Dozvoljeni minus pojeftinio, ali ostaje najskuplji bankarski proizvod sa 17,5 odsto kamate

Najskuplji bankarski proizvod u Srbiji za građane i dalje su dozvoljena prekoračenja po tekućem računu koja su korisnicima u martu ove godine naplaćivani po prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi od 17,5 odsto godišnje, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS).

To su kamate na sredstva koja korisnici tekućih računa koriste kada nemaju sopstvenog novca i za te iznose ih banka kreditira, uz prethodno odobrenje u određenom iznosu.

Ova usluga najjeftinija je u Procredit banci gde klijenta košta 9,32 odsto, dok najveću kamatnu stopu na ovaj bankarski proizvod zaračunava Yettel Bank – 19,56 odsto.

Samo još jedna banka, a reč je o Poštanskoj štedionici, naplaćuje kamatu nižu od 15 odsto na dozvoljene pozajmice po tekućem računu (14,83), dok se sve ostale banke kreću u rasponu od 16,58 do 19,56 procenata.

Tako recimo cena ovog zajma kod Erste banke iznosi 19,5 odsto, Alta banka ga obračunava po stopi od 19,27 odsto, a OTP banka po 19,22 odsto.

UniCredit banka ovu uslugu naplaćuje po godišnjoj kamatnoj stopi od 18,6 odsto, Raiffeisen po 18,4 odsto, a NLB Komercijalna banka po 18,3 procenata.

Banca Intesa pozajmljuje sredstva po “dozvoljenom minusu” po ceni od 17,4 odsto godišnje, AIKBank po 17,11 odsto, a API Bank po 17 procenata.

Halkbank kamatu drži na 16,76 odsto, Addiko na 16,68 odsto, a Adriatic Bank na 16,58 odsto.

Ako se uporedi sa periodom pre godinu dana, prosečna ponderisana kamatna stopa na ove zajmove sada je niža za oko jedan procentni poen, jer je u martu prošle godine iznosila 18,57 odsto.

*Prosečne ponderisane kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu stanovništva u % na godišnjem nivou, Izvor: Narodna banka Srbije

Iako i dalje značajno skuplji od namenskih i keš kredita, njihova cena je u odnosu na isti period 2024. godine znatno snižena. Tada je klijentima po ovom osnovu naplaćivana kamata od čak 28,6 odsto u proseku.

Ovaj pad posledica je primene novih nižih kamatnih stopa koje su propisane izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu prošle godine.

Naime, izmenama zakona je propisano da efektivna kamatna stopa kod ugovora o dozvoljenom prekoračenju u trenutku njegovog zaključenja ne može biti veća od stope zakonske zatezne kamate uvećane za osam procentnih poena.

Po formuli koja je data proizilazi da maksimalne kamatne stope ne mogu biti veće od 19,75 odsto.

Međutim, kako je ova formula direktno vezana za referentnu kamatnu stopu, svako njeno podizanje verovatno bi poskupelo ovu vrstu pozajmica.

Prema podacima iz Kreditnog izveštaja za mart Udruženja banaka Srbije, broj tekućih računa u docnji smanjio se za godinu dana sa 225.000 na 180.000. Učešće docnje u iznosu dozvoljenog prekoračenja smanjeno je u tom periodu sa osam na 6,4 odsto.