Prihodi rastu, profit pada – Kako će novi propisi uticati na poslovne modele trgovinskih lanaca?

Pet vodećih trgovinskih lanaca u Srbiji – Lidl Srbija, Delhaize Serbia, Veropoulos, Aman i Europrom – ostvarilo je u 2025. godini ukupne prihode od 356,17 milijardi dinara, što je gotovo sedam odsto više nego godinu ranije, kada su zbirno prihodovali 332,85 milijardi dinara.

Istovremeno, njihova ukupna neto dobit gotovo je prepolovljena, sa 14,16 milijardi na 7,32 milijarde dinara, što predstavlja pad od 48,3 odsto.

Na pad ukupnog profita najvećih trgovinskih lanaca najviše je uticao rezultat kompanije Delhaize Serbia, čija je neto dobit u 2025. godini pala na 1,04 milijarde dinara, sa 7,42 milijarde dinara koliko je iznosila godinu ranije. Istovremeno, Lidl Srbija je, uprkos rastu prihoda od gotovo 13 odsto, zadržao dobit na približno istom nivou.

Novi regulatorni okvir mogao bi dodatno da utiče na način poslovanja velikih maloprodajnih sistema. Nedavno objavljeno uputstvo Komisije za zaštitu konkurencije kojim se bliže uređuju nepoštene trgovačke prakse trebalo bi značajno da promeni odnose između velikih trgovinskih lanaca i dobavljača. Iako je osnovni cilj zaštita proizvođača od zloupotrebe pregovaračke moći velikih kupaca, njegova primena mogla bi da utiče i na poslovne modele trgovaca, posebno na izvore prihoda koji nisu direktno vezani za prodaju robe.

Uputstvom se detaljno razrađuju odredbe Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda i preciziraju kriterijumi po kojima će Komisija utvrđivati da li su pojedine poslovne prakse zakonite. Dokument uvodi stroga pravila za rokove plaćanja, jednostrane izmene ugovora, otkazivanje narudžbina, kao i za brojne naknade koje su trgovinski lanci naplaćivali dobavljačima.

Jedna od najznačajnijih promena odnosi se na ograničavanje različitih naknada koje trgovci mogu da naplaćuju proizvođačima. Redovno izlaganje robe na policama, standardno skladištenje, troškovi ulistavanja proizvoda, uređenja prodajnog prostora ili proširenja prodajne mreže ubuduće će se, po pravilu, smatrati delom redovnog poslovanja trgovca i neće moći da se prebacuju na dobavljače, osim u jasno definisanim izuzecima.

To znači da bi trgovinski lanci mogli da ostanu bez dela prihoda koje su ostvarivali kroz različite komercijalne naknade, pa će se pritisak na profitabilnost verovatno povećati. Umesto prihoda od pratećih usluga, poslovanje će u većoj meri morati da se oslanja na ostvarenu prodaju, efikasnije upravljanje troškovima i logistiku.

Dodatni finansijski pritisak donose i stroži rokovi plaćanja za isporučenu robu. Za kvarljive poljoprivredne i prehrambene proizvode plaćanje neće smeti da bude duže od 30 dana, dok će za ostale prehrambene proizvode maksimalni rok biti 60 dana. Predviđeni rokovi neće moći da se produžavaju ni uz saglasnost snabdevača, niti pozivanjem na komercijalne razloge.

Za trgovinske lance to znači da će deo obaveza prema dobavljačima morati ranije da izmiruju, što bi moglo da utiče na upravljanje obrtnim kapitalom i poveća troškove finansiranja kod kompanija koje su do sada oslanjale na duže rokove plaćanja.

Uputstvo dodatno ograničava mogućnost trgovaca da jednostrano menjaju ugovore, značajno smanjuju ugovorene količine bez objektivnih razloga ili otkazuju porudžbine kvarljivih proizvoda bez dovoljno dugog roka za prilagođavanje dobavljača. Takve prakse Komisija će ubuduće detaljno analizirati, a u mnogim slučajevima smatraće ih nepoštenim bez obzira na ugovorne odredbe.

Sa druge strane, to smanjuje fleksibilnost trgovaca u upravljanju zalihama i povećava rizik da deo robe ostane neprodat ili da troškove pogrešne procene tražnje više neće moći da prebace na dobavljače.

Uputstvo predviđa da se pomenute naknade mogu smatrati nepoštenom trgovačkom praksom ukoliko trgovac troškove svog redovnog poslovanja prenosi na snabdevača.

Praktično, trgovinski lanci će svaku dodatnu uslugu koju naplaćuju dobavljačima morati da opravdaju konkretnim troškovima, tržišnom vrednošću i prethodnim zahtevom ili saglasnošću dobavljača.

Novi okvir istovremeno jača pregovaračku poziciju proizvođača hrane, ali za trgovce znači potrebu za prilagođavanjem poslovnih modela. Analitičari očekuju da će kompanije veći fokus staviti na optimizaciju nabavke, unapređenje logistike i povećanje efikasnosti, jer će prostor za ostvarivanje dodatnih prihoda kroz razne naknade biti znatno uži nego do sada.

Prihodi sektora porasli, dobit pala za više od 50 odsto

U delatnosti trgovine na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, u Srbiji je tokom 2025. godine poslovalo 8.634 preduzeća, što je nešto više nego godinu ranije, kada je bilo 8.152 firmi.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ova preduzeća prošle godine ostvarila su ukupan prihod od 1.040 milijardi dinara, što je 5,4 odsto više nego godinu ranije, kada je prihod iznosio 983,1 milijardu dinara.

Međutim, profitabilnost sektora bila je znatno slabija – ukupna dobit smanjena je za 56,7 odsto, sa 23 milijarde dinara u 2024. godini na 9,95 milijardi dinara u 2025. godini. Istovremeno, u ovoj delatnosti 2025. godine bilo je zaposleno 71.898 radnika, što je 330 manje nego godinu ranije, kada je broj zaposlenih iznosio 72.228.

Lidl najprofitabilniji, Delhaize lider po prihodima

Po ostvarenoj neto dobiti u 2025. godini prednjačio je Lidl Srbija, koji je uz prihode od 127,21 milijardu dinara ostvario 4,54 milijarde dinara dobiti. Iako je profit blago smanjen u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosio 4,69 milijardi dinara, prihodi su porasli za gotovo 13 odsto. Kompanija je zapošljavala 3.520 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosila je 208.230 dinara, što je najviše među posmatranim trgovinskim lancima.

Na drugom mestu nalazi se Delhaize Serbia, sa 1,04 milijarde dinara neto dobiti i 172,86 milijardi dinara prihoda. Iako je zadržao lidersku poziciju po prihodima, kompanija je zabeležila snažan pad profitabilnosti, jer je godinu ranije ostvarila 7,42 milijarde dinara dobiti. Delhaize je na kraju 2025. zapošljavao 11.994 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosila je 154.293 dinara.

Veropoulos je prošle godine ostvario 646,3 miliona dinara neto dobiti, uz 10,84 milijarde dinara prihoda. U odnosu na 2024. godinu, prihodi su porasli za 7,1 odsto, dok je dobit neznatno uvećana. Kompanija je zapošljavala 612 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosila je 159.034 dinara.

Aman je u 2025. godini ostvario 626,4 miliona dinara neto dobiti, što je manje nego godinu ranije, kada je profit iznosio 832,7 miliona dinara. Istovremeno, prihodi su porasli za 11,5 odsto, na 35,56 milijardi dinara. Kompanija je zapošljavala 2.800 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosila je 119.173 dinara.

Europrom je prošle godine zabeležio 461,8 miliona dinara neto dobiti, uz prihode od 9,70 milijardi dinara, što je 7,5 odsto više nego godinu ranije. Dobit je, međutim, smanjena u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosila 575,2 miliona dinara. Kompanija je zapošljavala 817 radnika, a prosečna bruto zarada po zaposlenom iznosila je 121.219 dinara.