Maksimalan iznos stambenih kredita za mlade nedovoljan za prosečan stan

Ministarstvo finansija Srbije priprema inicijativu za dodatno izdvajanje 300 miliona evra za državnu garantnu šemu subvencionisanih stambenih kredita za mlade, najavio je pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović. Predlog izmena zakona biće upućen Skupštini Srbije, a cilj je da se obezbedi kontinuitet programa koji je već premašio početna očekivanja.

Popović je istakao da je do sada odobreno 6.645 kredita, čime su raspoloživa sredstva iscrpljena i pre maja. Prema njegovim rečima, uočljiv je pomak sa dominantne potražnje u Beogradu ka drugim delovima zemlje, kao i sve veće interesovanje za kupovinu kuća i imovine van urbanih centara.

„U samom početku više od 50 odsto zahteva bilo je iz Beograda, dok je sada taj udeo pao na oko četvrtinu, a više od 56 odsto zahteva dolazi iz ostatka Srbije, što pokazuje da je program zaživeo na celoj teritoriji zemlje“, rekao je Popović za RTS i dodao da je struktura korisnika po godinama ravnomerna, uz najveći udeo mladih između 25 i 30 godina.

Popović je istakao da je iznos od dodatnih 300 miliona evra određen na osnovu analiza i zahteva banaka i građana, kao i da su predložena unapređenja, poput proširenja kruga žiranata i na lica koja nisu članovi porodice.

Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je dodatno izdvajanje sredstava za ove namene pozitivno, ali ukazuje na suštinski problem tržišta – nedovoljnu ponudu nekretnina u cenovnom rangu dostupnom mladima.

„Nije više stvar u novcu, već u tome što nema dovoljno nekretnina do tih iznosa. Kada imate veću tražnju, a ograničenu ponudu, cene neminovno rastu“, navodi Đoković.

On ističe da se posebno dobro pokazao efekat programa u unutrašnjosti Srbije, ali da je upravo povećana tražnja dovela do rasta cena i u tim sredinama. U Beogradu, dodaje, za 100.000 evra – koliko iznosi maksimalan iznos kredita, gotovo je nemoguće pronaći kvalitetan stan, zbog čega kupci često kupuju ono što moraju i pristaju na lošije opcije.

“Dobro je što se mladi uopšte odlučuju za kupovinu, pa onda sa nekim dodatnim novcem uspevaju da dođu do realnih cena. Uglavnom, oni traže jednoiposoban stan od 40 do 50 kvadrata, čija je prosečna cena kvadrata oko 3.000 evra, što je na tržištu negde između 120.000 i 150.000 evra”, navodi Đoković.

Zbog toga naš sagovornik ocenjuje da je bi realan limit maksimalnog iznosa kredita trebalo povećati na najmanje 120.000 do 130.000 evra, a optimalno na oko 150.000 evra, kako bi mladi mogli da biraju adekvatne nekretnine.

Đoković predlaže i regionalno diferenciranje limita, po uzoru na program Svoj na svome, uz više iznose za veće gradove poput Beograda, a niže za manje sredine.

“Idealno bi bilo da se naprave zone, pa da tako u Gradu Beogradu limit bude 150.000 evra, Novom Sadu 140.000, Nišu i Kragujevcu 130.000, ostalim gradovima 120.000, a na nivou opština 100.000 evra”, navodi on.

Kao dodatni problem, Đoković ukazuje na ad hoc karakter programa, gde se sredstva brzo potroše, što stvara pritisak na tržište i dovodi do naglog rasta cena u kratkom roku. On smatra da će se takav trend nastaviti i ubuduće i rešenje vidi u kontinuiranom modelu podrške.

Takođe, naš sagovornik upozorava na ograničenja u dostupnosti klasičnih stambenih kredita mladima, posebno zbog uslova poput stalnog zaposlenja i formalnih prihoda, koji ne odražavaju realnu strukturu zarada kod mlađe populacije.