Fed zadržao postojeće kamate, Vorš najavio promene u dinamici odlučivanja

Američke Federalne rezerve (Fed) odlučile su u sredu da zadrže referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,75 do 4,00 odsto, odustajući od novog povećanja na pretposlednjem sastanku ove godine.

Odluka je usledila nakon septembarskog povećanja od 0,25 procentnih poena, prvog od 2023. godine, dok podaci o inflaciji i tržištu rada šalju različite signale o stanju američke privrede.

Sastanak je održan manje od nedelju dana pre izbora za Kongres 3. novembra, a tržišta su uglavnom očekivala da će Fed zadržati kamate nepromenjenim. Potrošačke cene u SAD u septembru su bile 3,7 odsto više nego godinu dana ranije, dok je bazna inflacija iznosila 2,6 odsto, prenose američki mediji.

„Inflacija je i dalje povišena“, navodi se u saopštenju koje je Fed objavio nakon dvodnevnog sastanka o monetarnoj politici. Odlaganje novog povećanja kamatnih stopa omogućiće prikupljanje dodatnih informacija na osnovu kojih će centralna banka odlučiti o daljim potezima, kako bi se inflacija blagovremeno vratila na ciljanih dva odsto.

Istovremeno, slabiji od očekivanog izveštaj o zapošljavanju promenio je tržišna očekivanja, jer dok su trgovci 25. septembra davali 64,2 odsto verovatnoće novom povećanju kamata, u sredu ujutru verovatnoća da će stopa ostati nepromenjena dostigla je 90,6 odsto.

Ekonomisti kompanije First American, ocenjuju da će naredni potez Feda zavisiti od ekonomskih pokazatelja, a ne od izbornog kalendara.

Fed je suočen sa zadatkom da istovremeno obuzdava rast cena i podržava maksimalnu zaposlenost. Kompanija William Raveis Mortgage, uoči sastanka ocenila je da centralna banka ima malo prostora za manevar i da bi nastavak snažnog rasta cena nafte mogao da je navede da poveća kamate u decembru.

Kamate na stambene kredite blago su se smanjile u odnosu na nedavne vrhunce, ali su i dalje visoke. Prosečna kamata na hipotekarni kredit sa rokom otplate od 30 godina iznosila je 7,32 odsto 22. oktobra, u poređenju sa 7,40 odsto nedelju dana ranije. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dostigao je 7. oktobra 5,36 odsto.

Tržišta očekuju da bi Fed na decembarskom sastanku mogao ponovo da poveća kamate. Prema podacima CME FedWatcha od srede ujutru, verovatnoća povećanja za 0,25 procentnih poena iznosila je 76,5 odsto, dok je mogućnost povećanja za 0,50 procentnih poena procenjena na 7,8 odsto.

Preostalih 15,7 odsto odnosilo se na mogućnost da stopa ostane nepromenjena. Tržište trenutno uračunava tri povećanja do juna 2027. godine, u decembru, martu i junu, a i Udruženje hipotekarnih banaka (MBA) predviđa novo povećanje u decembru i dodatna povećanja početkom naredne godine.

Neizvesnost uoči izbora već utiče i na poslovne aktivnosti. Kupci odlažu odluke do 3. novembra, zbog čega je tempo poslovanja znatno usporen, iako se poslovi i dalje sklapaju. Prema njenim rečima, mnogi su privremeno obustavili aktivnosti čekajući da vide ishod izbora, što dodatno otežava procenu kratkoročnih ekonomskih kretanja.

Predsednik Feda Kevi Vorš (Kevin Warsh) izjavio je nakon odluke o kamatnim stopama, da će Federalni odbor za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) od naredne godine donositi odluke o monetarnoj politici na sedam sastanaka godišnje, umesto na uobičajenih osam.

„Suzbijanje inflacije nije pitanje unapred određenog datuma“, rekao je Vorš, podsećajući da Fed može da menja kamatne stope i izvan redovnih termina sastanaka. Tokom 2027. godine jedan godišnji sastanak biće posvećen strategiji, bez donošenja odluka o monetarnoj politici.

Vorš je nagovestio da bi se od 2028. takva praksa mogla primenjivati na dva sastanka godišnje, što bi značilo da bi odbor tada donosio šest odluka o kamatnim stopama. Govoreći o privredi, on je rekao da je privredni rast ojačao i da bi bruto domaći proizvod u trećem tromesečju mogao da poraste po godišnjoj stopi većoj od tri odsto. Tehnološki sektor predvodi rast, ali doprinose i druge oblasti privrede.

Vorš je ocenio da je situacija na tržištu rada, koje je uz stabilnost cena jedan od dva ključna cilja Feda, pozitivna. Istovremeno je naglasio da je odgovornost centralne banke da obuzda inflaciju. Prema njegovim rečima, već se primećuju promene u finansijskim uslovima i dostupnosti kredita. Finansijski uslovi su u celini postali stroži, ali ih, kako je rekao, ne treba opisivati kao „restriktivne“.

Govoreći o promenama na finansijskim tržištima, Vorš je rekao da je FOMC zabrinut zbog njihove nestabilnosti, ali da takva kretanja nisu neočekivana. Zadatak odbora je, dodao je on, da spreči da se promene relativnih cena u pojedinim sektorima prošire na ostatak privrede.