EK priprema okvirne datume za prijem novih članica EU, uključujući Crnu Goru

Evropska komisija priprema posebne mape puta za četiri zemlje koje su trenutno najbliže članstvu u Evropskoj uniji, Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju. Cilj je da se proces pristupanja ovih zemalja kandidata, koji traje godinama, ubrza i učini predvidljivijim. Planirano je da svaka od ove četiri zemlje dobije preciznije obaveze, redosled reformi i okvirne rokove za završetak pojedinih faza pregovora.

Brisel ove zemlje već smatra predvodnicima proširenja, ali njihov napredak i dalje zavisi od sporih pregovora i odluka država članica. Prema zamisli Komisije, nova pravila bi prvi put dala kandidatima jasniju perspektivu da će, ukoliko sprovedu sve neophodne reforme, zaista biti primljeni u EU. Mape bi istovremeno precizirale šta se od kandidata očekuje, ali i koje obaveze imaju članice EU koje moraju da odobre napredovanje procesa, prenosi Politico.

Planovi bi sadržali i okvirne rokove za završetak grupa poglavlja koje se u pregovorima nazivaju klasterima. Time bi kandidati dobili konkretnije međuciljeve umesto dosadašnjeg procesa bez jasnog vremenskog roka. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) već je najavila da će posebnu podršku dobiti zemlje koje su ostvarile najveći napredak.

Ovakav pristup u ovom trenutku neće biti ponuđen svim kandidatima. Kosovo, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina ostaju izvan sistema mapa puta, kao i Gruzija, Turska i Srbija. Kod poslednje četiri zemlje pregovori ili napredovanje u procesu ozbiljno su usporeni zbog primedbi Brisela na stanje demokratije, pravosuđa i vladavine prava. Evropska komisija navodi da će nove mape puta biti usmerene na najnaprednije kandidate kako bi im pomogle da završe preostale reforme.

Brisel istovremeno menja i politiku prema zemljama koje su još u procesu približavanja Uniji. Umesto da one godinama samo čekaju na članstvo, EK želi da im postepeno omogući pristup delu ekonomskih koristi i zajedničkih projekata, kao nagradu za sprovedene reforme. Takav pristup zasniva se na ideji postepene integracije, kojom bi kandidati još pre punopravnog članstva bili čvršće povezani sa evropskim ekonomskim sistemom.

Razlog za ubrzavanje procesa nije samo ekonomski, već i geopolitički. U Briselu strahuju da predugo čekanje može da izazove razočaranje u zemljama kandidatima i ostavi više prostora za uticaj drugih sila, u trenutku kada su odnosi EU sa SAD složeniji, Kina predstavlja ekonomskog konkurenta, a Rusija bezbednosni izazov. Istovremeno, Komisija želi da izmeni način funkcionisanja EU kako bi buduće proširenje bilo lakše. Među mogućim merama pominju se zaštitne klauzule i prelazni periodi pre nego što nove članice dobiju sva prava.

O tome koliko brzo i pod kojim uslovima bi proširenje trebalo da napreduje lideri država članica razgovaraće na samitu u Briselu od 15. do 16. oktobra. Komisija očekuje političku podršku za ubrzavanje procesa, dok Irska, koja predsedava pregovorima u Savetu EU, nastoji da do decembra postigne dogovor o novim pravilima. Ursula fon der Lajen će ove nedelje posetiti Crnu Goru, Albaniju, Severnu Makedoniju i Kosovo, dok neće putovati u Bosnu i Hercegovinu i Srbiju zbog njihovih nacionalnih izbora.