Šta su mala osiguravajuća društva i zašto će za njih važiti druga pravila?

Narodna banka Srbije (NBS) objavila je Nacrt zakona o osiguranju koji je usklađen sa obavezama preuzetim u postupku pristupanja zemlje Evropskoj uniji u okviru pregovaračkog poglavlja 9 – Finansijske usluge. Ovim Nacrtom unapređuje se regulatorni okvir za poslovanje društava za (re)osiguranje i drugih subjekata koji posluju na tržištu osiguranja, te se postiže usklađenost sa važećim regulatornim okvirom EU u ovoj oblasti.

Reč je o Direktivi Evropskog parlamenta i Saveta 2009/138/EZ od 25. novembra 2009. godine o započinjanju i obavljanju delatnosti osiguranja i reosiguranja (Solventnost II), kao i Direktivi 2016/97/EU Evropskog parlamenta i Saveta od 20. januara 2016. godine o distribuciji osiguranja.

Nacrt zakona uređuje uslove za osnivanje i poslovanje društava za osiguranje, odnosno društava za reosiguranje, za vršenje nadzora nad tim licima, za vršenje nadzora grupe društava za osiguranje, odnosno društava za reosiguranje, uslovi za obavljanje poslova osiguranja u Srbiji, odnosno poslova reosiguranja osoba iz država članica Evropske unije i trećih država.

Takođe, određeni su uslovi za obavljanje u državi članici Evropske unije i trećoj državi poslova osiguranja, odnosno reosiguranja osoba iz Srbije, uslovi za osnivanje i poslovanje distributera osiguranja i distributera reosiguranja i za vršenje nadzora nad tim licima, zaštita prava osiguranika, ugovarača osiguranja, korisnika osiguranja i trećih oštećenih lica, kao i druga pitanja od značaja za poslove re/osiguranja.

Šta su mala društva za osiguranje?

Ovaj vrlo kompleksan i obiman Nacrt zakona na više od 250 stranica transponuje u domaće zakonodavstvo veoma zahtevan režim Solventnost II, ali ostavlja prostora da mala društva za osiguranje ostanu izvan ovog složenog i skupog mehanizma poštovanja zahteva i nadzora.

Da bi se jedno društvo za osiguranje deklarisalo kao malo potrebno je da zadovolji niz zahteva i da ih održava stabilnim jer će u slučaju da prekorači date normative postati obveznik datog zakona. Tako godišnji prihodi od bruto obračunate premije društva za osiguranje ne sme da prelazi iznos od 5,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

Takođe, ukupne tehničke rezerve društva, koje uključuju i iznose koji se mogu nadoknaditi po osnovu ugovora o reosiguranju ili od subjekata posebne namene, ne mogu da prelaze iznos od 26,6 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu.

Ako društvo pripada grupi, ukupne tehničke rezerve grupe, koje uključuju i iznose koji se mogu nadoknaditi po osnovu ugovora o reosiguranju ili od subjekata posebne namene, ne smeju da prelaze iznos od 26,6 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru.

Uz to, poslovanje društva ne uključuje osiguranje ili reosiguranje koje pokriva rizike osiguranja od odgovornosti, rizike osiguranja kredita i jemstva, osim ako navedeni rizici ne predstavljaju dodatne rizike niti poslove reosiguranja koji prelaze 600.000 evra prihoda društva od bruto obračunate premije ili iznos od 2,7 miliona evra od ukupnih tehničkih rezervi društva.

Društvo za osiguranje koje prekorači bilo koji od navedenih iznosa u tri uzastopne godine neće se više smatrati malim društvom za osiguranje i na to društvo se primenjuju od početka četvrte godine odredbe ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje posebne obaveze za mala društva koje se odnose na solventnost, sistem upravljanja, kriterijume za investiranje imovine, sadržaj poslovnog plana i izveštavanje Centralnoj banci.

Prag kapitalnih zahteva na 2,7 miliona evra

Kada je reč o kapitalnim zahtevima koja treba da ispune društva za osiguranje, Nacrt zakona propisuje da ne mogu biti niži od 2,7 miliona evra za društva za osiguranje koja obavljaju poslove neživotnog osiguranja, uključujući i sopstvena društva za osiguranje. Ovaj iznos u određenim slučajevima može da iznosi i četiri miliona evra.

Iznos od četiri miliona evra postavljen je kao minimalni kapitalni zahtev za društva za osiguranje koja obavljaju poslove životnog osiguranja, uključujući i sopstvena društva za osiguranje, dok je 100.000 evra niža obaveza za društva za osiguranje koja obavljaju poslove reosiguranja.

Ukoliko se društva za osiguranje bave i životnim i neživotnim osiguranjima, zahtevano kapitalno obezbeđenje jednako je zbiru zahteva za obe vrste poslova osiguranja.

Nacrt zakona o osiguranju predviđa da su društva za osiguranje dužna da na godišnjem nivou sačine i objave na svojoj internet prezentaciji izveštaj o solventnosti i finansijskom stanju. Međutim, društvo za osiguranje može da zahteva od Narodne banke Srbije da u potpunosti ili delimično ne objavi informacije u izveštaju o solventnosti i finansijskom stanju ukoliko objavljivanjem tih informacija konkurentska društva mogu dobiti značajnu neopravdanu prednost.

Isto se može zahtevati i kada postoje obaveze prema ugovaračima osiguranja ili drugi odnosi s drugim ugovornim stranama koji obavezuju društvo za osiguranje na čuvanje poslovne tajne ili poverljivost.

Kada NBS dozvoli društvu za osiguranje da ne objavi informacije u izveštaju o solventnosti i finansijskom stanju, društvo je dužno da u tom izveštaju navede razloge za neobjavljivanje tih informacija.

Naknadu za nadzor NBS određuje NBS

Narodna banka Srbije ovim zakonskim predlogom je predviđena kao institucija koja vrši široki nadzor nad radom osiguravajućih i reosiguravajućih društava sa pravom da izriče različite vrste sankcija – od pismene opomene do prinudne uprave i oduzimanja dozvole za rad.

Naknadu za nadzor Narodnoj banci Srbije plaćaju društva za osiguranje u iznosu koji određuje sama centralna banka.

Nezavisno od mera nadzora ili zajedno sa tim merama, NBS može subjektu nadzora iz ovog zakona i članu nadzornog, odnosno izvršnog odbora da izrekne novčanu kaznu za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisima Narodne banke Srbije i drugim propisima. Kazna za pravno lice ne može ukupno biti veća od pet miliona evra u dinarskoj protivvrednosti na dan nalaganja te kazne ili 10 odsto ukupnog godišnjeg prihoda prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima koje je odobrio organ upravljanja tog lica, odnosno do dvostrukog iznosa ostvarene dobiti ili izbegnutih gubitaka ako se oni mogu odrediti.

Kada je reč o preduzetnicima, odnosno fizičkom licu distributeru osiguranja, kazna ne može ukupno biti veća od 700.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan nalaganja te kazne, odnosno dvostrukog iznosa ostvarene dobiti ili izbegnutih gubitaka usled izvršene nepravilnosti, ako se oni mogu odrediti.

Za člana nadzornog, odnosno izvršnog odbora, kazna ne može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa prosečne mesečne zarade, odnosno naknade koju je ta osoba primila u periodu na koji se kontrola odnosi.

Ovaj zakon stupa na snagu osam dana po objavljivanju u Službenom glasniku, ali počinje da se primenjuje od 2028. godine, izuzev pojedinih članova čija primena počinje od septembra 2027. godine.

Takođe, značajan deo odredbi novog zakona počeće da važi ulaskom zemlje u Evropsku uniju dok će se pojedine primenjivati u skladu sa ratifikovanim međunarodnim sporazumima. Datumom početka primene ovog zakona prestaće da važi Zakon o osiguranju.

Narodna banka Srbije pozvala je stručnu javnost i sve druge zainteresovane da komentare i primedbe na ovaj Nacrt dostave do 5. juna 2026. godine na email-adrese: kabinetguvernera@nbs.rs i osiguranje@nbs.rs.