Ante Žigman ocenjuje da bi rast cena energije mogao da uspori smirivanje inflatornih pritisaka

Guverner Hrvatske narodne banke (HNB) Ante Žigman očekuje da će inflacija u Hrvatskoj naredne godine biti znatno niža nego ove i da će se kretati između dva i tri odsto, koliko se prognozira i za Evropsku uniju.

Govoreći na konferenciji „Ekonomska politika u 2027“, Žigman je ocenio da je ovogodišnjem rastu inflacije najviše doprineo skok cena energije od više od 20 odsto. Inflacija je u oktobru dostigla 4,4 odsto, dok je uticaj cena hrane i industrijskih proizvoda na ukupni rast cena bio znatno slabiji nego prethodnih godina, piše SEEbiz.

Prema njegovim rečima, bez rasta cena energije i geopolitičkih okolnosti na Bliskom istoku i u Ukrajini, inflacija bi bila na dugoročno održivom nivou od oko dva odsto.

Žigman je naveo da je razlika između inflacije u Hrvatskoj i evrozoni smanjena na 0,4 procentna poena, što je najmanji nivo od ulaska Hrvatske u evrozonu. Pre nekoliko godina taj jaz iznosio je 2,4 procentna poena.

Ipak, upozorio je da bi kamatne stope u decembru mogle biti povećane, s obzirom na to da je inflacija nastavila da raste u oktobru, dok ostale komponente još ne pokazuju značajnije usporavanje. Odluka će zavisiti od podataka koji budu objavljeni početkom decembra.

Kada je reč o javnim finansijama, Žigman očekuje da će Ministarstvo finansija nastojati da budžetski deficit zadrži ispod tri odsto BDP-a, dok se javni dug za 2026. procenjuje na oko 55 odsto BDP-a. Ocenio je da je fiskalna pozicija Hrvatske dobra, što potvrđuju i niži troškovi zaduživanja u odnosu na Francusku, Italiju i Grčku.

Eventualno povećanje kamatnih stopa odrazilo bi se prvenstveno na novo zaduživanje, dok postojeći dug ima fiksnu kamatnu stopu. Žigman ne očekuje da bi takva promena ugrozila javne finansije.

Dodao je i da građanima neće biti teže da dođu do kredita, jer su banke likvidne, stabilne i dobro kapitalizovane, a dostupnost pozajmica zavisiće pre svega od finansijskih mogućnosti pojedinaca.