od najvećih sportskih događaja ikada organizovanih.

Kritičari smatraju da je teško govoriti o „zelenom Mundijalu“ kada se broj učesnika povećava za 50 odsto. Zagovornici projekta, s druge strane, ističu da bi upravo korišćenje postojeće infrastrukture i modernizacija gradskih sistema mogli da ostave dugoročne koristi koje prevazilaze sam sportski događaj.

Upravo zato će Svetsko prvenstvo 2026. biti mnogo više od fudbalskog turnira. Biće test za ekonomsku isplativost megadogađaja u 21. veku, ali i pokazatelj da li globalni sport može da uskladi rast, profit i održivost.

U vremenu kada klimatske promene postaju jedan od ključnih izazova savremenog društva, odgovor na to pitanje mogao bi da bude jednako važan kao i ime novog svetskog prvaka.

Pametna lopta na Mundijalu

Na Svetskom prvenstvu u fudbalu biće korišćena tehnološki napredna lopta koja koristi veštačku inteligenciju i ima senzor, piše BBC na srpskom.

Lopta može da očitava podatke 500 puta u sekundi, te će pomoći sudijama u donošenju odluka pri otkrivanju ofsajda.

Zbog napredne tehnologije unutar nje ova lopta mora da se puni pre početka svake utakmice kako bi senzori funkcionisali.