Istraživanje portala Biznis.rs: upotreba Uglja (1)

Kvalitetan ugalj ključan u zelenoj energetskoj tranziciji

InfrastrukturaIzdvajamoSrbija

18.2.2023 08:01 Autor: Julijana Vincan 9

Kvalitetan ugalj ključan u zelenoj energetskoj tranziciji Kvalitetan ugalj ključan u zelenoj energetskoj tranziciji
Brojna istraživanja pokazuju da je ugalj veliki zagađivač životne sredine, međutim, sa aktuelnom energetskom krizom ima sve značajniju ulogu u obezbeđivanju energetske bezbednosti i... Kvalitetan ugalj ključan u zelenoj energetskoj tranziciji

Brojna istraživanja pokazuju da je ugalj veliki zagađivač životne sredine, međutim, sa aktuelnom energetskom krizom ima sve značajniju ulogu u obezbeđivanju energetske bezbednosti i sigurnosti snabdevanja električnom energijom. Bez ovog fosilnog goriva Srbija i zemlje Zapadnog Balkana ugrozile bi svoju energetsku bezbednost, energetsku nezavisnost i privredni razvoj.

Lignit, takozvani smeđi ugalj, najveći je izvor električne energije u našoj zemlji, a Elektroprivreda Srbije je njegov najveći proizvođač. Takođe, od uglja koji se koristi u termoelektranama EPS-a dobija se oko 70 odsto električne energije u Srbiji.

Po proizvodnji lignita Srbija se nalazi u prvih 10 u svetu, a na svetskom nivou, proizvodnja uglja nije dostigla još uvek svoj vrhunac, što je prema rečima profesora dr Dragana Ignjatovića sa Rudarsko-geološkog fakulteta očekivano da se dogodi 2035. godine.

On je na Međunarodnoj stručnoj konferenciji „Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?” istakao da uglja u Srbiji ima i više nego što je potrebno, kao i da je udeo fosilnih goriva u ukupnoj raspoloživoj energiji Srbije visok.

„Fosilna goriva su u 2021. godini iznosila 82,6 odsto, što je više u odnosu na prosek Evropske unije, a od 2010. godine su se neznatno više koristila. Lignita ima preko tri milijarde tona, a imamo problem sa kamenim ugljem, koji moramo da uvozimo“, obrazložio je Ignjatović.

Strateški dokumenti u izradi:

  • Srbija je preuzela obavezu da izradi Nacionalni energetski plan kojim će se definisati ciljevi dekarbonizacije, povećanja udela obnovljivih izvora energije (OIE) i poboljšanja energetske efikasnosti za period do 2030. godine sa perspektivama do 2050. godine. Izrada ovog dokumenta počela je u martu 2021. godine,
  • Strategija niskougljeničnog razvoja sa akcionim planom,
  • Strategija energetike.

Ugalj ostaje glavni energent do 2050. godine

Panelisti konferencije ocenili su da Srbija spada u zemlje koje koriste najviše uglja, te trenutno ne može i ne treba da se pravi nagli prekid korišćenja ovog energenta. Njihova procena je da će električna energija dobijena iz uglja obezbediti energetsku sigurnost u narednim decenijama, a da će upravo ugalj u tom periodu Srbiji osigurati put ka zelenoj tranziciji.

Predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović naglasio je da zbog sigurnosti Srbije mora veoma pažljivo da se koristi ugalj, pošto su postojeće rezerve sa niskim stepenom iskorišćenja izraubovane, dok se ista količina energije mogla dobiti sa 30 odsto manje uglja. Dodao je da će ugalj ostati osnovni energent do 2050. godine, bilo u stalnom radu ili rezervnom.

Vađenje rude
Foto: Unsplash.com

Savetnik direktora EPS-a Vladimir Šiljkut predstavio je plan zelene tranzicije Srbije, kojim se predviđa gašenje određenih termoelektrana: „Morava“ i „Kolubara A“ do kraja 2024. godine, „Tent A1 i Tent A2“ do kraja 2027. godine, zataim „Kostolac A1 i A2“ do kraja 2028. godine, dok će funkcionisanje bloka „Tent B1“ postepeno biti smanjeno do 2035. godine.

„Ukupan emisioni faktor EPS-a kao zagađivača bi sa sadašnjih 0,8 t CO2/MWh do 2035. godine pao na 0,51 t CO2/MWh, što je veliki razultat. Ovo smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte dobro se slaže sa nacrtom dokumenta koji će omogućiti da se naše intencije na zelenom putu zaista i ostvare“, izjavio je Šiljkut.

Mere za smanjivanje emisije CO2

Zelena tranzicija do 2035. godine će Srbiju koštati 8,5 milijardi evra, od čega bi 2,2 milijarde bile utrošene u rekonstrukciju postojećih sistema, 5,8 milijardi u izradu novih zamenskih kapaciteta, a 0,5 milijardi evra u zaštitu životne sredine.

Dodatni investicioni trokškovi, odnosno dodatna ulaganja u različitim sektorima procenjuju se na 6,5 milijardi evra za period od 2020. do 2030. godine, i između 37,8 i 76,8 milijardi evra za period od 2030. do 2050. godine.

Ti troškovi za ulaganja podeljeni su između potrošača/domaćinstava, koji će najviše snositi te troškove (oko 60 odsto), zatim investitore/kompanije (oko 30 procenata) i države (oko pet odsto).

Direktor Rudarskog instituta Beograd dr Milinko Radosavljević ocenio je da ne treba tako brzo da se uđe u energetsku tranziciju koja nam se, kako kaže, toliko nameće, i koja će i biti obaveza naše države.

„Treba naći meru u celoj toj priči i gledati sopstvene interese. Proizvodnja uglja je označena kao jedan od najvećih zagađivača vazduha, što je po meni, dosta upitno, a dolazi nam iz Evropske unije kojoj želimo da pristupimo. Najavljuje se i uvođenje prekograničnih poreza na emisije ugljen-dioksida (CO2) za robu za čiju se proizvodnju koristi struja iz termoelektrana, kao što je slučaj kod nas“, objasnio je na konferenciji Radosavljević.

Prema njegovim rečima, upitan je i kvalitet uglja koji je sve lošiji u Srbiji, ali podsetio i da imamo resurse koje nismo dovoljno iskoristili, te treba napraviti strategiju da se oni racionalno koriste.

„Ukoliko se gleda po glavi stanovnika, Srbija je na prvom mestu po potrošnji uglja, ali kad je reč o udelu obnovljih izvora energije, onda se nalazimo na osmom mestu na Zapadnom Balkanu“, naveo je Radosavljević.

Planiran veći uvoz uglja u ovoj godini

Energetski bilans Republike Srbije za 2023. godinu, koji je usvojila Vlada Srbije u decembru 2022. godine, pokazuje da Srbija planira da uveze ove godine 4,8 miliona tona uglja, što je 70 odsto više od procenjenog uvoza u prošloj godini, i da izveze 0,023 miliona tona, koliko je bio procenjeni izvoz i za prethodnu godinu.

Energetski bilans je dokument kojim se utvrđuju godišnji iznosi energije i energenata potrebni za sigurno i kvalitetno snabdevanje krajnih kupaca. U njemu se navodi da su ukupne raspoložive količine uglja iz domaće proizvodnje uglja, neto uvoza i zaliha u 2023. godini, planirane u iznosu od 8,051 milion tona ekvivalentne nafte (Mtoe). Od ove količine najveća količina uglja biće potrošena za transformacije (7,8 Mtoe).

Termoelektrana Nikola Tesla A/Izvor: Eps.rs

Potrošnja za transformacije obuhvata potrošnju za proizvodnju struje i toplotne energije (7,212 Mtoe), potrošnju za preradu uglja u sušari (0,1 Mtoe) i potrošnju koksa za visoke peći (0,517 Mtoe). Plan je da se za proizvodnju električne i toplotne energije potroši 14 procenata više uglja nego što je bila procenjena potrošnja za 2022. godinu. U 2023. godini planirano je da se u Srbiji proizvede manje od 36,8 miliona tona uglja.

Ubedljivo najviše uglja trebalo bi da bude proizvedeno iz površinske eksploatacije (36,18 miliona tona). Planirana je proizvodnja sa površinskih kopova Kolubare u iznosu od 26,5 miliona tona i sa kopa Kostolac u iznosu od 9,68 miliona tona. U odnosu na Energetski bilans za 2022. godinu, procenjena proizvodnja u Kolubari je smanjena sa 29,1.

Iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom planirana je proizvodnja od 400.500 tona, a iz rudnika sa podvodnom ekploatacijom uglja 216.000 tona.

Godišnja proizvodnja uglja u Srbiji

Na sajtu Elektroprivrede Srbije (EPS) navodi se da se prosečna godišnja proizvodnja uglja u Srbiji kreće od 37 do 40 miliona tona uglja. Dodaje se i da je maksimalna godišnja proizvodnja uglja u EPS-u ostvarena 2011. godine kada je bila 40,3 miliona tona uglja.

Proizvodnja uglja, koji se koristi kao osnovno gorivo u termoelektranama EPS-a, odvija se na površinskim kopovima rudarskih basena „Kolubara“ i „Kostolac“, koji su u neposrednoj blizini termoelektrana.​

Površinski kopovi kolubarskog basena proizvode oko 75 odsto lignita u Srbiji i snabdevaju termoelektranu „Kolubara“, termoelektrane „Nikola Tesla“ i termoelektranu „Morava“. U kostolačkom basenu proizvodi se 25 procenata lignita u Srbiji, kojim se snabdeva termoelektrana „Kostolac“.

Izvor: Međunarodna stručna konferencija „Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana“

Ignjatović je na konferenciji naglasio da je rudarstvo intertan proces, koji iziskuje vreme, i kako kaže stepen realizacije investicija je bio ispod 50 odsto, što rudarstvo ne trpi. Veliki problem je prema njegovim rečima i otkopavanje jalovine, kao i nizak kvalitet uglja, a ispuštene su brojne prilike, kako bi se ugalj vratio na zadovoljavajuć nivo.

Gas i drvo bolji za domaćinstva nego ugalj

Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA) za Biznis.rs je istakao da smo kao siromašna zemlja osuđeni na ugalj, ali da lignit ne sme da se koristi u domaćinstvima kao energent, jer su individualna ložišta najveći izvor aerozagađenja.

„Što se tiče termoenergetskog (TENT) sektora u Srbiji, to što sada koriste, to takođe nije lignit, već smeša zemlje, vlage, uglja i mazuta koji se dodaje, kako bi ta zemlja gorela. Pet puta su veće emisije gasova sa efektom staklene bašte izmerene iz TENT-a nego što je procenjeno po zvaničnoj metodologiji sa ugljem koji mi zvanično imamo. Tom smešom zakađujemo ne samo građane Srbije, nego i ljude preko naših granica“, upozorio je naš sagovornik.

Kako kaže, veruje da se ugalj ne može izbeći, ali za domaćinstva bi, smatra on, trebalo da bude makar uvezen kvalitetan ugalj, kako bi se smanjilo zagađenje vazduha, jer je reč o čistijim polutantima vazduha u odnosu na one koje mi imamo trenutno.

Jovanović je podsetio da se i u Programu zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom govori da treba da se reši pitanje individualnih ložišta tako što će se koristiti drvo određene suvoće.

„Drvo se sirovo ne sme prodavati, ono je takođe veoma štetno. Ekološki dizajnirani šporeti mogu i pet do 10 puta manje da emituju polutante, njih se ne mogu ubacivati plastične flaše, nego adekvatno drvo. Drvetu je potrebno bar tri godine da se osuši, ne mogu se ložiti sirove grane. Kako će ovo pitanje država da reši ne treba da brine građane, to je njeno zaduženje“, smatra naš sagovornik, podsetivši da rešenja postoje, i da je potrebno da se primene.

Ignjatović je na konferenciji naglasio da proizvodnja uglja i električne energije iz uglja srazmerno zauzeću površina ima značajno manje negativne uticaje na zemljište, pejzaž, vodne resurse i ukupni biodiverzitet u odnosu na OIE.

„Sve analize ukazuju da će ugalj i u ovom veku biti dominantna energetska sirovina za dobijanje struje u svetu. Utvrđene i potencijalne rezerve lignita u Srbiji mogu u potpunosti i dugoročno da zadovolje rastuće potrebe za snabdevanjem postojećih revitalitovanih i planiranih novih termoelektrana, u skladu sa Strategijom razvoja energetike Srbije, kao i Strategijom EPS-a i drugih potencijalnih investitora“, ocenio je Ignjatović.

Zagađenje vazduha
Foto: Pixabay.com

Prema njegovim rečima, Srbija treba da smanjuje emisiju CO2 i da postepeno uvodi OIE, u skladu sa finansijskim mogućnostima države i građana, kao i bezbednosti snabdevanja. Prestanak rada zastarelih termoelektrana je, kako kaže, svakako neophodan i opravdan sa aspekta ekologije, iskorišćenja neobnovljivih resursa uglja i energetske efikasnosti, ali je neophodna izgradnja novih zameniskih savremenih blokova baziranih na istoj godišnjoj potrošnji uglja sa površinskih kopova i poboljšanim ekološkim efektima.

„Ugalj će do polovine ovog veka ostati osnovni izvor energije i omogućiće sigurnu postepenu tranziciju ka zelenoj energiji, ali Srbija ne sme da dopusti prevremeno napuštanje uglja, jer će to sigurno ugroziti energetsku i nacionalnu bezbednost“, zaključio je Ignjatović.

Sutra: Svet između osude i povratka na eksploataciju uglja

  • Dragana

    18.2.2023 #1 Author

    Dobro je da ga imamo. Ali svakako je bolja zelena tranzicija.

    Odgovori

  • Milovan94

    18.2.2023 #2 Author

    Uglja imamo previše, zlata isto tako. Mi smo zemlja sa velikim kapacitetima

    Odgovori

  • COKA

    18.2.2023 #4 Author

    Treba iskoristiti to sto imamo uglja

    Odgovori

  • VILENJAK

    19.2.2023 #5 Author

    Crno zlato kažu…

    Odgovori

  • LEPOSAVA

    19.2.2023 #6 Author

    Imamo ga dosta i treba ga iskoristiti

    Odgovori

  • Bella

    19.2.2023 #7 Author

    Treba pronaci adekvatnu opremu za zastitu od zagadjenja i sve ce biti dobro

    Odgovori

  • ZVE84

    19.2.2023 #8 Author

    Što kvalitetniji ugalj manje je zagađenje

    Odgovori

  • GOCA BG

    19.2.2023 #9 Author

    Imamo mi puno toga,samo treba pametni i strucni ljudi da rade…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *