Srbija usklađuje stečaj banaka i osiguravača sa pravilima Evropske unije

Novim Nacrtom zakona o stečaju i likvidaciji banaka, osiguravajućih društava i davalaca finansijskog lizinga dodatno se uređuju situacije kada finansijska institucija ostane bez dozvole za rad i više ne može da posluje. Predlog novog zakona reguliše kako će se ove procedure sprovoditi nakon ulaska Srbije u Evropsku uniju.

Poseban deo propisa usmeren je na prekogranične slučajeve, odnosno na poslovanje domaćih finansijskih institucija kroz ogranke u državama članicama EU, ali i na rad stranih banaka i osiguravača u Srbiji.

Zakonom se predviđa da će se pravila o stečaju i likvidaciji primenjivati i na ogranke domaćih banaka i osiguravajućih društava koji posluju u drugim državama članicama Evropske unije.

Važnu ulogu u novom sistemu imaće Agencija za osiguranje depozita, koja će kao stečajni ili likvidacioni upravnik imati obavezu da u drugim državama članicama pokrene sve potrebne administrativne postupke radi upisa stečaja ili likvidacije u lokalne registre. Troškovi tih postupaka tretiraće se kao troškovi samog stečajnog ili likvidacionog postupka.

Jedna od najznačajnijih novina jeste automatsko priznavanje odluka domaćih institucija u Evropskoj uniji. Nakon pristupanja Srbije EU, odluke Narodne banke Srbije i domaćih sudova o otvaranju stečaja ili pokretanju likvidacije važiće na teritoriji svih država članica bez dodatnih procedura priznanja.

Isto pravilo važiće i u obrnutom smeru. Ako nadležni organ neke države članice EU pokrene stečaj ili likvidaciju nad bankom ili osiguravajućim društvom koje ima ogranak u Srbiji, ta odluka automatski će proizvoditi pravno dejstvo i u Srbiji, bez posebnog sudskog postupka.

Zaštita stranih poverilaca i prava upravnika iz EU

Posebno je uređeno i pravo stranih poverilaca. Svaki poverilac iz države članice EU ili iz treće države imaće pravo da prijavi svoje potraživanje ili podnese primedbe. Sa druge strane, stečajni ili likvidacioni upravnici iz država članica EU imaće ista prava u Srbiji kada vode postupke nad bankama ili osiguravajućim društvima koja ovde imaju ogranke.

Poseban deo zakona odnosi se na zaštitu imovine i ugovora u prekograničnim poslovima. Ako je ogranak banke ili osiguravajućeg društva u nekoj državi članici započeo kupovinu određene imovine pre otvaranja stečaja, prodavac zadržava pravo svojine u skladu sa zakonima te države i ugovorom, pod uslovom da se imovina nalazi na teritoriji te članice EU.

Slično važi i kada je finansijska institucija već prodala imovinu pre pokretanja stečaja ili likvidacije. U tom slučaju otvaranje postupka u Srbiji neće automatski poništiti prodaju niti sprečiti kupca da stekne vlasništvo nad imovinom koja se nalazi u nekoj od država članica Evropske unije.

Ipak, zakon ostavlja mogućnost da se takvi pravni poslovi osporavaju pred sudom ukoliko postoje razlozi za utvrđivanje ništavosti ili pobijanje pravnih radnji prema domaćim propisima.

Predlog zakona precizira ulogu Narodne banke Srbije, sudova i Agencije za osiguranje depozita, kao i način zaštite poverilaca, štediša i osiguranika. Zakonom je predviđeno da se stečajni postupak pokreće tek nakon što Narodna banka Srbije utvrdi da su ispunjeni uslovi za takvu meru. Tek na osnovu odluke centralne banke nadležni sud donosi rešenje o otvaranju stečaja nad bankom, društvom za osiguranje ili davaocem finansijskog lizinga. Isti princip važi i za likvidaciju – postupak počinje tek nakon formalne ocene NBS-a da su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Posebno je naglašeno da se stečaj može otvoriti i tokom postupka likvidacije ukoliko se utvrdi da imovina institucije nije dovoljna da namiri poverioce. U tom slučaju inicijativu može podneti likvidacioni upravnik ili Agencija za osiguranje depozita.

Jedna od ključnih odredbi odnosi se na banke kojima je oduzeta dozvola za rad. Čim Narodna banka Srbije donese odluku o oduzimanju licence, istovremeno donosi i rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje stečaja. Međutim, zakon ostavlja mogućnost drugačijeg načina ukoliko je prethodno pokrenut postupak restrukturiranja banke.

U takvim situacijama stečaj ili likvidacija mogu uslediti tek ako restrukturiranje ne uspe, ako nije obezbeđen dodatni novac za njegovo finansiranje ili ako centralna banka proceni da ciljevi restrukturiranja više ne mogu biti ostvareni. Predviđena je i mogućnost prenosa imovine i obaveza banke na drugu instituciju, ukoliko se time postiže stabilizacija sistema.

Ista pravila primenjuju se i na osiguravajuća društva i davaoce finansijskog lizinga. Kada izgube dozvolu za rad, Narodna banka Srbije automatski pokreće proceduru za otvaranje stečaja.

Zakon predviđa i mogućnost sudske kontrole odluka centralne banke. Protiv rešenja NBS može se voditi upravni spor, ali sud nema pravo da preuzme nadležnosti koje su zakonom poverene centralnoj banci. Tužbom se može tražiti poništavanje odluke i eventualna naknada štete.

Nakon prijema odluke NBS, sud mora najkasnije narednog radnog dana da otvori stečajni postupak. Potom određuje rok, između 30 i 120 dana, u kojem poverioci prijavljuju svoja potraživanja, bez obzira na to da li su obezbeđena ili neobezbeđena.

Kako će biti zaštićeni depoziti građana

Važan deo zakona odnosi se na zaštitu građana koji imaju depozite u bankama. Agencija za osiguranje depozita dužna je da isplati osigurane depozite štedišama banke nad kojom je otvoren stečaj, u skladu sa pravilima o osiguranju depozita.

Pored toga, zakon reguliše i zaštitu investitora. Ako je banka član Fonda za zaštitu investitora, Agencija mora da isplati i osigurane iznose potraživanja klijenata do zakonom propisanog limita.

Posebna pažnja posvećena je osiguravajućim društvima. Kada osiguravajuća kuća ode u stečaj, Agencija za osiguranje depozita mora u roku od 30 dana da pokrene postupak prenosa celog ili dela portfelja osiguranja na drugo društvo za osiguranje.

Jedna od značajnijih odredbi odnosi se na osporavanje sumnjivih poslova koji su sklopljeni neposredno pre stečaja. Agencija i poverioci imaju pravo da pobijaju pravne radnje za koje se utvrdi da su pojedinim poveriocima davale povlašćen položaj. Takvi poslovi mogu biti osporeni ako su zaključeni šest meseci pre pokretanja stečaja, odnosno godinu dana ranije ukoliko su povezani sa povezanim licima banke, osiguravajućeg društva ili davaoca lizinga.

Ko ima prioritet u naplati iz stečajne mase

Predlog zakona uređuje redosled namirenja poverilaca u stečajnom postupku nad bankama, osiguravajućim društvima i davaocima finansijskog lizinga, pri čemu se definiše koje obaveze imaju prioritet u isplati iz stečajne mase.

Pre nego što poverioci dođu na red za naplatu svojih potraživanja, stečajni dužnik mora najpre da izmiri troškove samog postupka. Na vrhu liste prioriteta nalaze se neisplaćene zarade zaposlenih. Predviđeno je da radnici dobiju neto zarade u visini minimalca za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja, ali ovo pravo ne važi za osobe koje su bile članovi upravljačkih organa firme.

Pored plata, prioritet imaju i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre pokretanja stečaja. I u ovom slučaju izuzeti su bivši članovi uprave.

Zakon predviđa da se iz stečajne mase pokrivaju i tekuće mesečne zarade zaposlenih koji su ostali u radnom odnosu tokom trajanja stečajnog postupka, kao i svi troškovi vezani za očuvanje i prodaju imovine stečajnog dužnika.

Posebno mesto imaju potraživanja Fonda za restrukturiranje. Ukoliko je taj fond snosio troškove ili pretrpeo gubitke tokom pokušaja spasavanja banke kroz restrukturiranje, ta sredstva će imati pravo prvenstva u naplati.

Zakon dodatno štiti i Agenciju za osiguranje depozita, koja ima pravo da iz stečajne mase naplati sredstva isplaćena građanima po osnovu osiguranih depozita ili potraživanja investitora. U prioritetna potraživanja ulaze i troškovi koje je Agencija imala tokom same isplate, kao i sredstva korišćena iz fonda za osiguranje depozita.

Predviđeno je i da se svi ostali troškovi i obaveze nastali nakon otvaranja stečaja takođe isplaćuju iz stečajne mase pre namirenja ostalih poverilaca.

U završnim odredbama precizira se da će svi ranije započeti stečajni i likvidacioni postupci nad bankama i osiguravajućim društvima biti nastavljeni po pravilima novog zakona i važećeg Zakona o stečaju. Predviđeno je i da dosadašnji Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje prestaje da važi danom stupanja novog propisa na snagu.