Nema više sitnih slova – kamate banaka samo na osnovu zvaničnih parametara

Samo nešto više od godinu dana nakon usvajanja Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Narodna banka Srbije (NBS) objavila je izmene i dopune ovog propisa kako bi se izvršilo potpuno usklađivanje domaće regulative sa propisima Evropske unije.

Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga velikim delom je već usklađen sa evropskim direktivama o hipotekarnim i potrošačkim kreditima, ali je bilo potrebno izvršiti određene dopune koje se pre svega tiču kreditnih posrednika, usluga savetovanja o dugu, kao i uloge trgovaca kada kreditiraju kupce kroz odloženo plaćanje, kako bi se obezbedila potpuna usklađenost.

NBS navodi da je taj zakon doneo veliki broj novina kao što su ograničenje kamatnih stopa, primena olakšica u otplati kredita, kvalitetnije predugovorno informisanje, dodatna prava korisnika kod prevremene otplate kredita, a po prvi put je regulisana unakrsna prodaja finansijskih usluga, politika zarada zaposlenih u bankama, savetodavne usluge i još mnogo toga.

Međutim, osim što se mogu primeniti opšta pravila ugovornog prava, kreditno posredovanje trenutno nije uređeno.

„Ovim predlogom se na osnovu iskustava u uporednoj evropskoj praksi, a u okvirima direktiva EU, detaljno regulišu vrste kreditnog posredovanja i koji subjekti i pod kojim uslovima mogu pružati te usluge, postupak licenciranja, nadzora, način naplate naknade… Pored toga, sve obaveze u pogledu predugovornog informisanja proširene su i na trgovce kada kupcima odobravaju odloženo plaćanje, zajam ili slične finansijske aranžmane”, navodi u obrazloženju centralna banka.

Kupi sad, plati kasnije

Razlog za to je što u EU veliki broj trgovaca koji robu prodaju na internetu nude različite oblike finansiranja kupovine, najčešće u obliku „kupi sad, plati kasnije“ (Buy Now Pay Later). Iako u Srbiji ovaj oblik još uvek nije značajnije zastupljen, sva je prilika da će se i na našem tržištu sve više pojavljivati ovakvi i slični kreditni proizvodi koje je potrebno regulisati, jer mogu dovesti do impulsivne kupovine i prezaduženosti korisnika.

U svakom slučaju, trgovci koji nameravaju da svojim kupcima odobravaju bilo koji oblik finansiranja iz svojih sredstava, izuzev odloženog plaćanja čekovima, moraće da budu licencirani i biće pod nadzorom Narodne banke Srbije.

Ovde treba podvući da to licencirano finansiranje kupaca od strane trgovaca ne obuhvata plaćanje platnim karticama banaka na rate ili povezanim potrošačkim kreditima, jer su to kreditni proizvodi banaka i trgovci će u toj situaciji biti uglavnom u ulozi kreditnih posrednika, navodi se.

U predloženim izmenama i dopunama ovog zakona po prvi put se prepoznaje i reguliše usluga savetovanja o dugu. Iako ova usluga nije značajnije zastupljena u zemljama EU, Evropska komisija smatra ove usluge izuzetno značajnim u kontekstu zaštite korisnika finansijskih usluga, pa je Direktivom o potrošačkim kreditima predvidela u nekoliko slučajeva obavezu davalaca kredita da korisnike upućuju na ove usluge.

„Usluge savetovanja o dugu će moći da pružaju licencirana pravna lica (uključujući i udruženja) i preduzetnici, i biće pod nadzorom Narodne banke Srbije. Ipak, primena odredbi koje uređuju ove usluge biće dodatno odložena, budući da se očekuje da u međuvremenu Evropska komisija izađe sa preciznijim uputstvima u pogledu načina pružanja tih usluga“, navodi NBS.

Kreditne institucije nisu samo banke

Jedna od glavnih novina koju donose izmene i dopune ovog zakona jeste uvođenje pojma kreditne institucije umesto isključivo banke, čime se otvaraju vrata za uvođenje novih vrsta institucija koje mogu odobravati kredite, a koje nisu klasične banke kao na primer – specijalizovane kreditne unije ili mikrokreditne institucije, što je praksa u Evropskoj uniji.

Zakon sadrži odredbe kojima se građani štite bez obzira na to da li su kredit uzeli od tradicionalne banke ili neke druge licencirane kreditne institucije.

Trgovci (mala, srednja i velika pravna lica) koji građanima odobravaju zajmove, odloženo plaćanje ili finansijske ponude iz svojih sredstava, osim odloženog plaćanja čekovima, zvanično se definišu kao davaoci kredita i potpadaju pod ovaj zakon.

To znači da ukoliko se kupuje na odloženo plaćanje direktno preko trgovca, taj trgovac sada ima obaveze slične banci. Mora da poštuje pravila o zabrani diskriminacije, pisanoj formi ugovora i čuvanju dokumentacije. Njihovu kontrolu u ovom segmentu vršiće NBS u saradnji sa ministarstvom nadležnim za zaštitu potrošača.

Zakon po prvi put detaljno definiše i uvodi stroga pravila za kreditne posrednike, firme ili preduzetnike koji uz naknadu spajaju klijente sa bankama, nude kredite ili u ime banaka potpisuju ugovore.

Kreditni posrednici sada moraju da imaju dozvolu za rad od NBS i da budu upisani u poseban registar. Zakon jasno propisuje da banka ili drugi davalac usluga odgovara za štetu koju klijentu nanese njen vezani kreditni posrednik i ta odgovornost se ne može ugovorno isključiti. Takođe, posrednici su dužni da klijentu unapred transparentno otkriju sve naknade i provizije.

Novi institut – savetovanje o dugu

Uvodi se pojam i pravni okvir za pružanje usluga savetovanja o dugu, a reč je o specijalizovanim uslugama tehničke, pravne ili ekonomske pomoći klijentima koji imaju ili je verovatno da će imati poteškoće u otplati obaveza.

Kako bi se sprečilo da prevarne agencije koriste očaj građana u dugovima, uvođenje ovih savetovališta preuzima NBS kroz izdavanje dozvola. Osobama koje pružaju ove usluge strogo je zabranjeno da traže avansnu naplatu, da garantuju brisanje duga ili da uslovljavaju klijenta uzimanjem novog kredita. Ako banka odbije nečiji zahtev za kredit zbog loše kreditne sposobnosti, dužna je da klijenta obavesti o dostupnosti ovih savetovališta.

Davalac finansijskih usluga ne sme da pretpostavi pristanak korisnika za sporedne usluge, poput osiguranja, dodatnih kartica i slično, kroz unapred označene ili štiklirane opcije na papiru ili aplikacijama. Pristanak se mora dati jasnom, aktivnom i nedvosmislenom potvrdnom radnjom klijenta.

Ugovori se moraju potpisivati svojeručno ili kvalifikovanim elektronskim potpisom uz dvofaktorsku autentifikaciju. Elementi ugovora ne mogu se definisati prostim upućivanjem na „opšte uslove poslovanja“ ili „poslovnu politiku“ banke, već moraju biti jasno navedeni u samom ugovoru.

Na ovaj način se sprečava praksa da banke ugovorom definišu samo osnovne stvari, a da se za kamate ili naknade pozivaju na sitna slova u svojim opštim aktima koje klijent retko čita. Sve ključne varijabilne obaveze moraju zavisiti isključivo od zvanično objavljenih parametara, poput Belibora, Euribora, indeksa potrošačkih cena, na koje davalac usluga ne može jednostrano uticati.

Postupak posredovanja (medijacije) pred NBS ostaje potpuno besplatan i poverljiv, a može se sprovoditi i na daljinu (elektronski). Najvažnija novina jeste da postignuti sporazum između klijenta i banke ima snagu izvršne isprave (ako sadrži klauzulu izvršnosti). To znači da se sporazum ne mora dodatno overavati kod notara ili na sudu već automatski postaje pravno obavezujući i izvršan.

Nacrt izmena i dopuna Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga predviđa i kazne do 800.000 dinara za osobe koje se bave kreditnim posredovanjem, a nisu upisane u registar kreditnih posrednika.

Centralna banka pozvala je sve zainteresovane da svoje predloge, komentare i mišljenja dostave toj instituciji do 2. juna ove godine na e-mail adresu zastita.korisnika@nbs.rs.