Koji trgovinski lanci planiraju dolazak na srpsko tržište?

Uredba o ograničenju marži, uvedena kao jedna od ključnih mera države u borbi protiv rasta cena, za šest meseci primene uspela je da obuzda inflaciju i na rafovima donese niže cene za određene kategorije proizvoda. Ipak, neposredno pred njen istek dodatnu neizvesnost izazvalo je pokretanje arbitražnog postupka protiv Srbije upravo zbog primene pomenute uredbe.

Postupak je pred međunarodnim sudom u Vašingtonu inicirala kompanija Ahold Delhaize, jedan od vodećih trgovinskih lanaca na domaćem tržištu. Kako su preneli domaći mediji, razlog za tužbu su nametnute marže i poslovanje sa gubicima njihove podružnice u Srbiji.

Podsetimo, uredba o ograničenju marži doneta je u okviru seta ekonomskih mera za bolji standard građana. Stupila je na snagu 1. septembra 2025. godine i njome su marže u velikim trgovinskim lancima bile ograničene na maksimalnih 20 odsto za osnovne životne namirnice i niz drugih proizvoda široke potrošnje.

Šta je uredba o ograničenju marži donela potrošačima, kako se odrazila na poslovanje trgovinskih lanaca i kakve bi posledice mogla da ima na najavljeni dolazak velikih igrača na srpsko tržište, analizirao je za Biznis.rs urednik portala Retail Serbia i specijalista maloprodaje Žarko Grozdanić.

„Uredba jeste donela niže cene, ali ne u svim kategorijama. Nismo mogli da očekujemo bilo kakvo smanjenje cena u onim kategorijama gde su trgovci već poslovali sa niskim maržama. Pojedini trgovci su pronašli način da zaobiđu uredbu kako bi podigli cene i onih proizvoda koji su bili obuhvaćeni uredbom, ali takvih proizvoda nije bilo mnogo”, smatra naš sagovornik.

Grozdanić ocenjuje da je rano govoriti o gubicima trgovaca obuhvaćenim uredbom. Kako navodi, pojedini maloprodajni lanci trajno su zatvorili određeni broj objekata, ali je uglavnom reč o prodavnicama koje su bile skupe za održavanje ili su se nalazile u blizini drugih maloprodajnih objekata iz istog sistema, zbog čega nisu bili profitabilni.

„Takvi potezi su bili očekivani mnogo pre donošenja uredbe jer su se mnogi trgovinski lanci širili bez jasnog plana ekspanzije fokusirajući se na ista mesta sa istom poslovnom politikom”, ističe on.

Kada je reč o postupku arbitraže, Grozdanić kaže da on još nije počeo i da je rano govoriti u kom pravcu će ići.

„Za 15 godina, koliko posluje na srpskom tržištu, kompanija Delhaize Serbia je postala jedan od najvećih investitora i ogroman novac je uložila ne samo u prodavnice već i u logistiku, asortiman, nove usluge, projekte društveno odgovornog poslovanja. Pokretanje takvog postupka jedne velike kompanije može delimično da stvori negativnu sliku kod potencijalnih investitora u tom sektoru”, navodi Grozdanić.

On podseća da smo slične situacije imali proteklih godina i u našem okruženju, kada su pojedine kompanije zbog dodatnog oporezivanja tražile pomoć vlada zemalja iz kojih dolaze, kao na primer Spar Austrija i njena filijala u Budimpešti.

„Ne znam kako će da se završi arbitraža koju je pokrenula kompanija Delhaize Serbia, ali bi i za kompaniju i za državu bilo najbolje da pronađu prihvatljivo rešenje za obe strane”, navodi naš sagovornik.

Carrefour, Eurospin i Fix Price planiraju dolazak u Srbiju

Što se tiče dolaska drugih velikih trgovinskih lanaca u Srbiju, Grozdanić ukazuje da evropsko maloprodajno tržište prolazi kroz turbulentan period i da je vidljiv veliki broj povlačenja investicija, čak i sa daleko razvijenijih tržista od srpskog.

„Ako gledamo naše tržište, imamo dosta nejasnoća oko dolaska Carrefour grupe. Pre dve godine Grčka kompanija Retail and More potpisala je ekskuzivna prava za nekoliko zemalja Jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju. Pored njihove zvanične najave dolaska u Srbiju, imamo predstavnike kompanije Carrefour iz Francuske koji na razgovoru u Ministarstvu trgovine izjavljuju da kompanija razmatra ulazak bez posrednika, što znači bez kompanije iz Grčke. I pored najave da će razgovori biti nastavljeni, koliko znam to se nije desilo. Mislim da smo opet u nekom procesu čekanja i da se kompanija trenutno bavi poslovima prodaje svojih operacija, pre svega Rumunije. Čak i da Carrefour ne želi direktno da uđe u Srbiju, on može da se pojavi kroz kompaniju iz Grčke koja je već nekoliko puta bila na korak od ulaska u Srbiju”, objašnjava naš sagovornik. 

Međutim, kada je reč o drugim lancima, stvari su malo jasnije. Grozdanić kaže da italijanski Eurospin dolazi u Srbiju, ali da potrošači njegove prodavnice ne mogu da očekuju pre 2027. ili tokom 2028. godine.

„Očekujem da ruski Fix Price otvori prve prodavnice u narednih nekoliko meseci, ali on ima ograničen asortiman prehrambenih proizvoda, pa njegov dolazak više vidim kao novog konkurenta neprehrambenim diskonterima i drogerijama. Prema mojim saznanjima, veliki zapadnoevropski prehrambeni lanac ponovo razmatra ulazak u Srbiju i trenutno radi analizu srpskog tržišta. Ipak, treba biti oprezan u davanju bilo kakvih izjava jer je isti trgovac već pokušavao da uđe na naše tržište nekoliko puta”, kaže on ne otkrivajući o kom lancu je tačno reč.

Ipak, do dolaska novih igrača na srpsko tržište Grozdanić očekuje promene kod već postojećih.

„U narednom periodu doći će do prodaje domaćeg trgovinskog lanca, što će doneti manji izbor i to svakako nije dobro za potrošače, ali negativan trend vidimo u mnogim evropskim zemljama – Belgiji, Rumuniji, Francuskoj, Grčkoj… Biznis sa hranom postaje veoma komplikovan, pa mnogi izlaze iz tog posla poput francusko-belgijskog lanca Cora i njegove Louise Delhaize grupe koja od 30. januara više ne postoji”, napominje on. 

Kako među velikim igračima mogu da prežive porodične mikrotrgovine?

Na pitanje na koji način porodične mikrotrgovine mogu da opstanu na tržištu koje sve više pripada velikima, naš sagovornik kaže da to mogu samo ukoliko pažljivo prilagode svoj asortiman i kupcima ponude kvalitetne proizvode. Pored toga, za male mikrotrgovine bitna je lokacija i koji konkurenti se nalaze u njihovoj blizini.

„Ono što je trend u mnogim zapadnim državama jeste da manji lokalni trgovci vode franšize velikih maloprodajnih lanaca. Ranije je takav sistem poslovanja uglavnom bio prisutan kroz male formate, ali poslednjih godina porodične trgovine u svom vlasništvu imaju i srednje formate prodavnica koje posluju pod brendom velikih lanaca. Zemlje Zapadnog Balkana zaostaju u tom poslu i to je prostor koji još uvek nije iskorišćen, a donosi korist i jednoj i drugoj strani”, ističe Grozdanić.

Komentarišući odnos cene i kvaliteta proizvoda u Srbiji i Evropi, on navodi da cene u Srbiji jesu visoke, ali da krivci za to nisu samo trgovinski lanci već i uvoznici, proizvođači, odnosno ceo jedan lanac koji u mnogim situacijama zajedno kreira cene na tržištu.

“Ne možemo da poredimo cene u Srbiji sa mnogim zemljama EU, gde su stope poreza niže, a konkurencija i promet znatno veći. Problem je kada poredimo Srbiju sa zemljama poput Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Ako, se, na primer, Srbija i Albanija posebno izdvajaju po visokim cenama, to znači da imamo problem. Ako imamo brendove iz Srbije koji su znatno jeftiniji u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, a da oni i kod velikih i kod malih trgovaca na domaćem tržištu imaju identične cene, onda moramo da pogledamo zbog čega je to tako i sa kojim cenama oni idu prema kupcima u Srbiji, a sa kojim prema regionu”, objašnjava on. 

Grozdanić zaključuje da prestanak važenja Uredbe o ograničenju marži verovatno neće dovesti do većeg povećanja cena jer je resorno ministarstvo najavilo da će pratiti cene i da će država intervenisati ukoliko bude bilo potrebno.