Ko su kandidati za naslednicu Kristin Lagard?

Trka za naslednika predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) trebalo bi u petak da uđe u novu fazu, kada će istekom roka za nominacije postati poznat krug kandidata.

Španija i Holandija već su najavile da nameravaju da predlože svoje bivše guvernere centralnih banaka, Pabla Hernandeza de Kosa (Pablo Hernandez de Cosa) i Klasa Knota (Klaas Knot), dok zvaničnici ne isključuju mogućnost da se još neko ime pojavi sada ili kasnije. Rok za nominacije ističe u 17 časova po briselskom vremenu.

Ključan za izbor biće dogovor lidera dve najveće evropske ekonomije, nemačkog kancelara Fridriha Merca (Friedrich Merz) i francuskog predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron). Dodatnu neizvesnost stvaraju potreba za postizanjem saglasnosti među koalicionim partnerima u Berlinu, čiji su odnosi zategnuti, i uporna politička blokada u Parizu, piše Bloomberg.

Prethodne trke za predsednika ECB-a pokazuju da bi bilo neuobičajeno da se vlade Evropske unije lako dogovore o tome ko treba da vodi monetarnu politiku u valutnoj zoni sa više od 350 miliona stanovnika, piše Bloomberg.

Zbog toga bi, čak i nakon zatvaranja poziva za nominacije koji je uputila grupa ministara finansija evrozone, mogao da se pojavi neočekivani kandidat u završnici, kada politička pregovaranja i nagodbe uzmu maha — kao što se dogodilo sa samom Lagard 2019. godine.

Izbor dodatno komplikuje mogućnost onoga što je grčki premijer nazvao „velikom nagodbom“, koja bi obuhvatila predsedničku funkciju i još dva mesta koja će uskoro biti upražnjena u centralnoj banci — mesta članova Izvršnog odbora Izabel Šnabel (Isabel Schnabel) i Filipa Lejna (Philip Lane).

Zbog svih tih međusobno povezanih pitanja teško je predvideti tok izbora novog predsednika ECB-a od sada do najavljenog odlaska Lagard 7. februara. Ipak, kalendar narednih nedelja uključuje nekoliko potencijalno presudnih sastanaka.

Najpre će 21 ministar finansija evrozone razmotriti kandidate na sastanku u ponedeljak. Konačnu odluku, međutim, donose evropski lideri.

Zato je pažnja usmerena na neformalni samit zakazan za 13. novembar i vanredni samit 26. i 27. novembra. Ništa ne sprečava ni presudne telefonske razgovore ili dogovore između tih okupljanja.

Ako dogovor bude obuhvatio širi paket imenovanja, mogao bi da postane važan i 27. novembar, rok za nominovanje naslednika nemačke ekonomistkinje Šnabel, kojoj mandat ističe u januaru. Prvobitni rok bio je 28. oktobar, ali je pomeren za mesec dana kako bi se ostavilo više vremena.

S druge strane, još nije određen rok za predlaganje naslednika Irca Lejna na mestu glavnog ekonomiste, iako je ECB prošle nedelje zvanično zatražio od vlada da počnu da traže kandidate.

Francuska je, po svemu sudeći, zainteresovana za tu poziciju i dobro je pripremljena. Može da bira među kandidatkinjama kao što su zamenica guvernera Banke Francuske Anjes Benasi-Kuere (Agnès Bénassy-Quéré) i bivša zvaničnica OECD-a Lorens Bun (Laurence Boone).

Takve mogućnosti su važne jer su ECB-u, pored ravnoteže između velikih i malih zemalja, severa i juga, kao i zagovornika strože i blaže monetarne politike, potrebne žene. U šestoročlanom Izvršnom odboru trenutno su samo dve — Lagard i Šnabel. Ostali članovi su muškarci, kao i svi preostali članovi Upravnog saveta ECB-a, koji ukupno broji 27 članova.

Nemačka vladajuća koalicija još se nije dogovorila o kandidatu koji bi zamenio Šnabel. Među imenima koja se razmatraju su bivši zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda Tobias Adrian (Tobias Adrian) i potpredsednica Bundesbanke Zabine Moderer (Sabine Mauderer).

Izbor Berlina uticaće i na odluku o nasledniku Lagarde. Ako Nemci podrže De Kosa, verovatno bi morali da nominuju ženu kako bi se očuvao sadašnji odnos muškaraca i žena u Izvršnom odboru.