Paradoks tržišta rada: Niska nezaposlenost i hroničan nedostatak kadrova

Najnovije istraživanje Infostuda pokazalo je da čak 60 odsto zaposlenih u Srbiji planira da promeni posao u narednih godinu dana. Taj podatak ukazuje da se tržište rada ubrzano menja, a da zaposleni postaju sve spremniji da traže bolje prilike.

Iz Unije poslodavaca Srbije (UPS) ističu da namera velikog broja zaposlenih da promeni posao govori o tome da je domaće tržište rada danas znatno dinamičnije nego što je bilo prethodnih godina. Zaposleni više nisu fokusirani isključivo na sigurnost radnog mesta, već sve više pažnje posvećuju visini zarade, uslovima rada, mogućnostima za profesionalni razvoj i kvalitetnijem balansu između poslovnog i privatnog života.

Prema rečima naših sagovornika, razvoju takvog trenda doprinela je i veća dostupnost informacija.

Radnici danas lako mogu da prate oglase za posao, upoređuju ponude različitih kompanija i procenjuju gde mogu da ostvare bolje uslove rada. Zbog toga su spremniji da razmišljaju o promeni poslodavca nego što je to bio slučaj ranije.

Želja za promenom posla ne znači automatski i otkaz

U Uniji poslodavaca smatraju da se ovakav trend ne može vezati isključivo ni za privatni ni za javni sektor.

„Razlozi zbog kojih zaposleni razmišljaju o odlasku postoje u oba dela tržišta rada, ali se razlikuju. U privatnom sektoru najčešći motiv su veće plate, bolji uslovi rada i mogućnosti za napredovanje. U javnom sektoru zaposleni češće ukazuju na sporiji profesionalni razvoj i ograničene mogućnosti za karijerni napredak“, navode iz UPS-a.

Ipak, naši sagovornici napominju da želja za promenom posla ne znači automatski da će zaposleni zaista dati otkaz i preći kod drugog poslodavca. Ovakvi rezultati pre svega pokazuju da su očekivanja radnika porasla i da se među poslodavcima vodi sve intenzivnija borba za kvalitetne kadrove.

Kada je reč o aktuelnom stanju na tržištu rada, poslodavci ukazuju na zanimljiv paradoks. Sa jedne strane, Srbija beleži relativno nisku stopu nezaposlenosti, dok se sa druge strane veliki broj kompanija suočava sa ozbiljnim problemima prilikom zapošljavanja novih radnika.

Najveći manjak zaposlenih prisutan je u građevinarstvu, proizvodnji, transportu, trgovini, ugostiteljstvu i poljoprivredi. Međutim, problem više nije ograničen samo na fizičke poslove. Sve više nedostaju i stručnjaci različitih profila, kao i radnici sa tehničkim znanjima i specifičnim veštinama.

Poslodavci naglašavaju da danas nije problem samo pronaći dovoljan broj ljudi, već kandidate koji poseduju znanja i kompetencije potrebne savremenoj privredi. Upravo zbog toga već godinama upozoravaju na potrebu boljeg povezivanja obrazovnog sistema sa realnim potrebama tržišta rada.

Kako ističu, trenutno postoji situacija u kojoj istovremeno imamo slobodna radna mesta i nezaposlene ljude, ali njihove kvalifikacije često ne odgovaraju zahtevima poslodavaca. Takav nesklad predstavlja jedan od najvećih izazova za razvoj privrede.

Zbog toga Unija poslodavaca Srbije smatra da je neophodno kontinuirano unapređivati obrazovne programe na svim nivoima školovanja. Posebno važnom ocenjuju jaču saradnju između škola, fakulteta i privrede, kako bi se budući radnici pripremali za zanimanja koja su zaista tražena na tržištu.

„Pored formalnog obrazovanja, sve veći značaj dobijaju prekvalifikacije, dokvalifikacije i koncept celoživotnog učenja. Brze tehnološke promene i razvoj novih industrija zahtevaju stalno usvajanje novih znanja, zbog čega obrazovanje više nije samo društveno pitanje, već i jedan od ključnih ekonomskih faktora razvoja“, kažu naši sagovornici.

Promene su vidljive i u odnosu između poslodavaca i zaposlenih. Prema oceni UPS-a, tržište rada se postepeno udaljava od modela u kojem su kompanije bile te koje su birale između velikog broja kandidata. Danas kvalitetni radnici često imaju mogućnost da biraju između više ponuda i da pregovaraju o uslovima rada.

Zbog toga kompanije sve više ulažu u zadržavanje postojećih zaposlenih. Pored konkurentnijih zarada, poslodavci nude dodatne benefite, programe razvoja karijere, stručne obuke i aktivnosti koje doprinose boljoj organizacionoj kulturi.

„Sve značajnije mesto zauzima i fleksibilnost. Iako rad od kuće i hibridni modeli nisu mogući u svim sektorima, posebno u proizvodnji, građevinarstvu i pojedinim uslužnim delatnostima, fleksibilni oblici rada postaju važan faktor prilikom izbora poslodavca“, ističu iz UPS-a i dodaju da kompanije takođe sve više ulažu u usavršavanje zaposlenih, svesne da tehnološke promene zahtevaju kontinuirano prilagođavanje.

„Obuke, razvoj novih veština i programi stručnog usavršavanja postaju sastavni deo poslovnih strategija, jer se ulaganje u ljude sve češće posmatra kao jedan od najvažnijih preduslova za dugoročni rast kompanije“, kažu iz Unije.

Privrednici se suočavaju sa stalnim rastom troškova

Kada je reč o najvećim izazovima, poslodavci bez dileme izdvajaju nedostatak radne snage kao ključni problem. Pronalaženje kvalifikovanih radnika postaje sve teže u gotovo svim granama privrede, a mnoge kompanije upravo zbog toga usporavaju planove za širenje poslovanja.

Uz problem zapošljavanja, kompanije se suočavaju i sa rastom troškova poslovanja. Veći izdaci za radnu snagu, energente i sirovine dodatno opterećuju poslovanje, dok istovremeno digitalizacija i primena novih tehnologija zahtevaju nova ulaganja.

Poslodavci upozoravaju da se problem manjka radnika ne može rešiti kratkoročnim merama.

„Kao prioritet vide unapređenje obrazovnog sistema, snažnije povezivanje privrede i obrazovnih institucija, veće uključivanje kompanija u kreiranje obrazovnih programa, kao i podsticanje mladih da stiču znanja i veštine koje su najtraženije na tržištu rada. Paralelno s tim, neophodno je razvijati sisteme prekvalifikacija, dokvalifikacija i kontinuiranog stručnog usavršavanja koji bi zaposlenima omogućili lakše prilagođavanje promenama koje donosi savremena ekonomija“, zaključuju iz Unije poslodavaca Srbije.