Produktivnost je ključ za održivi rast i razvoj srpske privrede

Ono što je ranije bio jedan izazov danas postaje sistem povezanih rizika koji utiču na ceo poslovni model. Dok je nekada kompanija mogla odvojeno da prati kursni, kamatni ili tržišni rizik, sada jedan geopolitički poremećaj u kratkom roku pokreće lanac posledica – od cena energenata, preko inflacije i kamatnih stopa, do profitabilnosti – i kompanijama ostavlja sve manje vremena za reakciju. Srpska privreda u takvim uslovima polako gubi prednost jeftine radne snage, a sledeću fazu razvoja mora da gradi na produktivnosti, inovacijama i znanju,  faktorima koji jedini donose dugoročno održiv rast, veće plate i otporniju ekonomiju.

Ovako promene u poslovnom okruženju u prethodnih desetak godina ocenjuje Dejana Backović, finansijska direktorka Kappa Star Grupe i CFO godine u izboru Udruženja finansijskih direktora Srbije. U intervjuu za Biznis.rs ona govori i o tome zašto novčani tok, a ne profit, pokazuje pravu otpornost kompanije, kako Kappa Star usmerava svoje investicije i kako se uloga finansijskog direktora tokom godina promenila od “čuvara brojki” do strateškog partnera menadžmentu.

Srbija prethodnih godina beleži rast uprkos brojnim globalnim krizama i turbulentnom geopolitičkom okruženju. Kako iz ugla finansijskog direktora ocenjujete trenutno stanje domaće ekonomije i njene glavne pokretače?

– Rekla bih da je domaća privreda pokazala visok stepen otpornosti u periodu obeleženom pandemijom, energetskom krizom, inflatornim pritiscima i geopolitičkom neizvesnošču. Ipak, i dalje postoje izazovi poput volatilnosti cena energenata i sirovina, kretanja kamatnih stopa, dostupnosti kvalifikovane radne snage i potrebe za povećanjem produktivnosti kroz automatizaciju. Održivost budućeg rasta i razvoja u najvećoj meri će zavisiti od ulaganja u inovacije, tehnološki razvoj i obrazovanje, uz neophodno očuvanje fiskalne discipline i stabilnog investicionog ambijenta.

Koji su danas najveći izazovi za kompanije koje posluju u Srbiji – troškovi energenata, dostupnost radne snage, pristup finansiranju ili nešto drugo?

– Kompanije koje uspešno posluju na tržištu pobeđuju brzinom prilagođavanja i sposobnošću da istovremeno upravljaju različitim rizicima, što u trenutnim izuzetno izazovnim uslovima poslovanja nije nimalo jednostavno postići. U odnosu na period od pre deset ili petnaest godina rizici poslovanja ne samo da se pojavljuju znatno brže, već su i više međusobno povezani. Nekada je kompanija mogla da identifikuje dominantan rizik – kursni, kamatni, tržišni ili operativni i da ga relativno izolovano prati. Danas jedan događaj vrlo često pokreće čitav lanac posledica.

Na primer, geopolitički poremećaj u veoma kratkom roku utiče na cene energenata, zatim na inflaciju, kamatne stope, troškove finansiranja, potrošnju stanovništva i na kraju – na profitabilnost kompanija. Ono što je ranije bio jedan rizik danas postaje sistem povezanih rizika koji utiču na ceo poslovni model. Dodatni izazov predstavlja brzina kojom se promene dešavaju. Zahvaljujući globalnoj povezanosti tržišta, digitalizaciji i trenutnoj dostupnosti informacija, kompanije imaju znatno manje vremena za reakciju nego ranije.

Brzo prilagođavanje ovakvim uslovima nije moguće ukoliko kompanija nije finansijski stabilna, ukoliko nema stabilan novčani tok. Profit pokazuje uspešnost poslovanja, dok novčani tok kompanije pokazuje njegovu održivost i otpornost na izazove, omogućava kompaniji da redovno izvršava obaveze i finansira rast, bez prekomernog oslanjanja na eksterno zaduživanje.

Koliko je poslovno okruženje u Srbiji danas predvidivo za planiranje na duži rok, i šta bi, po Vašem mišljenju, država mogla da uradi da ono postane stabilnije?

– U današnjim okolnostima nijedna ekonomija nije potpuno izolovana od globalnih kretanja koja, kao što sam već navela, u relativno kratkom roku mogu promeniti uslove poslovanja. U takvoj situaciji i teško predvidivim uslovima poslovanja dugoročno planiranje podrazumeva razradu različitih sceniraja, dok se suštinski sve svodi na sposobnost brzog prilagođavanja različitim okolnostima.

Kada je reč o državi, najvažnije je obezbediti kontinuitet i predvidivost ekonomske politike. Privredi je potreban jasan i stabilan regulatorni okvir, regulatorna predvidivost, dostupnost stručne radne snage kroz reformu obrazovanja i razvoj kadrova, kao i podrška investicijama koje donose inovacije i podižu produktivnost. Jednako je važna i dugoročna infrastrukturna, energetska, ekološka strategija i, naravno, efikasne institucije koje obezbeđuju doslednu primenu pravila, pravnu sigurnost i jednake uslove poslovanja za sve učesnike na tržištu. Kapital traži stabilnost, a kompanije ulažu tamo gde sa dovoljno izvesnosti mogu da planiraju budućnost.

Srbija privlači investitore iz različitih delova sveta, a istovremeno se nalazi u procesu evropskih integracija. Kako ocenjujete njenu konkurentnost kao investicione i proizvodne destinacije u odnosu na zemlje regiona (i šire)?

– Najveće snage Srbije kao investicione destinacije su geografski položaj, konkurentni troškovi, solidna industrijska baza i makroekonomski pokazatelji. Istovremeno, proces evropskih integracija doprinosi daljem usklađivanju regulatornog i poslovnog okruženja sa evropskim standardima, što povećava predvidivost za investitore. Smatram da je Srbija konkurentna investiciona i proizvodna destinacija, naročito u okviru regiona jugoistočne Evrope, pri čemu je potrebno imati u vidu da konkurentnost nije trajna kategorija.

Sa rastom zarada i poboljšanjem životnog standarda, Srbija gubi deo prednosti koje proizlaze iz nižih troškova rada. Naredna faza razvoja zahteva prelazak sa modela zasnovanog pre svega na troškovnoj konkurentnosti na model koji je zasnovan na produktivnosti, inovacijama, znanju, na sposobnosti privrede da stvara proizvode i usluge sa većom dodatom vrednošću. To je put koji dugoročno donosi održiv rast, veće plate i veću otpornost ekonomije na spoljne izazove. Od uspeha ovakve transformacije zavisiće da li će se Srbija u narednoj deceniji približiti najuspešnijim ekonomijama centralne Evrope.

Priznanje profesionalne zajednice ima posebnu težinu

Nedavno ste proglašeni za CFO godine u izboru Udruženja finansijskih direktora Srbije. Šta za Vas lično znači to priznanje, s obzirom na to da dolazi od kolega iz struke?

– Poseban je osećaj kada kolege prepoznaju i potvrde vaš rad. U poslovnom svetu postoje nagrade koje dolaze od tržišta, klijenata ili medija, ali priznanje koje dolazi od profesionalne zajednice ima posebnu težinu. Istovremeno, ovo priznanje ne doživljavam isključivo kao lično dostignuće. U ovu nagradu je ugrađen i rad, znanje, podrška mnogih ljudi sa kojima sam sarađivala i sarađujem, snažnih timova i organizacije, odnosno grupe u kojoj radim.

Na kraju, možda je najvažnije što ovo priznanje dolazi u trenutku kada finansijska profesija postaje sve snažnija i strateški značajnija. Ako ova nagrada može da motiviše mlađe kolege da ulažu u znanje, integritet i dugoročno osnaživanje funkcije finansija u kompanijama, onda njena vrednost prevazilazi lični aspekt i postaje priznanje celoj profesiji.

Kakva su Vaša očekivanja za srpsku privredu u narednih godinu do dve? Koje sektore vidite kao nosioce budućeg rasta?

– Rizici globalne, a onda i lokalne ekonomije, pojačavaju utisak neizvesnosti i otežavaju projekcije. Očekujem da će domaća privreda uspeti da se prilagodi i ostvari rast pod pretpostavkom da Srbija zadrži makroekonomsku stabilnost i stopu inflacije. Kada je reč o dužem roku, ne bih izdvajala sektore već jednu ključnu reč koju sam navela i u prethodnim odgovorima – produktivnost kao osnova održivog rasta i razvoja kompanija i celokupne privrede. Kada su resursi ograničeni, rast – ali pre svega razvoj – neće zavisiti od obima investicija, već od toga koliko brzo uspevamo da stvaramo veću vrednost kroz inovacije, tehnološki razvoj i razvoj ljudskog kapitala. Produktivnost je temelj dugoročnog ekonomskog rasta i konkurentnosti, omogućava da sa istim resursima stvorimo više vrednosti, povećamo profitabilnost kompanija, zarade zaposlenih i time podignemo životni standard društva u celini.

Kako se, po Vama, uloga finansijskog direktora promenila u poslednjih deset godina – od „čuvara brojki“ do strateškog partnera menadžmentu? Šta biste poručili mladim finansijskim profesionalcima koji tek grade karijeru u ovoj oblasti?

– Uloga finansijskog direktora doživela je možda najveću transformaciju od svih funkcija u korporativnom upravljanju. Nekada se od CFO-a prvenstveno očekivalo da bude „čuvar brojki“, da obezbedi tačno izveštavanje, kontroliše troškove, upravlja likvidnošću i brine o usklađenosti poslovanja. Danas je to samo polazna osnova. Savremeni CFO mora da razume poslovni model kompanije, tržište, tehnologiju, investicije, održivost i upravljanje rizicima. Od njega se ne očekuje samo da objasni šta se dogodilo, već da pomogne menadžmentu da donese bolje odluke o tome šta bi trebalo da se dogodi. Finansijska funkcija je sve više usmerena na budućnost, a sve manje na analizu prošlosti.

Istovremeno, tehnologija menja način na koji radimo. Mnogi poslovi koji su nekada zahtevali vreme danas su automatizovani. To finansijskim profesionalcima ostavlja više prostora za analitiku, planiranje, upravljanje performansama i podršku donošenju odluka. Drugim rečima, u eri kada su podaci dostupniji nego ikada konkurentsku prednost ne donose sami izveštaji, već sposobnost finansijske funkcije da podatke pretvori u jasne uvide i konkretne smernice za poslovanje.

Kada je reč o mladim ljudima koji grade karijeru u finansijama, poručila bih im da ulažu u znanje, da budu radoznali, hrabri da postavljaju pitanja i spremni na kontinuirano učenje. Dodatno, najuspešniji finansijski profesionalci nisu samo eksperti za finansije – oni razumeju biznis u celini.

Na kraju bih istakla da je najvažniji profesionalni i lični integritet. Znanje se može steći, iskustvo dolazi s vremenom, ali se pouzdanost i poverenje koje ljudi imaju u vašu reč grade godinama i ostaju najvredniji kapital svakog pojedinca, posebno kada mu je poverena odgovornost da povezuje, osnažuje i razvija saradnike, da predvodi lični primerom.

Autor: Marko Andrejić

Ceo tekst čitajte u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs