Improvizacije u poslovanju mogu dovesti do propadanja finansijski stabilnog preduzeća

Iako se često smatra da kompanije propadaju zbog nedostatka novca, iskustva iz prakse i brojna istraživanja pokazuju da su finansijski problemi najčešće samo posledica mnogo dubljih slabosti u poslovanju.

Mnoge firme imaju kupce, proizvode i pristup kapitalu, ali ipak ne uspevaju da opstanu jer nisu na vreme izgradile organizaciju sposobnu da odgovori na izazove tržišta.

Na globalnom nivou, među najčešćim razlozima neuspeha kompanija izdvajaju se loše upravljanje i pogrešne poslovne odluke. Nedostatak iskustva menadžmenta, pogrešno definisane strategije i sporo reagovanje na promene često dovode do gubitka tržišne pozicije. Pored toga, brojne kompanije ne uspevaju da pravilno procene potrebe kupaca, pa razvijaju proizvode i usluge za koje ne postoji dovoljno interesovanja ili ignorišu promene u ponašanju potrošača.

Veliki problem predstavlja i organizaciona kultura. Loša komunikacija među zaposlenima, nedostatak motivacije i velika fluktuacija radne snage mogu ozbiljno da ugroze poslovanje čak i kada finansijski pokazatelji na prvi pogled deluju stabilno. Slično važi i za firme koje ne uspevaju da prate tehnološki razvoj, oslanjajući se na zastarele proizvode i poslovne modele, dok konkurencija ubrzano uvodi inovacije i digitalna rešenja.

Poslove gube i finansijski stabilne firme

Paradoksalno, opasnost za kompanije ne predstavlja samo spor razvoj već i prebrz rast. Mnoge firme se suočavaju sa problemima upravo onda kada poslovanje počne naglo da se širi. Rast koji nije praćen odgovarajućom organizacijom često dovodi do gubitka kontrole nad procesima, padom kvaliteta usluga i stvaranjem unutrašnjih problema koje je kasnije teško rešiti.

U Srbiji se, pored ovih univerzalnih izazova, izdvajaju i specifični faktori koji utiču na opstanak preduzeća. Jedan od najčešćih problema jeste velika zavisnost poslovanja od vlasnika. U brojnim malim i srednjim preduzećima gotovo sve ključne odluke donosi jedna osoba, pa firma postaje ranjiva ukoliko vlasnik napravi pogrešnu procenu, povuče se iz posla ili iz bilo kog razloga više ne može aktivno da vodi kompaniju.

Poslovni konsultant Nikola Stefanović u razgovoru za Biznis.rs kaže da dodatni izazov predstavlja nedovoljna profesionalizacija poslovanja. Porodične firme često godinama funkcionišu po modelu u kojem najvažnije pozicije zauzimaju članovi porodice, bez obzira na njihova znanja i iskustvo. Takav pristup može da bude održiv u početnim fazama razvoja, ali vremenom postaje prepreka daljem rastu i konkurentnosti.

„Poslodavci se sve češće suočavaju i sa problemom nedostatka kvalifikovane radne snage. Odlazak stručnjaka u inostranstvo, manjak kadrova u proizvodnji, građevinarstvu i IT sektoru, kao i starenje radne populacije, dodatno otežavaju poslovanje domaćih kompanija“, navodi Stefanović.

Još jedan problem koji stručnjaci često ističu jeste nedostatak dugoročnog planiranja.

„Veliki broj preduzeća posluje fokusiran isključivo na kratkoročne ciljeve, bez jasne strategije razvoja, digitalizacije ili širenja na nova tržišta. Istovremeno, kod dela domaćih kompanija prisutan je otpor prema promenama, pa se sa rezervom posmatraju digitalizacija, elektronska trgovina, automatizacija i novi poslovni modeli“, ocenjuje naš sagovornik.

Posebnu ranjivost pokazuju porodične kompanije u trenutku smene generacija. Prenos upravljanja na naslednike često otvara sukobe i nesuglasice koje mogu ozbiljno da ugroze poslovanje. Mnoge firme koje su godinama uspešno poslovale ne uspeju da prežive upravo taj prelazni period.

„Domaća preduzeća često ostaju snažno vezana za lokalno tržište, bez ozbiljnije orijentacije ka izvozu. Kada domaća tražnja oslabi ili se pojavi snažnija konkurencija, takve kompanije nemaju alternativne izvore prihoda koji bi ublažili posledice tržišnih promena“, smatra poslovni konsultant.

Naš sagovornik navodi da se u praksi redovno susreće sa kompanijama koje ostvaruju značajan promet i zapošljavaju veliki broj radnika, ali i dalje funkcionišu po principu improvizacije.

Kako ističe, mnogi preduzetnici godinama posluju po obrascu „tako smo oduvek radili“, ne primećujući da je firma odavno prerasla takav način rada.

Prema njegovim rečima, među najčešćim problemima nalaze se neuređena radno-pravna dokumentacija, izostanak pravilnika o radu i sistematizaciji radnih mesta, kao i situacije u kojima kompanije nastavljaju da posluju kao preduzetnici iako je obim njihovog poslovanja odavno prevazišao taj organizacioni oblik.

Stefanović upozorava i na propuste prilikom zapošljavanja stranih radnika, kada poslodavci ne proveravaju da li zaposleni imaju odgovarajuće dozvole i dokumentaciju za rad u Srbiji. Dodatni rizik predstavlja praksa isporuke robe i pružanja usluga bez adekvatnih ugovora, otpremnica i druge dokumentacije koja bi mogla da zaštiti interese firme.

Neretko se dešava i da kompanije izgube mogućnost naplate svojih potraživanja jer na vreme ne pokrenu postupke prinudne naplate, pa potraživanja zastare. Takvi problemi, naglašava Stefanović, uglavnom ne nastaju zbog namernog kršenja propisa, već zato što je poslovanje raslo brže nego što su rasli interni sistemi kontrole i organizacije.