Fitnes sektor u Srbiji nastavlja rast uz fokus na inovacije i edukaciju

Delatnost fitnes klubova u Srbiji u periodu od 2022. do 2024. godine beleži kontinuiran rast i razvoj, pre svega kroz povećanje broja registrovanih firmi, širenje ponude usluga i rast interesovanja građana za rekreaciju, zdrav život i personalizovane programe treninga. Naime, nakon perioda pandemije Covid-19, tokom kojeg je sektor bio značajno pogođen ograničenjima rada i padom broja korisnika, 2022. godina predstavlja početak stabilizacije tržišta, dok su 2023. i 2024. obeležili intenzivnija konkurencija i dalja profesionalizacija delatnosti.

Tržište fitnes usluga u Srbiji uglavnom čine mikro i mala preduzeća, preduzetnici i lokalni fitnes studiji, dok je manji broj velikih lanaca prisutan pretežno u većim urbanim centrima poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Rast interesovanja za fitnes i wellness usluge uticao je i na povećanje poslovnih prihoda kod značajnog broja privrednih subjekata iz ove oblasti. Međutim, uprkos rastu prihoda, tokom 2024. godine primećen je pad ukupne profitabilnosti sektora, dok je deo preduzeća poslovao sa gubitkom ili minimalnom dobiti.

Pomenute godine u ovoj delatnosti poslovala su 1.177 pravna subjekta, i u ukupnom zbiru ostvarila gubitak od 10.971.000 dinara, dok je godinu dana ranije zbirna dobit iznosila 100,8 miliona dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Mogući razlozi ovakvog pada su značajni rast poslovnih rashoda, uključujući troškove zakupa poslovnog prostora, električne energije, zarada zaposlenih, održavanja opreme i troškova marketinga.

Na vrhu liste najboljih fitnes klubova nalazi se Non stop fitness iz Beograda koji je u 2024. godini ostvario dobit od 23.834.000 dinara, što je pad u odnosu na godinu dana ranije kada je zabeležio skoro 35 miliona dinara. Ova teretana je specifična po tome što radi 24 sata, ima veoma dobro razvijenu mrežu u Beogradu, a pre dve godine zapošljavala je 53 radnika.

Iza njih je Athletic sport d.o.o. sa dobiti od 17 miliona dinara, što je takođe manje u odnosu na 2023. godinu kada je iznosila 33,2 miliona.

U registrovanim fitnes centrima ukupno je u 2022. godine bilo 486 zaposlenih, da bi se ta brojka dve godine kasnije uvećala na 662 radnika.

Treba pomenuti i Sportsku akademiju Kočović, koja je registrovana u drugoj delatnosti – Ostale sportske aktivnosti – ali ima mrežu teretana u Beogradu. Kočović je ostvario dobit u 2024. od 27.208.000 dinara, što je bolji rezultat u odnosu na godinu pre kada je ovaj parametar iznosio 24,3 miliona dinara.

Kako je Biznis.rs ranije pisao, za pokretanje ovog posla potrebna je prilična investicija, jer ulaganje u fitnes centar srednje veličine može da se kreće od 300.000 do pola miliona evra, a povrat ulaganja obično stigne u pet prvih godina rada.

Konkurencija kao dodatni pritisak na poslovanje

Fitnes centri su znatno unapređeni poslednjih godina, pa tako u posmatranom periodu dolazi do razvoja specijalizovanih formata kao što su pilates i funkcionalni studiji, crossfit centri (grupni programi), EMS trening koncepti i boutique fitnes klubovi, koji pružaju mogućnost vežbanja u manjim grupama i nude premium usluge.

Ipak, dodatni pritisak na poslovanje izazvala je i izražena konkurencija na tržištu. Veliki broj novih fitnes centara i specijalizovanih studija doveo je do pojačanog takmičenja kroz promotivne akcije, niže cene članarina i dodatne pogodnosti za korisnike, što je direktno uticalo na smanjenje profitnih marži.

Istovremeno, pojedini veći sistemi investirali su u širenje kapaciteta i otvaranje novih lokacija, što je dovelo do rasta prihoda, ali i smanjenja neto dobiti usled povećanih troškova poslovanja.

Po pravilu, najviše su pogođena mikro i mala preduzeća koja imaju ograničene finansijske rezerve i izraženu zavisnost od redovnog priliva članarina. Kod takvih subjekata čak i manji rast troškova može značajno ugroziti profitabilnost poslovanja.

Pored toga, problem predstavljaju sezonalnost članstva, nedostatak kvalifikovanih trenera i prisustvo sive ekonomije u pojedinim segmentima tržišta.

Da bi poboljšali svoje usluge i privukli što više novih članova, ali i zadržali stare, fitnes centri i teretane su takođe radili i rade na digitalizaciji poslovanja. Sve veći broj fitnes klubova uvodi online rezervacije termina, mobilne aplikacije, digitalne članarine i online coaching programe, što iziskuje nova ulaganja i troškove, samim tim utiče na rast dobiti u kratkom periodu.

Istovremeno raste značaj personalnih treninga i koncepata vežbanja u malim grupama, koji predstavljaju profitabilnije segmente poslovanja u odnosu na standardne modele članarina.

Na osnovu dostupnih pokazatelja može se zaključiti da delatnost fitnes klubova u Srbiji u periodu 2022–2024. karakterišu rast tržišta i povećana tražnja za fitnes uslugama, ali istovremeno i pad profitabilnosti usled rasta troškova i sve intenzivnije konkurencije.

Iako sektor pokazuje značajan potencijal za dalji razvoj, naročito u segmentima premium usluga, wellness koncepta i personalizovanih trening programa, uspešnost poslovanja u narednom periodu zavisiće od sposobnosti privrednih subjekata da kontrolišu troškove, diferenciraju uslugu i prilagode se promenama na tržištu.