Vlahović: Ušli smo u novu fazu globalizacije u kojoj ekonomija nije odvojena od geopolitike

Beograd će ove godine biti domaćin XXI Svetskog kongresa ekonomista, jednog od najznačajnijih međunarodnih skupova posvećenih ekonomskim pitanjima, koji će okupiti vodeće stručnjake, akademike, predstavnike finansijskih institucija i donosioce odluka iz celog sveta.

U trenutku kada globalnu ekonomiju istovremeno oblikuju geopolitičke tenzije, energetska neizvesnost, ubrzani razvoj veštačke inteligencije, promena trgovinskih tokova i rastući izazovi održivog razvoja, ovaj skup predstavlja priliku za razmenu ideja i traženje odgovora na neka od najvažnijih pitanja savremenog ekonomskog okruženja.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović u razgovoru za Biznis.rs govori o ključnim izazovima sa kojima se suočavaju kreatori ekonomskih politika, uticaju globalnih kriza na privredni rast i investicije, kao i očekivanjima od skupa koji će Beograd na nekoliko dana pozicionirati u centar svetske ekonomske debate.

Poslednjih godina svedočimo deglobalizaciji, trgovinskim ratovima, geopolitičkim tenzijama i snažnoj ulozi države u ekonomiji. Da li je model globalizacije koji je dominirao poslednjih nekoliko decenija nepovratno završen i kakve posledice to ima za male otvorene ekonomije poput Srbije?

„Ne bih rekao da je globalizacija završena, ali jeste ušla u novu fazu. Model zasnovan na maksimalnoj liberalizaciji trgovine, jeftinim globalnim lancima snabdevanja i pretpostavci da ekonomija može biti odvojena od geopolitike očigledno više ne funkcioniše kao ranije. Danas govorimo o ‘fragmentisanoj globalizaciji, odnosno o svetu u kome države sve više vode računa o bezbednosti, energetici, tehnološkoj autonomiji i strateškim interesima.

To ne znači kraj međunarodne trgovine i investicija, već njihovu transformaciju. Kapital i dalje traži efikasnost i profitabilnost, ali sada mnogo više uzima u obzir politički rizik, stabilnost institucija i otpornost ekonomije na krize.

Za male otvorene ekonomije, poput Srbije, to predstavlja i izazov i priliku. Izazov je u tome što su male zemlje uvek osetljivije na spoljne šokove – od rasta cena energenata do poremećaja u trgovini i finansijama. Međutim, prilika postoji u činjenici da kompanije danas diverzifikuju proizvodnju i traže nove lokacije bliže evropskom tržištu. Srbija, zahvaljujući geografskom položaju, sporazumima o slobodnoj trgovini i još uvek relativno konkurentnoj radnoj snazi, može da bude deo tog procesa.

Ključno pitanje za Srbiju nije da li će globalizacija opstati, već da li ćemo uspeti da unapredimo institucije, obrazovanje, infrastrukturu i inovacioni kapacitet kako bismo bili konkurentni u novoj globalnoj ekonomiji.“

Da li veštačka inteligencija ili rat na Bliskom istoku? Koji od ova dva faktora trenutno ima veće destabilišuće dejstvo na svetsku ekonomiju?

„Kratkoročno gledano, geopolitički konflikti i ratovi imaju snažnije destabilišuće dejstvo, jer direktno utiču na cene energije, inflaciju, lance snabdevanja i investicionu sigurnost. Konflikti na Bliskom istoku posebno su važni zbog energetskih tokova i strateških transportnih pravaca. Svaka ozbiljnija eskalacija odmah se reflektuje na tržišta nafte, troškove transporta i rast neizvesnosti u globalnoj ekonomiji.

Međutim, dugoročno posmatrano, veštačka inteligencija će imati daleko dublji i sistemski uticaj. AI neće promeniti samo pojedine industrije, već način na koji radimo, proizvodimo, upravljamo kapitalom i donosimo odluke. Njene posledice biće uporedive sa industrijskom revolucijom ili pojavom interneta.

Zato mislim da nije reč o izboru između ova dva faktora, već o dva različita horizonta rizika. Ratovi i geopolitičke tenzije predstavljaju akutni šok za svetsku ekonomiju, dok veštačka inteligencija predstavlja strukturnu transformaciju koja će redefinisati tržište rada, produktivnost i raspodelu bogatstva u decenijama koje dolaze.“

Veštačka inteligencija postaje jedan od glavnih pokretača investicija, produktivnosti i tržišnih vrednosti kompanija, ali s druge strane svedoci smo da stotine hiljada ljudi ostaju bez posla. Da li ekonomisti danas potcenjuju dugoročni uticaj AI-ja ili se nalazimo u fazi prevelikih očekivanja, slično nekim prethodnim tehnološkim ciklusima?

„Istorijski gledano, svaka velika tehnološka promena izazivala je strah od nestanka radnih mesta. Tako je bilo i tokom industrijske revolucije, automatizacije proizvodnje ili razvoja interneta. Dugoročno, tehnologija je uglavnom stvarala više novih poslova nego što je gasila starih. Međutim, AI donosi jednu važnu razliku – prvi put automatizacija ozbiljno zahvata i kreativne, analitičke i visokoobrazovane profesije.

Zbog toga mislim da ekonomisti ne bi smeli da potcene dugoročne posledice AI-ja. Produktivnost će nesumnjivo rasti, ali ključno pitanje biće kako će koristi od tog rasta biti raspodeljene. Ako se rast produktivnosti koncentriše u malom broju kompanija i zemalja, a veliki broj ljudi ostane bez adekvatne prilike za prekvalifikaciju, možemo dobiti ozbiljne socijalne i političke tenzije.

Istovremeno, mislim da se trenutno delimično nalazimo i u fazi velikih očekivanja. U tehnološkim ciklusima često postoji period kada tržište preceni kratkoročne efekte, a potceni dugoročne negativne posledice. Verovatno će se isto dogoditi i sa AI-jem. Neke kompanije danas koriste termin „AI“ više kao investicioni narativ nego kao realnu transformaciju poslovanja. Ali to ne menja činjenicu da će veštačka inteligencija dugoročno imati ogroman uticaj na ekonomiju, obrazovanje i tržište rada.

Najvažniji odgovor društva treba da bude postavljanje obrazovanja na prvo mesto na listi razvojnih prioriteta. To znači znatno veće ulaganje u nauku, obrazovanje, razvoj digitalnih veština, što sve zajedno treba da doprinese podizanju sposobnosti obrazovanog stanovništva da rade zajedno sa AI sistemima.“

Zašto je dolazak eminentnih svetskih ekonomista i nobelovaca važan za Srbiju iz ugla ekonomije, investicija i reputacije? Kakva su Vaša očekivanja od XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu?

„Organizacija XXI Svetskog kongresa Međunarodne ekonomske asocijacije predstavlja veliko priznanje za Savez ekonomista Srbije i našu akademsku i ekonomsku zajednicu. Reč je o jednom od najvažnijih globalnih skupova u oblasti ekonomije, koji okuplja vodeće svetske ekonomiste, nobelovce, kreatore ekonomskih politika i predstavnike međunarodnih institucija.

Takvi događaji imaju višestruki značaj. Pre svega, oni pozicioniraju Srbiju na globalnoj intelektualnoj i ekonomskoj mapi. Kada u Beograd dolaze najuticajnija imena savremene ekonomske misli, to šalje važnu poruku o kapacitetu Srbije da bude domaćin ozbiljnih međunarodnih događaja i partner u globalnom dijalogu o ključnim ekonomskim pitanjima.

Drugo, kongres je prilika za razmenu ideja i povezivanje naše akademske zajednice, institucija i privrede sa vodećim svetskim ekspertima. U vremenu velikih globalnih promena, znanje i kvalitet institucija postaju ključni razvojni resurs.

Treće, ovakvi skupovi imaju i indirektan ekonomski  značaj. Reputacija zemlje danas je važan faktor investicionih odluka.

Očekujem da XXI Svetski kongres ekonomista u Beogradu bude platforma za ozbiljnu raspravu o budućnosti globalne ekonomije – od geopolitičkih izazova i klimatskih promena do veštačke inteligencije i novih modela razvoja. Istovremeno, verujem da će to biti prilika da Srbija pokaže svoje akademske, organizacione i razvojne potencijale pred svetskom stručnom javnošću.“