Treniraj kao da ćeš igrati zauvek, investiraj kao da ćeš sutra prestati

Dvadeset dve godine profesionalne karijere i četrnaest godina u dresu reprezentacije Srbije, uz brojne osvojene titule i medalje – Ivan Miljković je jedno od najprepoznatljivijih imena srpskog sporta. Ono što je manje poznato jeste da je paralelno sa sportskim usponom gradio i drugu vrstu ekspertize: razumevanje ličnih finansija, investicija i planiranja za život posle karijere. Danas, kao finansijski savetnik specijalizovan za rad sa sportistima, prenosi to znanje dalje, kombinujući lično iskustvo sa formalnim obrazovanjem i radom sa švajcarskim bankarskim sektorom.

U razgovoru za Biznis.rs govori o najčešćim finansijskim greškama vrhunskih sportista, zamkama “brze zarade” i o tome zašto je plan, ma koliko nesavršen, uvek bolji od improvizacije.

Od olimpijskog postolja do finansijskog savetovanja – šta je bila prekretnica koja vas je navela da se, nakon sportske karijere, okrenete baš finansijskoj edukaciji i wealth menadžmentu?

– Pre nego što se moja karijera razvila u to u šta se razvila i sve što ju je pratilo tokom 22 godine profesionalnog klupskog takmičenja i 14 godina igranja u reprezentaciji, moja želja je bila da postanem arhitekta. U to vreme devedesetih, ali i pre toga, roditelji su gradili kuću, pa smo na neki način i brat i ja bili uključeni. Moj rodni grad Niš ima i arhitektonski i građevinski fakultet, pa je nekako naredni korak trebalo da bude studiranje na jednom od ova dva fakulteta.

Onda je 1996. godine došlo do promene, pa je odlazak za Beograd na školovanje i nastavak usavršavanja u Odbojkaškom klubu Partizan promenio planove. Da još više “zakomplikuje”, stigao je 1998. i prvi poziv u reprezentaciju, za igranje na Svetskom prvenstvu u Japanu, i to je zapečatilo moje dalje školovanje do nekog trenutka u budućnosti.

Nakon nekoliko godina i prvog profesionalnog ugovora iskristalisalo se da ja moram biti taj koji će se brinuti o mojim prihodima, troškovima, ali i pripremi za život nakon sporta, kad god bude došlo do toga. Od samog starta internacionalne karijere kreće i moje lično upoznavanje i obrazovanje po pitanju ličnih finansija, ali i direktna uključenost u donošenje odluka oko investiranja, prepoznavanja benefita, kao i rizika. Kasnije, nakon karijere, iskustvo iz prve ruke potkrepljeno je i formalnim obrazovanjem na fakultetu, ali i raznim kursevima širom sveta.

Kažete da razumete “izazove kratkih karijernih ciklusa i fluktuacija prihoda” iz prve ruke. Koje su najveće finansijske greške koje ste videli kod vrhunskih sportista, a koje bi mogle da posluže kao lekcija našim čitaocima izvan sveta sporta?

– Nedostatak plana i pripreme. Bilo koji plan je bolji od nemanja plana. Većina sportista se usled napornog fizičkog rada, putovanja i stresa jednostavno prepusti jednom zaista lepom trenutku enormnog povećanja prihoda, gde se većina “problemčića” prosto rešava jednokratnim plaćanjem. Višestruko ponavljanje prelazi u naviku, pa se mnoge stvari kasnije i odlažu “za neki trenutak u budućnosti” i onda je jako teško te navike promeniti ili shvatiti da jednostavno sat otkucava unazad (ili je već otkucao svoje) usled povrede ili nenadanog prekida karijere.

Vaš pristup kombinuje finansijsku pismenost, planiranje karijerne tranzicije i dugoročnu investicionu strategiju. Kako izgleda taj proces u praksi – šta je prva stvar koju sportista treba da uradi kada shvati da mu se karijera bliži kraju?

– Moj pristup predstavlja komunikaciju sa sportistima i njihovim roditeljima ako su na početku karijere, gde se kroz razgovor trudim da prenesem svoje iskustvo, pričam o situacijama koje su se meni lično desile, ali i sportistima sa kojima sam imao direktan kontakt. Cilj je upoznavanje sa realnim situacijama, a nikako plašenje i izazivanje straha.

Početak jeste upoznavanje i pravljenje plana finansijske budućnosti i života nakon karijere. Kao i svi planovi, i ovi su podložni izmenama i doradama tokom vremena, ali samosvest o potrebi postojanja i pridržavanja plana je presudna. Sa druge strane, stariji sportisti u najzrelijim godinama ili na zalasku karijere često počnu da razmišljaju o ovome dosta kasnije i u njihovom slučaju je reč o konsolidaciji i pripremi za tranziciju sa velikih prihoda i ulaganja u postepeni pasivni prihod od prethodnih investicija, gde im Švajcarska i bankarstvo može jako puno pomoći u smislu poverenja, sigurnosti i mnogo većih mogućnosti kao jedna od opcija. Moj posao nije posao agenta ili karijernog savetnika, već komplementarno savetovanje uz već postojeće ljude kojima su sportisti okruženi.

Kada govorimo o ulaganju, sportisti često imaju kratak “prozor” da zarade novac koji treba da im traje decenijama. Kakva bi, po Vama, trebalo da izgleda osnovna investiciona strategija za nekoga ko je tek završio karijeru, a nikada ranije nije upravljao većim sumama novca?

– Ne postoji jedinstvena formula jer je svaka karijera specifična na svoj način. Ono što sam ja uspešno primenio jeste deo ulaganja u nekretnine, deo ulaganja u berzu i deo u lične biznise. Nekretnine kao relativno stabilan mesečni prihod i povećanje vrednosti u dužem vremenskom periodu, berza kao istorijski pokazana tendencija rasta – uprkos svim dosadašnjim krizama – kroz uvećanje vrednosti i dividende, i privatni biznisi koji će na neki način držati sportistu uposlenog i nakon prekida sportske aktivnosti, ako se nije odlučio za ostanak u sportu u nekoj novoj ulozi ili u institucionalnom delu.

Kada mladi sportista ili njegova porodica dođu kod vas sa prvim većim ugovorom ili nagradom – koji je vaš najvažniji savet pre nego što se novac uopšte potroši ili uloži?

– Najpre se trudim da saznam koje su vrednosti koje dele sportista i porodica i kakvo je kućno vaspitanje. Na osnovu toga je mnogo lakše praviti planove i pratiti nekoga tokom karijere. Puno puta ostajem i zatečen kada porodica dođe i prizna da jako malo zna, ali da su uzeli malo vremena pre bilo kakve akcije da se upute u tajne finansija i naprave plan. Edukacija i poverenje igraju presudnu ulogu u tom slučaju. A kredibilitet koji ja nosim sa sobom kao bivši uspešan sportista na mnogim poljima može jako da pomogne da se stvari postave kako treba od samog početka.

Mnogi mladi ljudi danas, ne samo sportisti, upadaju u zamku „brze zarade“ – kriptovalute, agresivno trgovanje, društvene mreže pune obećanja o lakom bogaćenju. Šta biste poručili nekome ko tek počinje da se bavi investiranjem, a nema iskustva?

– Nema hleba bez motike. Iako zvuči kao kliše, jednostavno nema zarade ako se neko prethodno nije svojski potrudio. A tu mislim i na edukaciju, upoznavanje i prikupljanje informacija. Sportisti jako dobro znaju da uspeh dolazi nakon teškog fizičkog rada i jake konkurencije koja te tera da budeš bolji i da se stalno usavršavaš.

Ako biste dali jedan savet mladom sportisti u Srbiji koji tek ulazi u profesionalne vode – nešto što biste voleli da je Vama neko rekao na početku karijere – šta bi to bilo?

– Treniraj i igraj kao da ćeš igrati do kraja života, a planiraj, štedi i investiraj kao da ćeš sutra prestati.

Autor: Marko Andrejić

Ceo tekst čitajte u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs