Srbija kasni u korišćenju novca iz Plana rasta

Implementacija je ključni izazov u Srbiji i celom regionu. Realizacija velikih investicija iziskuje čvrstu koordinaciju, jasnu regulativu i stabilan portfelj spremnih kvalitetnih projekata. Da bi se prevazišli ti problemi naša podrška nije samo finansijska. Kroz savetodavne aktivnosti EIB podržavamo pripremu i sprovođenje projekata, jačanjem kvaliteta projekata, institucionalnih kapaciteta i usklađivanjem sa standardima EU. Kada su u pitanju složeni infrastrukturni i prekogranični projekti, vidimo da je rano angažovanje od ključnog značaja. Snažna podrška postoji, ali su i dalje potrebni dodatni napori na izgradnji kapaciteta i u pripremnoj fazi kako bi se ubrzala realizacija i maksimizirao uticaj.

Ovako Damjan Sorel, prvi čovek Regionalnog centra Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, vidi trenutno stanje u realizaciji projekata EIB u Srbiji. U razgovoru za Biznis.rs govori o prioritetnim projektima ove banke u Srbiji, Planu rasta za Zapadni Balkan, ali i o procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Evropska investiciona banka učestvuje u finansiranju brojnih projekata u Srbiji. Možete li da navedete približan godišnji obim finansiranja i kojim sektorima i projektima se trenutno posvećuje najveća pažnja? Šta EIB smatra svojim ključnim prioritetima na srpskom tržištu do kraja ove decenije?

– Kao banka Evropske unije, Evropska investiciona banka (EIB) usklađuje svoje prioritete u Srbiji sa širim ciljevima EU, a to su naročito zelena tranzicija, održiv rast, regionalna integracija i proces pristupanja. Naše finansiranje u Srbiji od 2021. godine do danas u proseku je iznosilo oko 490 miliona evra godišnje, čime su ukupna dosadašnja ulaganja dostigla 8,6 milijardi evra. To predstavlja povećanje od preko 80 odsto u poređenju sa periodom od 2016. do 2020, kada je godišnje kreditiranje iznosilo u proseku 270 miliona evra.

Naše prioritete za naredni period u Srbiji čini podrška na putu pridruživanja EU, energetska tranzicija i dekarbonizacija industrije. To činimo kroz kombinaciju kredita, bespovratnih sredstava EU i tehničke pomoći, pomažući našim partnerima i u javnom i u privatnom sektoru da smanje štetne emisije, poboljšaju energetsku efikasnost i uvedu obnovljive izvore energije.

Druga glavna oblast našeg delovanja jeste održiv transport. Finansiramo strateške železničke projekte, kao što su deonice Niš-Dimitrovgrad i Beograd-Niš, koje su značajne za unapređenje povezanosti i prelazak saobraćaja na zelenije vidove transporta. Podržavamo i modernizaciju unutrašnjih vodnih puteva kroz projekte kao što je rekonstrukcija brodskih prevodnica na Đerdapskoj klisuri i uklanjanje potopljenih brodova iz Dunava blizu luke Prahovo. Te investicije doprinose bezbednijim i efikasnijim transportnim rešenjima. Efikasna povezanost je ključna za konkurentnu i integrisanu Evropu, kao i za aktiviranje ekonomskog potencijala zemlje. Transportni projekti koje podržavamo deo su šire evropske mreže koja povezuje regione, jača integraciju, saradnju i olakšava pristup tržištima.

Treći važan stub našeg angažovanja čine zaštita životne sredine i socijalna infrastruktura, uključujući investicije u tretman otpadnih voda, obnovu škola i bolnica, što je važno za bolji kvalitet života. Unapređivanjem infrastrukture u skladu sa standardima EU i jačanjem transportnih, energetskih i digitalnih veza, pomažemo zemlji da se u potpunosti integriše u regionalno i evropsko tržište.

EIB je tradicionalno snažno uključena u velike infrastrukturne projekte, kao što su drumski i železnički transport. U kojoj meri se prioriteti banke u Srbiji sada pomeraju u pravcu „zelene agende”, energetske efikasnosti i digitalizacije?

– Zelena agenda, energetska efikasnost i digitalizacija su ugrađene u sve projekte koje podržavamo. Razvoj železnice u potpunosti podržava zelenu agendu i svi ti aspekti su međusobno povezani. Pored transporta, finansiramo niz projekata u oblasti životne sredine, uključujući razvoj postrojenja za tretman otpadnih voda i vodosnabdevanje u više opština u Srbiji, između ostalih i na Paliluli.

U sektoru energetike uložili smo 80 miliona evra za ugradnju oko 400.000 pametnih brojila širom zemlje, kojima će se zameniti zastareli elektromehanički uređaji. To će pomoći da se smanje energetski gubici, poboljša efikasnost, kao i da se mreža pripremi za veće uključivanje obnovljivih izvora. Kao nastavak saradnje sa Elektrodistribucijom Srbije, pripremamo i finansijska sredstva za dalju modernizaciju mreže za distribuciju električne energije.

Finansiramo i projekte obnove hidroenergetskih objekata kako bi se poboljšala efikasnost, kapacitet i snizili operativni troškovi. Kreditom od 100 miliona evra podržavamo modernizaciju ključnih objekata, uključujući instaliranje novog agregata snage 13 MW u hidroelektrani Potpeć, kao i rehabilitaciju hidroelektrane Bistrica.

U svim tim sektorima digitalizacija igra ključnu ulogu u povećanju efikasnosti i uštedi energije. Stoga u Srbiji finansiramo i uvođenje napredne digitalne infrastrukture, uključujući širokopojasnu mrežu visokog kapaciteta i 5G mrežu.

Kako ocenjujete proces pridruživanja Srbije EU iz ekonomske i investicione perspektive? U kojoj meri uspeh sprovođenja projekata koje finansira EIB doprinosi ubrzanju tog procesa i da li relativno sporo pridruživanje Srbije sprečava pristup dodatnim finansijskim sredstvima i bržoj, efikasnijoj upotrebi eventualnih novih sredstava?

– Srbija je solidno napredovala na svom putu ka pridruživanju EU, naročito u pogledu makroekonomske stabilnosti, razvoja infrastrukture i poslovnog okruženja. Međutim, dalji napori u pogledu reforme javne uprave i vladavine prava obezbediće predvidljiviji i transparentniji okvir. To iziskuje i nastavak usklađivanja sa standardima EU, naročito u oblastima energetske tranzicije, cene ugljenika, digitalizacije i povezanosti.

Zemlja je postigla stepen usklađenosti sa energetskim pravilima EU i u pogledu integracije tržišta od oko 63 odsto, a znatno je odmakla i u pogledu zakonodavnog usklađivanja. No, potrebno je unaprediti sprovođenje i funkcionisanje tržišta. Transport i digitalno približavanje takođe napreduju zahvaljujući znatnoj podršci EU. Integracija Srbije takođe je blisko povezana sa njenom sposobnošću da pripremi i realizuje kvalitetne projekte. Stalni izazovi u pripremi, nabavci i sprovođenju usporavaju razvoj zrelih investicija, povećavaju troškove, a mogu uticati i na poverenje investitora.

Stoga je delotvorno sprovođenje ključno. Ono omogućuje blagovremeni završetak ključne infrastrukture, donoseći opipljive pogodnosti građanima i pre pristupanja. Time se istovremeno ugrađuju standardi EU u oblasti kao što su transparentnost, zaštita životne sredine i klimatsko delovanje, podržavajući usklađivanje i mogućnosti za dalje investicije. Svi projekti EIB moraju biti usklađeni sa pravilima nabavki EU i njenim standardima u pogledu životne sredine i socijalnih normi.

Zadržavanje reformskog zamaha i ubrzanje približavanja standardima biće ključni za dublje uključivanje u evropske lance vrednosti i jedinstveno tržište, kao i za pristup sredstvima iz Plana rasta. To će Srbiji omogućiti da u potpunosti iskoristi svoj strateški položaj i maksimizuje koristi od pristupanja EU.

Evropska unija je pokrenula svoj Plan rasta za Zapadni Balkan. Kakva je konkretna uloga EIB u sprovođenju tog plana u Srbiji i kako će taj mehanizam ubrzati ekonomsko približavanje Srbije standardima EU? S druge strane, taj program sadrži mehanizam po kome se sredstva uskraćuju ako se kasni sa reformama – kakva je situacija sa Srbijom u tom pogledu?

– Srbija je obezbedila pristup značajnom udelu (oko 1,5 milijardi evra) u regionalnom paketu u okviru Plana rasta vrednom šest milijardi evra. Evropska komisija je u januaru odobrila prvu isplatu na osnovu Instrumenta za reforme i rast od 56 miliona evra (16 miliona evra bespovratnih sredstava i 40 miliona evra u vidu kredita).

Međutim, isplate su strogo vezane za rezultate. Mada je Srbija učinila početne korake, ukupno korišćenje sredstava je sporije od očekivanog, a buduća plaćanja će zavisiti od napretka i blagovremenog ostvarivanja dogovorenih reformskih koraka. Kao jedan od ključnih partnera, EIB podržava Srbiju kroz finansijska sredstava i ekspertize za strateške projekte usklađene sa standardima EU, a koje je zemlja navela kao svoje prioritete.

Mnoga preduzeća i institucije u Srbiji se pitaju kako doći do novih finansijskih sredstava. Može li Srbija očekivati od EIB dodatna sredstva i veliki obim finansiranja u narednom periodu i od čega će to najviše zavisiti?

– EIB svoje finansiranje plasira preko nosilaca projekata i javnih institucija odgovornih za realizaciju projekata. Privatna preduzeća mogu da apliciraju za kreditne linije koje podržava EIB, a realizuju se preko poslovnih banaka i nacionalnih razvojnih institucija.

Nastavićemo da podržavamo ključne sektore, kao što su energetika, transport, biznisi, vodoprivreda, obrazovanje i zdravstvo. Međutim, obim budućeg finansiranja u velikoj meri će zavisiti od investicionih prioriteta zemlje, kvaliteta i spremnosti projekata, kao i opšteg kapaciteta da se finansijska sredstva efikasno iskoriste. Naš angažman će i dalje biti usklađen sa prioritetima EU, sa fokusom na projektima koji donose konkretnu dugoročnu korist ljudima.

Osim tradicionalnih kredita javnom sektoru, koji su drugi načini na koje Srbija može da privuče finansijska sredstva EIB? U kojoj meri se razmatraju inovativni finansijski instrumenti, kao što je kombinovanje bespovratnih sredstava EU sa povoljnim kreditima EIB?

– Pored tradicionalnih kredita za javni sektor, Srbija može doći do finansijskih sredstava EIB preko različitih instrumenata, pri čemu je kombinovanje ključno. U bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom i partnerima iz Tima Evropa, krediti EIB mogu se dopuniti bespovratnim sredstvima EU i tehničkom pomoći, naročito u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Ovim pristupom poboljšava se spremnost projekata za finansiranje i omogućavaju veće, složenije investicije, kao što je rekonstrukcija i modernizacija pruge Beograd-Niš, za koju je uz kredit EIB od 1,1 milijarde evra obezbeđeno i 600 miliona evra bespovratnih sredstava EU.

EIB takođe realizuje inovativne finansijske instrumente. Na primer, naš kredit sa pozitivnim uticajem na zajednicu nagrađuje preduzeća koja ostvare merljive rezultate, kao što je otvaranje novih radnih mesta za žene, mlade i ranjive grupe. Takve kreditne linije promovišu inkluzivno zapošljavanje i žensko preduzetništvo, a prva od njih je plasirana u saradnji sa UniCredit bankom Srbija.

Gotovo polovina naših investicija u Srbiji posvećena je podršci privatnom sektoru, dok garancije Evropskog investicionog fonda omogućuju kompanijama da dođu do sredstava uz manje zahteve za obezbeđenjem. Pored toga, inicijative kao što je „EU za Zelenu agendu u Srbiji” kombinuju bespovratna sredstva, kredite i tehničku pomoć radi podrške razvoju zelenih inovacija. Taj program je već mobilisao oko 52 miliona evra za više od 90 projekta, doprinoseći smanjenju zagađenja, energetskoj efikasnosti i rešenjima u oblasti cirkularne ekonomije. Tu inicijativu sprovodi UNDP u saradnji sa Delegacijom EU i EIB, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i vlada Švedske, Švajcarske i Srbije.

Mala i srednja preduzeća (MSP) su okosnica srpske privrede, a EIB često usmerava sredstva preko lokalnih poslovnih banaka. Planirate li nove, povoljnije kreditne linije za srpske preduzetnike, naročito one koji investiraju u inovacije i smanjenje svog ugljeničnog otiska?

– Grupacija EIB olakšava pristup finansijama za kompanije širom regiona kroz povoljne kreditne linije i garancije sa podrškom EU, što lokalnim bankama omogućuje da podržavaju rizičnije i inovativne investicije. U skladu s tim, pokrenuli smo Instrument za inovacije i zelenu transformaciju na Zapadnom Balkanu. Ta inicijativa kombinuje 187 miliona evra kredita sa bespovratnim sredstvima EU, uz tehničku pomoć preduzećima koja razvijaju inovativna, digitalna i klimatska rešenja. Njen cilj je i da dalje ojača inovacioni ekosistem regiona.

Osim finansiranja, EIB pruža tehničku pomoć preduzećima da smanje štetne emisije i poboljšaju konkurentnost. Tokom 2025. godine objavilii smo online Vodič za dekarbonizaciju u Severnoj Makedoniji kako bismo preduzećima pomogli u tranziciji. Ta vrsta podrške je naročito značajna zbog usklađivanja sa zahtevima EU, uključujući i Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Nameravamo da ovaj besplatni digitalni alat ove godine lansiramo i u Srbiji.

Radimo i sa nacionalnim bankama u regionu na razvoju okvira za upravljanje klimatskim rizicima. To pomaže finansijskim institucijama da usvoje održivije strategije i prošire zeleno kreditiranje, podstičući održive investicije među kompanjama.

Autor: Jelena Stjepanović

Tekst je objavljen u junskom broju štampanog izdanja Biznis.rs