Stabilan rast globalne auto-industrije u 2025. godini, uprkos brojnim izazovima

Svetska automobilska industrija zadržala je stabilan rast tokom 2025. godine uprkos brojnim izazovima, pokazuje analiza Globalnog udruženja proizvođača automobila – OICA. Globalna proizvodnja vozila povećana je za 3,9 odsto, na 96,4 miliona jedinica, dok je prodaja porasla za 4,7 odsto, na gotovo 100 miliona vozila.

Azija je dodatno učvrstila dominaciju, sa više od 61 odsto svetske proizvodnje. Kina je ostala apsolutni lider, posebno zahvaljujući snažnom rastu proizvodnje električnih vozila, dok je Indija nastavila brz uspon uz rekordnu domaću prodaju.

Evropsko tržište uglavnom stagnira. Proizvodnja je smanjena za 0,8 odsto, a prodaja za 0,4 odsto, uz izražene probleme industrijskog prilagođavanja, posebno u Velikoj Britaniji i Italiji.

Severna i Južna Amerika ostale su relativno stabilne – proizvodnja je blago pala, ali je prodaja nastavila rast. SAD su zadržale poziciju velikog tržišta sa 10,24 miliona proizvedenih i 16,7 miliona prodatih vozila, dok su Meksiko i Brazil ostali važni proizvodni centri.

Afrika je ostvarila jedan od najdinamičnijih rezultata, sa rastom prodaje vozila od čak 22 odsto, dok su Južna Afrika i Maroko dodatno učvrstili pozicije regionalnih automobilskih centara.

Prema rečima generalnog sekretara OICA Fransoa Rudjea, glavni zaključak podataka o proizvodnji i prodaji za 2025. jeste izraženo geografsko preusmeravanje i repozicioniranje globalne automobilske industrije.

„Najvažnije pitanje više nije samo da li globalna automobilska industrija raste. Pravo pitanje je gde se konkurentnost pomera. Podaci za 2025. godinu nisu samo tabela rezultata – oni predstavljaju mapu industrijskog repozicioniranja“, izjavio je Rudje.

Potražnja za električnim vozilima u EU ne posustaje

Prema podacima ACEA-e, registracije električnih automobila u Evropskoj uniji porasle su u aprilu za 37,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dostigavši 200.117 vozila. Od početka godine broj registrovanih potpuno električnih automobila dostigao je 746.899 jedinica, uz tržišni udeo od 19,7 odsto.

April je tako nastavio snažan trend iz marta, iako je rast blago usporio. U prethodnom mesecu ACEA je prijavila 234.532 novoregistrovana potpuno električna putnička vozila u EU, što je predstavljalo rast od 48,9 odsto. Ukupno tržište je takođe snažnije raslo u martu, kada su registracije svih vrsta pogona porasle za 12,5 odsto, u poređenju sa rastom od 5,1 odsto u aprilu.

Tako su u aprilu potpuno električni putnički automobili ostali najbrže rastuća kategorija pogona u EU, sa rastom od 37,7 odsto. Plag-in hibridi zabeležili su rast od 16,4 odsto, uz registrovanih 95.565 vozila. Hibridi (potpuni i blagi hibridi) ostvarili su 359.056 novih registracija (+12 odsto).

S druge, navodi se u izveštaju ACEA, benzinska i dizel vozila nastavila su da beleže pad: broj benzinskih automobila smanjen je za 16,3 odsto (218.485 novih registracija), dok su dizelaši pali za 17,1 odsto (73.982 nove registracije).

Ovi rezultati nisu iznenađujući, jer je rat u Iranu doprineo tome da se poveća potražnja za vozilima na baterije, usled rasta cene goriva, ali i neizvesnosti šta će biti sa tim energentom u budućnosti.

Nemci kupovali najviše e-automobila

Nemačka je ostala najveće pojedinačno tržište električnih automobila u aprilu. U toj zemlji registrovano je 64.350 novih EV vozila, što predstavlja rast od 41,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine.

Francuska je zabeležila 36.216 električnih automobila i rast od 41,8 odsto. Italija je ostvarila još impresivniji rezultat, sa 13.199 registracija BEV vozila – što je povećanje od 98,8 odsto. Španija je dostigla 9.723 električna automobila i rast od 42,8 odsto, navodi ACEA.

Manja, ali značajna tržišta električne mobilnosti takođe su pokazala snažan razvoj. Danska je u aprilu zabeležila 13.721 registraciju BEV vozila, što predstavlja rast od 43,5 odsto. U susednoj Švedskoj električni automobili činili su tržišni udeo od čak 81,9 odsto prošlog meseca. U Holandiji je rast bio znatno slabiji – 4,9 odsto, uz registrovanih 9.616 vozila. Belgija je registrovala 13.971 električni automobil i rast od 12 odsto.

Od januara do aprila ove godine registracije potpuno električnih putničkih automobila u EU porasle su za 33,8 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 746.899 jedinica. Njihov tržišni udeo povećan je sa 15,3 na 19,7 odsto. U istom periodu ukupno tržište putničkih automobila u EU poraslo je za 4,2 odsto, na 3.794.280 novih registracija.

U četvoromesečnom preseku Nemačka je ostala najveće tržište električnih automobila u EU, navodi  ACEA. Od januara do aprila tamo je registrovano 223.980 potpuno električnih putničkih automobila, što predstavlja rast od 41,3 odsto.

Francuska je zabeležila 148.299 jedinica i rast od 48,2 odsto. Italija je porasla za 73,1 odsto, na 51.286 električnih automobila, dok je Belgija zabeležila tek rast od 1,1 odsto, na 53.440 jedinica. Prema ACEA-i, četiri najveća tržišta EU zajedno su činila 64 odsto svih novih potpuno električnih putničkih automobila.

Ipak, hibridi su ostali najveća kategorija u statistici ACEA-e. Između januara i aprila registracije hibridnih putničkih automobila u EU porasle su za 12,6 odsto, na 1.447.864 jedinice, čime su dostigli tržišni udeo od 38,2 odsto. Plag-in hibridi zabeležili su 364.067 novih registracija u istom periodu, što je rast od 26 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je njihov tržišni udeo porastao sa 7,9 na 9,6 odsto.

Treba napomenuti da ACEA ne pravi razliku među hibridima prema stepenu elektrifikacije. Statistika zato obuhvata i potpune i blage hibride. To znači da kategorija uključuje i vozila koja mali elektromotor koriste samo kao pomoć pri pokretanju ili za turbo punjenje, bez mogućnosti vožnje isključivo na električni pogon. Za kupce, takva vozila funkcionišu poput klasičnih automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem, uprkos tome što su zvanično klasifikovana kao hibridi. Zbog toga se pad vozila sa SUS motorima delimično nadoknađuje hibridima sa ograničenim klimatskim benefitima.

Različiti uzroci rasta potražnje

Osim pomenutog rata na Bliskom istoku, na rast potražnje za EV utiče i talas evropskih CO₂ standarda koji su stupili na snagu 2025. godine. Proizvođači automobila morali su da povećaju prodaju vozila sa nultom emisijom kako bi izbegli visoke kazne i ispunili ciljeve EU, saopštila je IEA.

„IEA i organizacija Transport & Environment (T&E) ističu da su proizvođači počeli da nude više povoljnijih električnih automobila, što je značajno povećalo interesovanje kupaca. U Nemačkoj su prosečne cene BEV vozila pale za oko šest odsto tokom 2025. godine“, ističe se.

Analitičari ukazuju da je dolazak kineskih brendova, poput BYD-a i MG-a, dodatno oborio cene i dao veći izbor, odnosno ponudu modela, te su na taj način električni automobili postali dostupniji širem krugu kupaca.  

„Prodaja EV vozila dostigla je 19 odsto u 2025. godini. Očekujemo da će ciljevi povećati tržište na 23 odsto u 2026. i 28 odsto u 2027. godini. Proizvođači automobila koji predstavljaju polovinu tržišta već su ispunili svoj cilj za 2025-2027. Očekuje se da će svi proizvođači automobila dostići cilj za ovaj period. Cene EV vozila pale su za četiri u 2025. godini (ili 1.800 evra), vođene lansiranjem pristupačnijih modela. Međutim, fokus proizvođača automobila na veće segmente i terenska vozila drži cene iznad nivoa iz 2020. godine, odlažući paritet cena“, navodi portal Transportenvironment.