Srbija je kapija Evrope, možemo zajedno da razvijamo pametne luke

Italijanska državna kompanija SOGESID, sa tridesetogodišnjim iskustvom u remedijaciji zagađenih površina i razvoju lučke infrastrukture, nudi Srbiji partnerstvo koje bi moglo da preraste u regionalni standard za čitav Balkan. O tome kako funkioniše njihov model, kakvu ulogu Srbija ima u mediteranskim transportnim koridorima i zašto klimatske promene menjaju logiku infrastrukturnog planiranja u intervjuu za Biznis.rs govorio je Errico Stravato, generalni direktor (CEO) kompanije.

Razgovor smo vodili na marginama regionalnog foruma – „CEE-Western Balkans Energy, Infrastructure & Industrial Security Forum“ – održanog u petak, 22. maja u Privrednoj komori Srbije, u organizaciji Konfindustrije Srbija, Confindustria Est Europa, PKS i Greenhill Advisory.

SOGESID deluje na preseku između zaštite životne sredine i infrastrukture. Na koji način vaš rad podržava ekološki kontekst, uključujući sanaciju zemljišta na nacionalnom i lokalnom nivou?

“SOGESID je državna inženjerska kompanija koja se bavi planiranjem i izvođenjem sveobuhvatne remedijacije zagađenih lokacija – kako u prirodnim sredinama, tako i na antropogenim površinama: u lukama, na nekadašnjim industrijskim i petrohemijskim kompleksima. Proces počinje identifikacijom vrste zagađenja – teških metala, ugljovodonika i slično – a potom kompanija projektuje intervenciju i, u ulozi naručioca radova, raspisuje tendere za izvođače.

Danas se SOGESID bavi i pitanjem šta uraditi sa lokacijom nakon što je sanirana. Zalažemo se za uvođenje zakonske obaveze da se namena lokacije definiše pre nego što remedijacija uopšte počne. Ovi lokaliteti jednom kada budu sanirani rizikuju da ostanu napušteni, a umesto toga mogu biti ekonomski resurs, naročito kao tehnološka infrastruktura. Ovaj pristup razvijamo i unutar luka, koje spadaju u visoko zagađena područja, ali i na lokacijama od nacionalnog interesa. Sanacija nije samo zaštita zdravlja – ona stvara uslove za novi ekonomski razvoj. I to je pristup koji je danas važan za EU, ali i za sve njoj susedne zemlje, uključujući Srbiju.”

Koji su najveći izazovi u realizaciji projekata vezanih za luke ili projekte održive infrastrukture koji bi mogli da posluže kao modeli za mediteranski region?

“Mediteran treba zamisliti kao jedan veliki lučki basen. Mi ga posmatramo upravo tako – kao veliku luku u kojoj je Italija centralni dok: most prema Africi, most prema Aziji, most prema Evropi. A Srbija je u tom kontekstu kapija ka Evropi.

Srbija je raskrsnica svih transportnih koridora – centralni koridor iz centralne Azije, kroz Kazahstan, Kaspijsko more, Azerbejdžan i Gruziju, stiže do Crnog mora, a Dunavom se dalje ulazi u srce Evrope i prema Jadranu. Zbog toga smatramo da treba razvijati mrežu pametnih rečnih luka integrisanih sa železničkim i logištičkim sistemima. Evropa mora da ima kontrolu nad svim tokovima komercijalnog transporta koji konvergiraju iz Afrike, Azije i Mediterana.

Upravo zato SOGESID razvija projekat „Porti 2040“ – koncept lučkih čvorišta koja funkcionišu po uzoru na aerodrome: digitalizovana upravljačka platforma, fleksibilno korišćenje gejtova, pametno skladištenje i brz protok robe, sve u sprezi sa inteligentnim i otpornim infrastrukturnim sistemima.”

Kako vidite mogućnost prenošenja modela podrške koji SOGIN pruža italijanskim javnim upravama na srpski kontekst?

“Naše iskustvo, koje gradimo već trideset godina, jeste model direktne i proaktivne podrške javnoj administraciji. Mi nismo samo izvođači projekata – predlažemo stratešku projektnu dokumentaciju samoj vladi, na osnovu iskustva koje smo stekli, uključujući intervencije u vanrednim situacijama: klizišta, poplave, zemljotresi, uragani.

Porast temperatura na Mediteranu će stvoriti sve učestalije i razornije vremenske događaje – kao što su uragani koji su pogodili južnu Italiju, Sardiniju, Siciliju i Kalabriju, ili katastrofalne poplave u španskoj Valensiji. Ovo će pogađati sve. Moramo projektovati infrastrukturu koja može da ublaži te efekte – ali i da zadrži vodu tokom poplava, ne samo da spreči štetu, već i da akumulira vodne resurse za upravljanje u sušnim periodima. Ovaj model želimo da prenesemo i u odnose sa Srbijom.

Kako? Transferom znanja, osnivanjem slične institucije na licu mesta koja bi radila na isti način i njenim obučavanjem, uključujući dolazak srpskih stručnjaka u Italiju radi upoznavanja sa našim iskustvima. Cilj je zajednički operativni okvir, ali uz lokalnu strukturu u kojoj bismo i mi bili prisutni i nastavili da radimo zajedno u logici strateške projektne koordinacije. Na taj način može se izgraditi ekspertiza koja prevazilazi nacionalne granice i koja bi bila sposobna da deluje ne samo u Srbiji, već u celom balkanskom regionu. To je velika prilika.”