Inflacija u evrozoni u oktobru porasla na četiri odsto

Prema preliminarnoj proceni Eurostata, godišnja inflacija u evrozoni ubrzala je u oktobru na četiri odsto, sa 3,8 odsto u septembru, dostigavši najviši nivo u poslednje tri godine. Rast cena bio je u skladu sa očekivanjima ekonomista. Osnovna inflacija, iz koje su isključene cene energije i hrane, ostala je na 2,5 odsto.

Glavni pokretač ubrzanja inflacije bile su više cene energenata, pre svega nafte i gasa. Inflacija u uslužnom sektoru porasla je na 3,3 odsto, dok su cene industrijskih proizvoda porasle za 1,2 odsto, a neprerađene hrane za 4,6 odsto na godišnjem nivou.

Inflacija je tako ostala dvostruko viša od cilja Evropske centralne banke od dva odsto. Energetski troškovi i dalje predstavljaju rizik za dalji rast cena, posebno zbog niskih zaliha gasa i mogućnosti da se poskupljenja energenata prenesu na druge proizvode i usluge.

Financial Times navodi da je ubrzanje inflacije dodatno pojačalo očekivanja da će ECB nastaviti sa zaoštravanjem monetarne politike. Banka je od početka rata između SAD i Irana u februaru već dva puta povećala kamatne stope, a predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) poručila je da bi dugotrajniji energetski šok mogao istovremeno da podigne inflaciju i oslabi privredni rast.

Tržišta su očekivala da će referentna kamata na depozitne olakšice do februara dostići 2,75 odsto (umesto sadašnjih 2,50 odsto) dok su verovatnoću novog povećanja već u decembru procenila na oko 70 odsto. Ipak, dalji potezi ECB zavisiće od toga da li će se poskupljenje energenata preliti na ostale cene.

Ekonomisti kompanije Pimco, očekuju povećanje kamatnih stopa u decembru, ali smatraju da bi za njihovo dalje podizanje bili potrebni jasniji dokazi da se energetski troškovi prenose na baznu inflaciju. Privreda evrozone u trećem tromesečju porasla je za 0,4 odsto, dvostruko više nego što su ekonomisti očekivali, što ECB daje dodatni prostor za zaoštravanje monetarne politike.