Lagard najavila odlazak sa mesta predsednice ECB

Kristin Lagard (Christine Lagarde) najavila je da će u februaru napustiti mesto predsednice Evropske centralne banke (ECB), čime će skratiti osmogodišnji mandat koji je trebalo da traje do oktobra 2027. godine. Njenu odluku pratile su spekulacije o mogućem ranijem odlasku, između ostalog zbog političkih promena koje bi mogli da donesu predstojeći izbori u Evropi.

Jedan od razloga za ubrzavanje smene jeste mogućnost da na prolećnim predsedničkim izborima u Francuskoj pobedi kandidatkinja krajnje desnice, što bi moglo da utiče na političke dogovore o izboru novog čelnika ECB. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) mogao bi da učestvuje u tom procesu dok je još na funkciji, mada pojedini analitičari smatraju da će naslednik biti izabran kompromisom evropskih lidera, prenosi New York Times.

Lagard je i ranije nagoveštavala mogućnost ranijeg odlaska. Osnivač Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab (Klaus Schwab) prošle godine je rekao da je razmatrala da napusti ECB i preuzme rukovođenje tom organizacijom, koja svake godine okuplja svetske političke i poslovne lidere u Davosu. Lagard je ove godine izjavila da je na čelo ECB došla verujući da će mandat trajati pet, a ne osam godina.

Pre dolaska u ECB, Lagard je osam godina bila na čelu Međunarodnog monetarnog fonda, kao prva žena na toj funkciji. Prethodno je obavljala dužnost francuske ministarke finansija tokom globalne finansijske krize, a karijeru je započela u međunarodnoj advokatskoj kancelariji Baker McKenzie, gde je 1999. postala prva žena na čelu firme. U ECB-u je bila prva predsednica koja nije po obrazovanju ekonomistkinja, a sebe je u šali nazivala „gospođom Krizom“.

Tokom mandata, koji je počeo u novembru 2019, suočila se s pandemijom korona virusa, zbog koje je ECB pokrenula veliki program otkupa obveznica kako bi podržala evropsku privredu. Početak rata u Ukrajini 2022. izazvao je energetsku krizu i nagli rast cena prirodnog gasa, dok je inflacija u evrozoni premašila 10 odsto. ECB je tada napustila politiku negativnih kamatnih stopa i započela niz snažnih povećanja kako bi obuzdala rast cena.

Kada se inflacija usporila, ECB je od sredine 2024. počela da smanjuje kamatne stope, a inflacija se krajem prošle godine vratila na cilj od dva odsto. Lagard je početkom ove godine ocenila da je stanje stabilno, ali je rat SAD i Izraela protiv Irana ponovo podigao cene energenata i inflaciju. ECB je zbog toga povećala kamatne stope, postavši prva velika centralna banka koja je reagovala na taj rat.

Lagard je proširila delovanje ECB i na pitanja koja prevazilaze tradicionalnu monetarnu politiku. Zalagаlа se da banka uzme u obzir finansijske posledice klimatske krize, govorila o ekonomskim merama koje bi evropske vlade trebalo da sprovedu i pozivala na reforme radi veće produktivnosti i konkurentnosti. Posebno je upozorila da Evropa ne sme da propusti priliku koju donosi veštačka inteligencija, kao što je, prema njenim rečima, propustila prvi talas digitalne revolucije.

Njen odlazak dolazi u trenutku kada se menja i rukovodstvo ECB. Novi potpredsednik preuzeo je dužnost ranije ove godine, a naredne godine odlaze još dvojica od šest članova izvršnog odbora, među njima i glavni ekonomista Filip Lejn (Philip Lane).