Srbija među najvećim svetskim kupcima zlata u 2026.

Poljska je bila najveći kupac zlata u prva dva meseca 2026. godine, dodajući više od 20 tona svojim rezervama, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council). Ova kupovina deo je šireg višegodišnjeg plana poljske centralne banke da se dostigne 700 tona, što odražava pojačane bezbednosne zabrinutosti na istočnom krilu NATO-a.

Među ostalim značajnim globalnim kupcima su i Uzbekistan i Kazahstan, koji su poslednjih godina stabilno povećavali svoje zlatne rezerve.

Srbija se nalazi na devetom mestu svetske liste u tom periodu, sa kupljenih 0,99 tona.

Zanimljivo je da je ovu poziciju na globalnoj tabeli NBS dodatno učvrstila tokom marta, kada je kupila više od 300 kilograma zlata.

“Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju marta iznosile su rekordna 53.737,2 kilograma i imale su vrednost od 6.940,8 miliona evra, što je činilo 24,4 odsto bruto deviznih rezervi. Tokom marta su zlatne rezerve povećane za 326,2 kilograma kupovinom 26 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper. Vrednost zlatnih rezervi u martu smanjena je za 652,5 miliona evra usled delovanja tržišnih faktora (smanjenja cene zlata u dolarima i jačanja dolara prema evru)”, piše u zvaničnom saopštenju Narodne banke Srbije.

Kako ističu u NBS, tokom 2026. godine nacionalne zlatne rezerve su povećane za oko 1,2 tone, a njihova vrednost za 745,1 milion evra, na šta su uticali i pozitivni tržišni faktori (po osnovu rasta vrednosti fine unce zlata u dolarima za oko sedam odsto, kao i jačanja dolara prema evru za oko 2,3 odsto na međunarodnom tržištu).

U celoj 2025. godini NBS je otkupila rekordne 4,3 tone zlata od kompanije Serbia Zijin Copper. Celokupna prošlogodišnja proizvodnja zlata iz rudnika u Boru prodata je Narodnoj banci Srbije.

Serbia Zijin Copper dužan je po zakonu da ponudi na otkup svo iskopano zlato Narodnoj banci, a u slučaju da ona to odbije kineska kompanija mogla bi da traži dozvolu za izvoz i prodaju na drugim tržištima.  

Kako je procenio Forbes, od preuzimanja rudnika 2018. godine NBS je od kineske kompanije otkupila oko 16,3 tone zlata, a tokom prošle godine prosečno je jednu uncu plaćala približno 3.000 evra, u periodu dok se cena unce globalno kretala u rasponu 2.500-3.700 evra.

Na strani prodaje, Rusija i Turska izdvajaju se kao najveći neto prodavci u 2026. godini. Prodaja zlata u Rusiji odražava rastuće fiskalne pritiske povezane sa ratnim troškovima pod sankcijama.

U međuvremenu, smanjenje rezervi u Turskoj je rezultat domaće politike, uključujući napore da se stabilizuje lira i upravlja lokalnom potražnjom za zlatom.

Rusija je u januaru i februaru prodala čak 15,55 tona zlata, a Turska 8,08 tona, dok je po ovom kriterijumu treća – Bugarska, sa 1,88 tona.