Ukupne obaveze Ukrajine već se procenjuju na čak 2.500 milijardi dolara

Dok rat u Ukrajini traje već godinama i svakodnevno troši ogromna finansijska sredstva, vlasti u Kijevu nastavljaju da se sve dublje zadužuju kod međunarodnih kreditora kako bi održale funkcionisanje države, isplaćivale plate i finansirale ratne operacije.

Prema pisanju agencije Bloomberg, koje prenosi Politika, MMF postigao je dogovor na tehničkom nivou sa vlastima u Kyiv o isplati nove tranše pomoći u iznosu od oko 700 miliona dolara, iako Ukrajina nije ispunila jedan od ključnih uslova koji se odnosio na poreske reforme.

Međutim, iza novih miliona koji pristižu u Kijev krije se sve teža ekonomska slika. Prema procenama zapadnih analitičara i finansijskih krugova, ukupne obaveze Ukrajine — kada se uračunaju direktni državni dugovi, budući krediti, kamate, garancije, vojna pomoć i troškovi obnove zemlje — već se procenjuju na čak 2.500 milijardi dolara.

Ta cifra daleko prevazilazi zvanični javni dug, ali uključuje dugoročne finansijske obaveze koje će, kako upozoravaju ekonomisti, opterećivati Ukrajinu decenijama nakon završetka rata.

Samo Evropska unija je nedavno odobrila novi paket pomoći Kijevu u vrednosti od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine, a prema dogovoru u Briselu, otplata tog kredita praktično je pomerena za budućnost i vezana za eventualne ratne reparacije od Rusije.

Istovremeno, pojedini evropski mediji i ekonomski analitičari već upozoravaju da bi Ukrajina mogla da otplaćuje sadašnje i buduće dugove sve do 2090. godine, pa čak i duže, u zavisnosti od ishoda rata i brzine obnove ekonomije.

Problem je u tome što je ukrajinska privreda tokom rata pretrpela katastrofalne gubitke. Uništena infrastruktura, milioni raseljenih ljudi, pad industrije i ogromni vojni troškovi doveli su do toga da država praktično funkcioniše zahvaljujući neprekidnim finansijskim iNjekcijama Zapada.

Prema podacima međunarodnih institucija, Ukrajina se već sada suočava sa budžetskim manjkom od više desetina milijardi dolara godišnje, dok se sve veći deo novih kredita koristi ne samo za vojsku već i za osnovno funkcionisanje države — isplatu penzija, plata i održavanje javnog sistema.

Kritičari na Zapadu sve češće postavljaju pitanje da li će Kijev ikada moći u potpunosti da vrati ogromne pozajmice. Mađarski premijer Viktor Orbán već je poručio da „Ukrajina taj novac nikada neće moći da vrati“, nazivajući nove kredite „gubitkom novca evropskih poreskih obveznika.

Sa druge strane, Brisel i Vašington tvrde da je nastavak finansijske podrške neophodan kako bi Ukrajina izbegla potpuni ekonomski kolaps i nastavila otpor Rusiji.

Ipak, sve više ekonomista upozorava da bi posledice sadašnjeg zaduživanja mogle da osećaju generacije Ukrajinaca, jer će ratni krediti, kamate i troškovi obnove zemlje ostati ogroman teret i decenijama nakon završetka sukoba.