Sunđer skuplji i do 70 odsto – Deset najvećih proizvođača nameštaja generiše skoro tri četvrtine prihoda celog sektora

Rast cena sirovina i repromaterijala ozbiljno pritiska domaću industriju nameštaja. Samo tokom aprila sunđer je poskupeo između 45 i 70 odsto, drveni pločasti materijali poput medijapana i univera od 10 do 15 odsto, dok su cene tkanina, bukve i čamovine skočile i do 20 procenata.

Proizvođači navode da rast cena dodatno podstiču geopolitičke okolnosti, skuplje sirovine i nestabilni lanci snabdevanja, zbog čega je sve teže planirati proizvodnju i održati ranije marže.

Najveći pritisci na domaću industriju trenutno dolaze iz petrohemijskog sektora, koji iz nafte i prirodnog gasa proizvodi sirovine i materijale neophodne za proizvodnju nameštaja. Naime, poliuretanska pena, odnosno sunđer, koji je jedan od ključnih materijala za izradu sofa, garnitura i tapaciranog nameštaja, proizvodi se od petrohemijskih derivata dobijenih preradom nafte i gasa. Zbog poremećaja na svetskom tržištu energenata i hemijske industrije proizvođači se suočavaju sa rastom cena i otežanom nabavkom ovog materijala.

Sagovornici iz industrije navode da je situacija otišla toliko daleko da je danas skuplje proizvoditi nameštaj od sunđera nego sa žičanim jezgrom. Dodatni problem predstavlja otežana nabavka hemijskih komponenti potrebnih za proizvodnju sunđera, jer dobavljači širom Evrope kasne sa isporukama usled poremećaja na globalnom tržištu energenata i sirovina.

Fatmir Mavrić iz kompanije Drvoteks iz Novog Pazara u razgovoru za Biznis.rs objašnjava da se sunđer proizvodi od petrohemijskih sirovina, zbog čega rast cena nafte i problemi u snabdevanju direktno utiču na njegovu cenu.

„Samo tokom aprila cene sunđera – bilo da je u bloku, sečen, pravilnog ili nepravilnog oblika ili različite gustine – prosečno su poskupele između 45 i 70 odsto. Najave su da će one nastaviti da rastu, pa se za pojedine vrste, poput rezanog sunđera nepravilnog oblika, očekuje poskupljenje od gotovo 100 odsto u odnosu na februar i mart. Do pre nekoliko dana sunđer određene gustine koštao je šest evra, sada je oko 8,5 evra, a do kraja jula mogao bi da dostigne devet ili čak deset evra i tu neće stati“, naglašava Mavrić.

On objašnjava da problem nije samo u višoj ceni koju plaćaju proizvođači nameštaja, već i u tome što fabrike sve teže dolaze do hemijskih komponenti neophodnih za proizvodnju sunđera jer su poremećaji na svetskom tržištu doveli do nestašica i dugih rokova isporuke.

„Nama kao kupcima najveći problem je što sunđer plaćamo znatno skuplje, ali proizvođači se suočavaju sa ozbiljnim problemima u nabavci sirovina. Fabrika u Đakovici, od koje nabavljamo sunđer, unapred je platila hemijske agense u vrednosti od pola miliona evra i na isporuku čeka već dva meseca, jer je neko drugi ponudio više novca i dobio prioritet“, kaže Mavrić.

Osim sunđera značajno su poskupeli i štofovi koji se koriste za izradu nameštaja, drvna građa, boje i drugi repromaterijali.

„Mebl i štofovi su poskupeli od 10 do 15 odsto, pojedine tkanine i do 20 procenata. Poskupela je i drvna građa, pa je tako parena bukva trenutno preko 70.000 dinara po kubiku, a kretala se od 50.000 do 55.000 dinara. Čamovina je takođe skuplja za nekih 6.000-7.000 dinara po kubiku“, ističe on.

Poskupljenja materijala direktno utiču na profitabilnost industrije. Mavrić navodi da su planirane marže proizvođača praktično prepolovljene.

„Kada saberete poskupljenja sunđera, štofova, drveta, energije i rada, marža koja je ranije bila oko 40 odsto sada je realno oko 20 procenata. Celokupna industrija će opstati, figurativno – održati glavu iznad vode, ali prostora za razvoj gotovo da nema, a mogućnost zarade proizvođača svedena je na opstanak“, ukazuje on.

Deset najvećih ostvarilo veći profit od cele delatnosti

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, domaća industrija nameštaja u Srbiji u 2024. godini zabeležila je skroman rast ključnih finansijski parametara.

Ukupni prihodi preduzeća koja posluju u okviru delatnosti proizvodnje ostalog nameštaja povećani su sa 11,98 milijardi dinara u 2023. godini na 12,28 milijardi dinara u 2024, što predstavlja rast od 2,48 odsto. Istovremeno, ukupna dobit u ovom periodu porasla je sa 415,6 miliona na 432,2 miliona dinara, odnosno za gotovo četiri odsto.

Posebno je zanimljivo da je deset najvećih proizvođača nameštaja zajedno u 2024. godini ostvarilo profit od 450,5 miliona dinara, što je više od ukupne dobiti cele delatnosti koja je iznosila 432,2 miliona dinara. Podaci pokazuju da je značajan broj firmi u ovom sektoru poslovao sa gubicima koji su umanjili ukupan rezultat industrije.

Istovremeno, ukupni prihodi deset vodećih proizvođača dostigli su 8,92 milijarde dinara, što predstavlja gotovo 73 odsto ukupnih prihoda cele delatnosti. To jasno pokazuje visoku koncentraciju tržišta i dominantan položaj najvećih kompanija u domaćoj industriji nameštaja.

U Srbiji u okviru delatnosti proizvodnje ostalog nameštaja posluje ukupno 420 privrednih subjekata. Raspon njihovih aktivnosti izuzetno je širok i obuhvata gotovo sve faze proizvodnog procesa – od primarne proizvodnje do finalne obrade.

Šifra delatnosti 31.09 odnosi se na proizvodnju različitih vrsta nameštaja za domaćinstva, uključujući sofe i ugaone garniture, baštenske stolice i garniture za sedenje, kao i nameštaj za spavaće sobe, trpezarije, dnevne boravke, kupatila i bašte. U ovu kategoriju spada i izrada specijalizovanih plakara i ormarića, a pored same proizvodnje delatnost ukjučuje i završnu obradu nameštaja, što dodatno proširuje lanac poslova koje domaći proizvođači pokrivaju.

Poskupljenje nameštaja u maloprodaji do pet odsto

Iako građevinski bum i veliki projekti poput EXPO 2027 stvaraju utisak snažne tražnje za nameštajem, Mavrić kaže da ekspanziju gradnje ne prati proporcionalno i rast opremanja stanova i da domaći proizvođači nameštaja uglavnom ostaju van velikih tendera vezanih za EXPO i slične projekte.

Zbog rasta troškova proizvodnje on procenjuje da će cene nameštaja u maloprodaji u narednom periodu porasti za oko pet odsto, ali smatra da to neće značajnije popraviti stanje u industriji.

„Na garnituru od 100.000 dinara cena će otići na 105.000. Krajnji kupac to neće ni osetiti jer 5.000 dinara gubi svakog meseca putem neosetne, tihe inflacije. Nama tih pet odsto na cenu proizvoda apsolutno neće značiti jer su cene materijala, doprinosi, zakup i struja otišli mnogo više“, navodi on.

Od industrije nameštaja u Raškoj zavisi i do 4.000 radnih mesta

Industrija nameštaja, uz građevinski sektor, predstavlja jedan od ključnih privrednih oslonaca Raške oblasti od kog direktno zavisi između 3.000 i 4.000 radnih mesta.

„Osim građevine i nameštaja, ovde gotovo da nema drugih velikih industrija. Sve gravitira u krugu od 20 do 40 kilometara. Potencijal proizvođača iz Raške oblasti je ogroman i kada bismo bili organizovani u jedan hab, mogli bismo da zadovoljimo celokupno domaće tržišta nameštaja“, ocenjuje Mavrić.

Govoreći o trendovima u industriji, on ističe da su danas najtraženiji multifunkcionalni komadi namenjeni manjim stanovima.

„Zbog takozvanog downsizinga, odnosno sve manjih kvadratura stanova, među kupcima su trenutno najtraženiji multifunkcionalni komadi nameštaja. Dominiraju manje ugaone garniture koje, osim osnovne funkcije, nude mogućnost razvlačenja, prostor za spavanje, skladištenje… Kupcima danas više nije presudno da li je nešto luksuzno ili dizajnerski upečatljivo, nije im ni cena bitna, već da to bude praktično“, navodi on.

Dodaje i da domaći proizvođači sve više razvijaju sopstvene modele i brendove, ali da srpsko tržište još nije dovoljno veliko za pravu serijsku proizvodnju.

„Mi svi želimo da budemo serijski proizvođači, ali za to je potrebno ogromno tržište. Zato smo prinuđeni da razvijamo veliki broj različitih modela i prilagođavamo se kupcima“, zaključuje Mavrić.