Zlato između rekorda i naglih padova

Poslednjih godina, tačnije od pandemije korona virusa do danas, zlato je prošlo put od rekorda u 2020. (oko 2.070 dolara), preko stabilnog rasta u narednim godinama, do novog istorijskog maksimuma početkom 2026. godine od 5.600 dolara i zatim naglog pada u martu – što je bilo uslovljeno političkim dešavanjima na Bliskom istoku.

Kako za Biznis.rs objašnjava Ranko Jocović, osnivač Zlatare Gold, tržište je u poslednjem periodu izrazito volatilno.

„Cena zlata u zadnje vreme je izuzetno nestabilna. Rast vrednosti u 2025. godini iskazano u evrima iznosio je 50 odsto, dok je početkom 2026. godine bio još intenzivniji – za nepuna dva meseca cena je porasla za 25 odsto“, navodi on.

Neminovno je da se rastuća cena zlata odražava na cene nakita i investicionog zlata, ali to nužno ne mora da znači veći profit za one u ovom poslu. Sa druge strane, činjenica je da rast cene zlata često povećava interesovanje građana za ovaj plemeniti metal, što može pozitivno uticati na promet.

Upravo u periodima snažnog rasta dolazi do širenja baze investitora.

„Nedavan intenzivan rast vrednosti zlata aktivirao je strateške ulagače koji tradicionalno vide zlato kao najsigurniji imovinski oblik. Osim tradicionalnih ulagača, svakodnevni eksponencijalni rast vrednosti zlata usmerio je i druge kategorije ulagača prema investicionom zlatu. Isti su videli ulaganje u investiciono zlato i kao ulaganje koje i kao kratkoročno donosi benefit“, objašnjava Jocović.

On dodaje da nedavna tražnja za zlatom rasla toliko brzo da kovnice nisu stizale da isporuče potrebne količine, pa su se isporuke odvijale sa zakašnjenjem od sedam do petnaest dana.

U Srbiji je poslednjih godina zabeležen značajan porast tražnje za investicionim zlatom, a kupovina je u pojedinim periodima porasla i nekoliko puta u odnosu na ranije godine.

Istovremeno, rast cena zlata povećava i obim otkupa zlata od građana. Kada cena zlata dostigne rekordne nivoe, mnogi građani prodaju stare zlatne predmete kako bi ostvarili zaradu, što dodatno povećava promet u zlatarskom sektoru. Zlatari zatim taj otkupljeni metal mogu pretopiti ili ponovo plasirati na tržište, čime stvaraju dodatni izvor prihoda.

Obično se firme u poslu sa zlatom nalaze iza tri delatnosti. U pitanju su trgovina na veliko metalima i metalnim rudama, proizvodnja nakita i srodnih predmeta i trgovina na malo posredstvom pošte ili preko interneta.

Bonitetna kuća CompanyWall dostavila nam je tabelu sa finansijskim podacima kompanija u pomenute tri delatnosti koje se bave prodajom i otkupom zlata i nakita od zlata.

Kod prvih deset firmi koje se bave trgovinom investicionim zlatom i plemenitim metalima (kao što su GVS Bullion i Tavex Zlato & Srebro), vidi se snažan rast prihoda posebno od 2023. ka 2024. godini, što je u skladu sa rastom globalne cene zlata i povećanom tražnjom. Ipak, njihova dobit ne prati uvek isti obrazac, što ukazuje na moguće probleme u poslovanju.

Značajno za analizu poslovanja je pogledati i indeks rasta profita/dobiti, jer je to pokazatelj koji meri koliko su se profit ili dobit neke firme promenili u određenom periodu u odnosu na bazni period, izražen kao odnos novog i početnog profita (najčešće u procentima).

Ako pogledamo indeks rasta prihoda prve sa spiska kompanije GVS Bullion od 2022. do 2023. koji je iznosio 296, to znači da su prihodi u 2023. bili skoro tri puta veći nego u 2022. godini. U pitanju je ogroman skok, što ukazuje na snažnu ekspanziju poslovanja.

Indeks rasta prihoda od 2023. do 2024. bio je 290. Prihodi su u 2024. opet porasli skoro tri puta u odnosu na 2023. Dakle, firma je beležila kontinuirani rast prihoda dve godine zaredom.

Sa druge strane indeks rasta dobiti od 2022. do 2023. godine koji je bio u minusu 232 pokazuje da je firma ostvarila gubitak ili značajno smanjenje profita uprkos ogromnom rastu prihoda.

Indeks rasta dobiti od 2023. do 2024. bio je izuzetno visok, čak 1.290, što ukazuje da je firma uspela da stabilizuje poslovanje i kontroliše troškove.

Ogroman rast prihoda odražava snažnu ekspanziju tržišta plemenitih metala u Srbiji, dok dramatičan pad dobiti 2023. i eksplozivan rast 2024. ukazuju na tipičan obrazac poslovanja u sektoru trgovine zlatom.

Tumačeći poslovanje treba uzeti u obzir i parametre kao što su obrtna imovina i racio tekuće likvidnosti.

Zlatara Gold prisutna je na tržištu od 2012. godine. Iako registrovana za proizvodnju nakita i srodnih predmeta, posluje u sferi investicionog zlata. Po mnogim parametrima se izdvaja na tabeli – po prihodima u 2024. godini zauzima drugo mesto, a po dobiti u istoj godini, koja je iznosila 115.652.000 dinara, daleko je ispred drugih preduzetnika. Takođe, izdvaja se i po raciju tekuće likvidnosti i stabilnoj obrtnoj imovini u periodu od 2022. do 2024. godine. Ono na šta Zlatara Gold u svojim obraćanjima javnosti posebno stavlja akcenat je kredibilitet koji grade godinama.

Analiza kretanja poslovanja kompanije S&L DOO Beograd u periodu od 2022. do 2024. godine pokazuje jasan i prilično oštar trend pogoršanja, i to kroz istovremeni pad prihoda i nagli prelazak iz profitabilnosti u značajan gubitak, što ukazuje na kombinaciju tržišnih i internih problema.

Kada se prihod poveže sa dobiti, slika postaje još jasnija. U 2022. i 2023. kompanija posluje sa relativno skromnom, ali stabilnom dobiti (oko 23,6 miliona i 27 miliona dinara), što znači da je poslovni model bio održiv, iako ne naročito profitabilan. Međutim, 2024. dolazi do naglog pada i gubitka od 165 miliona dinara. Razlozi mogu biti mnogobrojni, od promene poslovne politike do naglog rasta rashoda, svakako se ne može sve pripisati tržišnim dešavanjima, jer u tom slučaju pad ne bi bio tako oštar.

Sa druge strane, proizvođači i maloprodaje nakita pokazuju neujednačenije rezultate.

Komentarišući povezanost trenutne političke sitacije sa cenama zlata, Jocović kaže da nagle promene na globalnom tržištu mogu kratkoročno promeniti ponašanje investitora.

„Nakon početka tenzija između Irana i SAD i rasta cena nafte, državama je bio hitno potreban novac. Zlato je još jednom pokazalo svoju superiornu moć – promptnu likvidnost. Države su odlučile da prodaju deo svojih zlatnih rezervi, što je dovelo do povećanja ponude i nagle korekcije vrednosti zlata“, objašnjava Jocović.

„Za svega tri dana cena zlata doživela je korekciju od 22 odsto, što predstavlja najveći pad u poslednjih 40 godina. U tom trenutku pojavila se panika među neiskusnim investitorima, što je dovelo i do pada tražnje od oko 20 odsto“, dodaje on.

Ipak, tržište se brzo stabilizovalo.

„Iskusni investitori su korekciju iskoristili kao tržišni momenat za ulazak u investiciono zlato, pa je bilo potrebno svega nekoliko dana da se tražnja vrati na uobičajeni nivo“, zaključuje Jocović.

Zaključno, veza između globalne cene zlata i finansijskih rezultata postoji, ali je izraženija kod firmi koje se direktno bave trgovinom investicionim zlatom, dok je kod zlatara i proizvođača nakita ta veza slabija. Rast cene zlata podstiče prihode, ali ne garantuje proporcionalan rast dobiti, niti podjednako utiče na sve kompanije u industriji.

Kakvi će biti finansijski rezultati za 2025. i šta donosi 2026. godina, ostaje da se vidi, ali je izvesno da tržište zlata ostaje jedno od najdinamičnijih.