Novi zakon umesto banaka uvodi kreditne institucije – šta to konkretno znači?

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je Nacrt zakona o kreditnim institucijama koji donosi sveobuhvatnu reformu i usklađivanje domaćeg pravnog okvira sa standardima i direktivama Evropske unije (EU), zamenjujući dosadašnji koncept klasičnog regulisanja bankarskog sektora.

NBS navodi da se novi zakon donosi u cilju ispunjenja preuzetih obaveza u postupku pristupanja Srbije EU, konkretno pregovaračkog Poglavlja 9 – Finansijske usluge.

Ovim Nacrtom unapređuje se regulatorni okvir za poslovanje banaka i postiže usklađenost sa važećim regulatornim okvirom EU u ovoj oblasti koji obuhvata Direktivu 2013/36/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 26. juna 2013. godine o pristupu aktivnostima kreditnih institucija i prudencijalnom nadzoru kreditnih institucija i investicionih društava, kojom se menja i dopunjava Direktiva 2002/87/EZ i ukidaju Direktive 2006/48/EZ i 2006/49/EZ.

Takođe, obuhvata i Direktivu 2014/59/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 15. maja 2014. godine o uspostavljanju okvira za oporavak i rešavanje problematičnih kreditnih institucija i investicionih društava.

Nacrt kao krovni pojam umesto termina „banka“ uvodi pojam „kreditna institucija“ i detaljno definiše osnivanje, poslovanje i organizaciju kreditnih institucija, način upravljanja kreditnim institucijama, zahteve u vezi sa izveštavanjem i objavljivanjem, kontrolom, oporavkom, restrukturiranjem i prestankom rada kreditnih institucija, kao i druga pitanja od značaja za njihovo poslovanje.

Kreditna institucija se definiše kao privredno društvo čija je delatnost primanje depozita ili drugih sredstava od javnosti za koja postoji obaveza vraćanja i odobravanje kredita za svoj račun i/ili pružanje investicionih usluga i aktivnosti i dodatnih usluga, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala.

Konsolidovana aktiva veća od 30 milijardi evra

Uslov koji se postavlja jeste da je ukupna aktiva tog privrednog društva sa sedištem u državi članici EU, odnosno Srbiji, uključujući njegove ogranke i zavisna društva sa sedištem u trećoj državi na konsolidovanoj osnovi veća od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti.

Propisano je da može da bude i manja od 30 milijardi evra u dinarskoj protivvrednosti ukoliko je to privredno društvo deo grupe čija ukupna aktiva na konsolidovanoj osnovi iznosi najmanje 30 milijardi evra.

Nacrt zakona uvodi kategorizaciju kreditnih institucija. Prvu kategoriju čine male i jednostavne kreditne institucije čija je vrednost aktive u proseku jednaka ili niža od milijarde evra i koje ne koriste kompleksne interne modele rizičnosti. Za njih se predviđaju pojednostavljene obaveze u pogledu planova oporavka i restrukturiranja kako bi se smanjio regulatorni pritisak.

Sa druge strane, velike kreditne institucije su one sa aktivom većom od 30 milijardi evra, tri najveće institucije na domaćem tržištu ili one koje su definisane kao globalno, odnosno sistemski značajne. One podležu najstrožim regulatornim zahtevima.

Depoziti malih štediša imaće povlašćen tretman

Jedan od najobimnijih delova zakona odnosi se na sprečavanje propadanja institucija i zaštitu javnog interesa bez korišćenja novca poreskih obveznika, pa se tako uvodi instrument raspodele gubitaka gde NBS dobija jasna ovlašćenja da u postupku restrukturiranja izvrši otpis ili konverziju akcija i podobnih obaveza, kako bi se pokrili gubici i dokapitalizovala institucija.

NBS može imenovati posebnog upravnika koji privremeno preuzima sva ovlašćenja skupštine i organa upravljanja u instituciji koja je u procesu restrukturiranja, a omogućava se i privremeno zamrzavanje prava na raskid finansijskih ugovora od strane drugih ugovornih strana tokom procesa sanacije, kako bi se sprečio nekontrolisani odliv likvidnosti.

Ukoliko primena redovnih alata restrukturiranja nije dovoljna za zaštitu javnog interesa, Ministarstvo uz saradnju i mišljenje NBS i Evropske komisije za državnu pomoć može izuzetno da aktivira vanredne finansijske mere kroz instrument državne pomoći za vlasnički kapital (direktno učešće države u dokapitalizaciji) i instrument privremenog javnog vlasništva (privremena nacionalizacija).

NBS ovim zakonom dobija ovlašćenje da, kada utvrdi da je kreditna institucija u problemu, gubitke prvo prebaci na akcionare, kroz smanjenje vrednosti ili poništenje akcija. Ako to nije dovoljno, prelazi se na vlasnike subordinisanih dugova i drugih podobnih obaveza koje se otpisuju ili konvertuju u akcije.

U tom pogledu, sredstva koja su osigurana do iznosa koji garantuje Agencija za osiguranje depozita i depoziti fizičkih lica, mikro, malih i srednjih pravnih lica imaju poseban povlašćeni tretman i ne mogu se tek tako koristiti za pokriće gubitaka institucije. Cilj je da se kreditna institucija dokapitalizuje i stabilizuje iz sopstvenih izvora i izvora svojih poverilaca, kako bi nastavila da radi bez prekida ključnih funkcija, poput platnog prometa.

Istovremeno, svaka kreditna institucija dužna je da unapred pripremi i redovno ažurira plan oporavka koji praktično predstavlja “priručnik za krizne situacije” u kojem institucija sama definiše indikatore i konkretne mere koje će preduzeti da sama vrši finansijsku sanaciju pre nego što uopšte dođe u situaciju da reaguje NBS ili država.

Podobnost svakog člana i kolektivno cele uprave

Nacrt detaljno uređuje i prepoznaje specifične uloge u upravljanju i jasno se definišu razlike i dužnosti između organa upravljanja (nadzorni i izvršni odbor), višeg rukovodstva (osoba koja vode svakodnevni posao po uputstvima odbora) i nosilaca ključnih funkcija (na primer, glavni finansijski direktor, rukovodioci sistema unutrašnjih kontrola). Uvodi se obaveza postojanja tri nezavisne funkcije unutrašnjih kontrola – funkcija upravljanja rizicima, funkcija usklađenosti poslovanja (compliance) i funkcija unutrašnje revizije.

Takođe, zakon uvodi znatno rigoroznije standarde za ljude koji vode ove institucije koja se ogleda kroz kolektivnu podobnost i gde NBS više ne procenjuje samo svakog člana organa upravljanja pojedinačno, već i kolektivnu podobnost celog odbora. To znači da odbor kao celina mora posedovati miks znanja – finansije, pravo, IT/digitalizacija, upravljanje rizicima, kako bi mogao efikasno da vodi instituciju.

Uz to, strogo se ograničava broj funkcija koje jedna osoba može istovremeno da obavlja, kako bi se osiguralo da članovi odbora imaju dovoljno vremena da se posvete kreditnoj instituciji.

Zakon stavlja ogroman značaj na kontrolu na konsolidovanoj osnovi. Ako je domaća kreditna institucija deo šire finansijske grupe, NBS ima pravo i obavezu da kontroliše finansijsko zdravlje cele te grupe. Na taj način se sprečava prelivanje rizika sa nebankarskih članica grupe na samu kreditnu instituciju koja drži depozite građana.

Nacrt postavlja temelje za potpuno integrisanje u sistem Evropske unije nakon pristupanja Srbije EU.

Uređuje se poslovanje ogranaka iz država članica, osnivanje prekograničnih grupa i bliska saradnja NBS sa Evropskim organom za bankarstvo (EBA) i Evropskom komisijom. Regulišu se pravila zajedničkog donošenja odluka u okviru kolegijuma supervizora kada su u pitanju prekogranične bankarske grupe.

Kontrola izloženosti kriptoimovini

Zakon prepoznaje izloženosti prema kriptoimovini i digitalnoj imovini. Kreditne institucije se obavezuju na sprovođenje specifičnih testiranja otpornosti na stres i analiza scenarija u cilju procene rizika koji proističu iz pružanja usluga povezanih sa kriptoimovinom.

Detaljno se definišu i nivoi tajnosti podataka, od interno do strogo poverljivo, i obaveze zaposlenih na čuvanje tajne i nakon prestanka radnog odnosa. Istovremeno, u cilju zaštite korisnika uvodi se pravni osnov za razmenu podataka između institucija radi sprečavanja i otkrivanja prevara u platnim transakcijama.

Primetno je da Nacrt zakona o kreditnim institucijama na viši nivo podiže ovlašćenja i nadležnosti Narodne banke Srbije i njenu ulogu u licenciranju i kontroli boniteta, odnosno superviziji banaka transformiše u robusno regulatorno, kontrolno i sanaciono telo.

NBS pored kontrole banaka novim zakonskim rešenjima širi svoj opseg i na velika investiciona društva, finansijske holdinge, mešovite finansijske holdinge i mešovite holdinge, kao i konsolidovanu kontrolu grupe, što proizilazi iz činjenice da sve ove kompanije postaju kreditne institucije.

Isto tako, njena ovlašćenja se pojačavaju i kada je reč o procesu restrukturiranja, ali i o pravu na privremenu suspenziju ugovornih prava finansijskog tržišta.

Nacrt zakona o kreditnim institucijama propisuje da će određeni članovi prestati da važe prijemom Srbije u EU.

Predviđeno je da zakon stupi na snagu osam dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku, ali će njegova primena početi posle dve godine. Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o bankama.

Narodna banka Srbije pozvala je stručnu javnost i sve druge zainteresovane strane da komentare i primedbe na ovaj Nacrt dostave do 5. juna 2026. godine na e-mail adrese: kabinetguvernera@nbs.rs i kontrola.banaka@nbs.rs.