Srbija bi mogla da pristupi evropskom jedinstvenom tržištu ako uskladi politiku sa Briselom

Srbija bi, prema novom planu Evropske komisije, mogla da dobije veći pristup evropskom jedinstvenom tržištu i pojedinim programima EU i pre nego što postane članica, ali bi zauzvrat morala da se mnogo čvršće usklađuje sa politikom Brisela, naročito u oblastima koje se tiču bezbednosti, sankcija, kontrole ulaganja i zaštite osetljivih tehnologija.

Srbija je među zemljama kandidatima čiji pristupni proces dugo traje, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom, Kosovom i Turskom, pa bi novi model trebalo da smanji ekonomsku razliku između članica i kandidata dok se čeka na završetak pregovora. Suština predloga je da zemlje koje čekaju na članstvo više ne budu samo u svojevrsnoj čekaonici, prenosi Politico.

Brisel želi da im postepeno otvara delove jedinstvenog tržišta, omogući lakšu trgovinu i pristup evropskim istraživačkim i industrijskim programima. Komisija računa da bi od toga korist imale i kompanije iz EU, jer bi se kandidati ranije uključivali u evropske lance proizvodnje, a EU bi istovremeno smanjivala zavisnost od drugih velikih ekonomskih sila. Posebna pažnja bila bi posvećena sektorima kao što su poluprovodnici, kvantne tehnologije, biotehnologija, veštačka inteligencija i svemirska industrija.

Za Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana to bi predstavljalo promenu u odnosu na sadašnji sistem, u kojem se najveći deo ekonomskih koristi vezanih za jedinstveno tržište dobija tek članstvom. Evropska komisija želi da Albanija, Crna Gora, Ukrajina i Moldavija dobiju posebne mape puta za ubrzavanje pristupanja, dok bi zemlje čiji pregovori napreduju sporije i dalje mogle da dobijaju konkretnije koristi od približavanja EU. Evropski zvaničnici time pokušavaju da zadrže zemlje kandidata čvršće vezane za evropsko tržište i institucije tokom dugog perioda koji može da prođe do punopravnog članstva.

Istovremeno, ekonomsko približavanje bilo bi povezano sa političkim uslovima. Što bi zemlja bila dublje uključena u evropsko tržište, od nje bi se očekivalo čvršće usklađivanje sa evropskim pravilima u vezi sa kontrolom stranih ulaganja, izvozom osetljive robe, sankcijama i zaštitom strateških tehnologija. Komisija bi procenjivala i koliko je neka država usklađena sa strateškim interesima EU i koliko može da zaštiti infrastrukturu i lance snabdevanja. Ako ti uslovi ne bi bili ispunjeni, pristup pojedinim oblastima mogao bi da bude ograničen ili povučen.

Brisel istovremeno želi da spreči da buduće proširenje napravi probleme unutar same EU. Članice strahuju od situacije u kojoj bi nova država posle prijema odustala od reformi ili počela da blokira zajedničke odluke. Zbog toga se predlaže stalno praćenje demokratije, vladavine prava i sprovođenja reformi i nakon članstva. Kao upozorenje služi iskustvo Mađarske, čiji je bivši premijer Viktor Orban koristio pravo veta da blokira pojedine odluke o sankcijama Rusiji i pomoći Ukrajini.

Proširenje bi, prema planu, zahtevalo promene i u načinu odlučivanja EU. Sa većim brojem članica bilo bi još teže donositi odluke jednoglasno, posebno o sankcijama, odgovorima na međunarodne krize i slanju civilnih misija. Zato EK razmatra širu primenu glasanja kvalifikovanom većinom, kao i korišćenje postojećih mehanizama koji omogućavaju prelazak sa jednoglasnog odlučivanja na većinsko glasanje. Međutim, za aktiviranje nekih od tih mehanizama i dalje je potrebna saglasnost svih članica.

Predlog bi trebalo da bude predstavljen visokim zvaničnicima početkom oktobra, nakon posete Ursule fon der Lajen zemljama Zapadnog Balkana, dok će lideri država članica o proširenju i odnosu prema zemljama kandidatima razgovarati na samitu u Briselu sredinom oktobra. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je da novi predlozi, uz političku podršku država članica, otvaraju mogućnost za ubrzavanje procesa proširenja, ali će o konkretnim uslovima i obimu postepenog uključivanja kandidata odlučivati države članice i institucije EU.