Nova pravila igre u maloprodaji – Srbija između reforme tržišta i izazova primene zakona

Srbija je usvajanjem tri nova zakonska akta – Zakona o zaštiti potrošača, Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda i izmenama i dopunama Zakona o trgovini, načinila značajan iskorak ka evropskom modelu uređenog maloprodajnog tržišta.

“Ovi propisi ne donose samo nova pravila – oni teže da preoblikuju kulturu poslovanja, koja je u prošlosti često bila na štetu slabije strane”, ocenjuje Ivan Nikolić u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Novi propisi ne uvode samo stroža pravila za trgovce, već i veću zaštitu potrošača i dobavljača, kao i mehanizme za suzbijanje manipulativnih praksi poput lažnih popusta i pritisaka velikih trgovinskih lanaca na male proizvođače.

Pravilo o „najnižoj ceni u poslednjih 30 dana“, ograničenje rokova plaćanja poljoprivrednicima i veća prava kupaca kod reklamacija samo su neke od promena koje bi građani mogli brzo da osete u praksi, smatra autor. Ipak, uspeh reformi zavisiće pre svega od dosledne primene zakona i efikasnosti i odlučnosti tržišne inspekcije da sankcioniše nepošteno poslovanje.

“U celini, ovi zakoni predstavljaju najozbiljniji pokušaj države da neuređene prakse u domaćoj trgovini zameni jasnim i pravičnim pravilima – a prvi efekti njihove primene mogli bi se osetiti već tokom narednog velikog sezonskog sniženja”, ističe Nikolić.

Zakon o trgovačkim praksama zabranjuje komercijalnu odmazdu

Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda nastao je kao odgovor na duboku neravnotežu u pregovaračkoj moći unutar lanca snabdevanja, pre svega u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

Dosadašnja praksa pokazala je da veliki kupci često zloupotrebljavaju svoju poziciju namećući malim dobavljačima nepravedne uslove, koji ih prihvataju zbog straha od gubitka tržišta.

Zakon uvodi dve kategorije zabranjenih ponašanja. Na „crnoj listi“ nalaze se prakse koje su apsolutno zabranjene, poput kašnjenja u plaćanju kvarljive robe duže od 30 dana, jednostranih izmena ugovora od strane kupca ili prebacivanja troškova propale robe na dobavljače. „Siva lista“ obuhvata prakse koje su dozvoljene samo ako su unapred jasno ugovorene i ako kupac dokaže da su opravdane, poput izlaganja robe na posebnim mestima, troškova promocije ili vraćanja neprodate robe.

Za sprovođenje zakona zadužena je Komisija za zaštitu konkurencije koja dobija široka istražna ovlašćenja, uključujući nenajavljene uviđaje u prostorijama trgovca. Takođe, predviđene su i visoke novčane kazne, srazmerne prihodima trgovaca.

Nikolić smatra da je jedan od ključnih elemenata ovog propisa borba protiv “kulture straha” jer zakon izričito zabranjuje bilo kakav oblik komercijalne odmazde prema dobavljaču koji se usudi da prijavi nepravilnost – poput izbacivanja njegovih proizvoda sa polica ili smanjenja narudžbina.

Osobe koje dostave ključne dokaze o nepoštenoj praksi mogu dobiti nagradu u iznosu od pet odsto naplaćene kazne, dok im je identitet zakonom zaštićen.

Zakon dodatno propisuje da svi trgovački odnosi moraju biti uređeni pisanim ugovorima sa jasno definisanim naknadama, popustima i kaznama, čime se onemogućava naknadnog nametanja troškova dobavljačima.

Novi zakon štiti potrošače i u delu digitalnih proizvoda

Novi Zakon o zaštiti potrošača uvodi jaču zaštitu građana, i to ne samo u pogledu fizičke robe, već i u oblasti digitalnih usluga, reklamacija i nepoštene poslovne prakse. Zakon sada detaljno uređuje i digitalne sadržaje poput softvera, video igara i striming platformi.

Trgovci će ubuduće biti odgovorni za ispravnost digitalnih proizvoda i imati obavezu da obezbede potrebna ažuriranja, uključujući bezbednosna, tokom čitavog trajanja ugovorne obaveze. Takođe, teret dokazivanja da je proizvod ili usluga bila ispravna u prvih godinu dana prelazi na trgovca.

U delu trgovine klasičnom robom, zadržan je dvogodišnji rok odgovornosti trgovca za nesaobraznost, ali su pooštrena pravila za reklamacije i popravke. Potrošač može da bira između popravke i zamene proizvoda, a nova popravka nakon ponovljenog kvara moguća je samo uz njegovu saglasnost.

Zakon donosi i stroža pravila protiv nepoštene i nasrtljive poslovne prakse. Predviđen je registar građana koji ne žele promotivne pozive i poruke, dok je dodatno pojačana zaštita maloletnika zabranom prodaje elektronskih cigareta i sličnih proizvoda.

Važne novine, prema Nikolićevom mišljenju, odnose se i na usluge od opšteg ekonomskog interesa, poput snabdevanja strujom, vodom ili gasom. Naime, zabranjena je obustava isporuke energenata ili vode u situacijama kada potrošač pred sudom ili vansudskim telom ospori račun, pod uslovom da nastavi da uredno izmiruje tekuće, nesporne obaveze.

Oblast turizma je takođe značajno unapređena kroz obavezu agencija da sve troškove iskažu transparentno u jedinstvenoj ceni, pri čemu putnik nije dužan da plati nijednu naknadu o kojoj nije bio obavešten pre potpisivanja ugovora.

Država uvodi red u akcijske prodaje i otkup poljoprivrednih proizvoda

Izmene i dopune Zakona o trgovini usmerene su na usklađivanje domaćeg tržišta sa evropskim standardima, veću zaštitu potrošača i digitalizaciju trgovinskih procesa. Poseban fokus je na sprečavanju manipulacija tokom akcijskih prodaja i strožoj kontroli otkupa poljoprivrednih proizvoda.

Najvažnija novina odnosi se na pravilo o isticanju cena prilikom sniženja. Naime, uvodi se pravilo da se pri obračunu popusta kao „prethodna cena“ mora prikazati najniža cena proizvoda u poslednjih 30 dana. Time se sprečava praksa veštačkog podizanja cena pred akciju kako bi se stvorio privid većeg popusta nego što zaista jeste.

“Na ovaj način kupci dobijaju realnu sliku o tome koliko zaista štede, dok se istovremeno sprečava nelojalna konkurencija među trgovcima koji bi takvim manipulacijama mogli privući više kupaca”, navodi se u analizi MAT-a.

Zakon prvi put sistemski uređuje i otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja kroz obavezni elektronski registar „e-otkupno mesto“, koji bi trebalo da omogući bolji nadzor nad tokovima robe i novca, kao i suzbijanje sive ekonomije. Propisano je i da poljoprivrednici mogu prodavati isključivo sopstvene proizvode, čime se onemogućava nelegalna prodaja tuđe robe bez adekvatne registracije.

Veliki deo izmena odnosi se na digitalizaciju trgovine – uvodi se jedinstveni šifarnik robe i mogućnost korišćenja elektronskih dokumenata, što bi trebalo da ubrza razmenu podataka i olakša inspekcijski nadzor.

Pooštrena su i pravila za prodaju na sajmovima, izložbama i tradicionalnim manifestacijama, čije je trajanje skraćeno sa 60 na najviše 30 dana godišnje, kako bi se sprečile zloupotrebe neregistrovanih subjekata i osigurala prodaja isključivo legalnih trgovaca. Dodatno, direktna prodaja građanima biće moguća samo uz prethodnu saglasnost potrošača.

Zakon preciznije uređuje i postupanje sa oduzetom robom, dajući jasna ovlašćenja inspekciji za njeno skladištenje, prodaju ili čak ustupanje u humanitarne svrhe kada je to opravdano.