ECB ne menja ključne kamatne stope

Upravni savet Evropske centralne banke (ECB) odlučio je danas da zadrži tri ključne kamatne stope ECB-a nepromenjene. Cene energije nastavljaju da rastu, iz čega proističu pozitivni rizici za inflaciona očekivanja i negativni rizici za izglede za rast.

Efekti energetskog šoka još se nisu pokazali u potpunosti, ali je bazna inflacija još uvek uglavnom stabilna i za sada nema značajnijeg odgovora plata. Zbog povećanog obima i dužeg trajanja energetskog šoka, kao i posledica po indirektne efekte i efekte drugog kruga, inflacija će verovatno biti viša, a rast manji, navodi se u saopštenju ECB.

Uslovi finansiranja su se pooštrili od prethodnog sastanka Upravnog saveta, što će verovatno negativno uticati na inflaciju i rast.

ECB je odlučna u sprovođenju monetarne politike kojom će se postići stabilizacija inflacije na ciljanom nivou od dva odsto u srednjoročnom periodu.

„Upravni savet je i dalje u dobrom položaju da prevaziđe trenutnu povećanu neizvesnost. Prilikom određivanja odgovarajućeg stava monetarne politike na svakom sastanku će primenjivati pristup zasnovan na podacima. Naime, odluke Upravnog saveta o kamatnim stopama zavisiće od njegove procene inflacionih izgleda i povezanih rizika, i to na osnovu novih ekonomskih i finansijskih podataka, kao i dinamike bazne inflacije i jačine transmisije monetarne politike“, napominju iz centralne banke evrozone.

Podsećaju i da se Upravni savet ne opredeljuje unapred za određenu dinamiku promene stopa.

Nakon odluke ECB da ne menja tri ključne kamatne stope, kamate na novčani depozit, glavne operacije refinansiranja i graničnu kreditnu liniju ostaće iste – 2,5 odsto, 2,65 odsto i 2,90 odsto, respektivno.

Lagard najavila odlazak

Kristin Lagard (Christine Lagarde), predsednica ECB, najavila je ranije u toku dana da će u februaru 2027. godine napustiti mesto predsednice Evropske centralne banke (ECB), čime će skratiti osmogodišnji mandat koji je trebalo da traje do oktobra sledeće godine.

Njenu odluku pratile su spekulacije o mogućem ranijem odlasku, između ostalog zbog političkih promena koje bi mogli da donesu predstojeći izbori u Evropi.

Jedan od razloga za ubrzavanje smene jeste mogućnost da na prolećnim predsedničkim izborima u Francuskoj pobedi kandidatkinja krajnje desnice, što bi moglo da utiče na političke dogovore o izboru novog čelnika ECB.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) mogao bi da učestvuje u tom procesu dok je još na funkciji, mada pojedini analitičari smatraju da će naslednik biti izabran kompromisom evropskih lidera, preneo je Njujork Tajms.

Lagard je i ranije nagoveštavala mogućnost prevremenog odlaska. Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (Klaus Schwab) prošle godine je rekao da je razmatrala da napusti ECB i preuzme rukovođenje tom organizacijom, koja svake godine okuplja svetske političke i poslovne lidere u Davosu.

Lagard je ove godine izjavila da je na čelo ECB došla verujući da će mandat trajati pet, a ne osam godina.