Ekonomske posledice udaljavanja od EU integracija daleko veće od sume iz Plana rasta

Zastoj u reformama i primedbe na stanje vladavine prava doveli su Srbiju u poziciju da bi mogla da ostane bez značajnog dela finansijske podrške iz Brisela. U opticaju je suma od 1,6 milijardi evra – kombinacija bespovratnih sredstava i povoljnih kredita – koja je deo šire evropske inicijative namenjene ubrzanju ekonomskog približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Program poznat kao Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je osmislila Evropska komisija, pokrenut je pre dve i po godine sa idejom da regionu omogući raniji pristup određenim segmentima jedinstvenog tržišta EU, čak i pre formalnog članstva. U finansijskom smislu, okvir ovog plana obuhvata ukupno šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, raspodeljenih među zemljama kandidatima prema unapred definisanim kriterijumima.

Ti kriterijumi uključuju veličinu populacije, ali i nivo razvijenosti izražen kroz bruto domaći proizvod po stanovniku. Ipak, iz Brisela je više puta naglašeno da konačne sume nisu unapred zagarantovane. Naprotiv, visina sredstava direktno zavisi od toga koliko brzo i efikasno države sprovode reforme i ispunjavaju postavljene uslove.

Upravo tu dolazi do zastoja kada je reč o Srbiji. Evropska komisija trenutno preispituje da li zemlja ispunjava neophodne kriterijume za nastavak finansiranja, uz izraženu zabrinutost zbog sporog napretka u pojedinim oblastima.

Istovremeno, postavlja se i dilema kako bi država nadomestila eventualni manjak finansiranja, kao i na koje projekte bi planirani novac uopšte bio usmeren. Prema dostupnim informacijama, sredstva iz Plana rasta trebalo bi da podrže modernizaciju infrastrukture, unapređenje poslovnog okruženja i jačanje institucionalnih kapaciteta.

Na ova pitanja osvrnuo se i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, Ivan Nikolić, koji ističe da se intenzivno radi na ispunjavanju zahteva iz Brisela, ali i podseća da projektovani iznosi retko kada budu u potpunosti realizovani.

Prema njegovim rečima, realno je očekivati da Srbija povuče oko milijardu evra, što je i dalje značajan iznos, ali ne i dovoljno velik da sam po sebi reši sve razvojne izazove sa kojima se zemlja suočava.

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Marko Milanović kaže u razgovoru za Biznis.rs da je nezahvalno unapred davati prognoze da li će sredstva biti prosleđena Srbiji ili ne, ali da je važno razumeti okvir.

„Naime, sredstva iz Plana rasta nisu unapred garantovana, već su uslovljena ispunjenjem jasnih kriterijuma. Srbija se obavezala na sprovođenje 98 reformskih koraka u oblastima kao što su jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog okruženja, energetska tranzicija i razvoj ljudskog kapitala, ali su dosadašnji rezultati zabrinjavajući, što je podstaklo Evropsku komisiju da razmatra ovu radikalnu meru. Istorijski posmatrano, Evropska unija je već koristila mehanizme zamrzavanja sredstava iz određenih fondova, u situacijama kada su identifikovani sistematski problemi u oblasti vladavine prava i korupcije – najskoriji slučaj Mađarske“, ističe Milanović.

On dodaje da se, u tom smislu, opcija ukidanja sredstava za Srbiju ne može formalno isključiti.

„Ipak, takav scenario predstavljao bi krajnju meru, uslovljenu ozbiljnim i trajnim odstupanjem od reformskog puta. Čak i u slučaju značajnijih kršenja preuzetih obaveza u domenu fundamentalnih vrednosti, verovatnijim se čini mera suspenzije sredstava – kao u slučaju Poljske 2022-2024 – nego trajno ukidanje opredeljene sume“, navodi naš sagovornik.

Srbiji je kroz Plan rasta za period 2024-2027 opredeljeno oko 1,6 milijardi evra, uz mogućnost produženja roka. Približno trećinu, odnosno nešto više od 450 miliona evra, čine bespovratna sredstva, dok se preostala 1,1 milijarda evra odnosi na povoljne kredite.

„Ovde je važno skrenuti pažnju na to da više od polovine tih sredstava (oko 53,5 odsto) mora biti plasirano kroz Investicioni okvir Zapadnog Balkana (WBIF). U praksi, to znači finansiranje konkretnih projekata koje je Srbija kandidovala: modernizacija železničke infrastrukture (Valjevo-Vrbnica, Brestovac-granica sa Severnom Makedonijom, Stalać-Kraljevo, Kraljevo-Rudnica), razvoj BIO4 kampusa, ulaganje u studentske domove u Nišu i Beogradu, rekonstrukcija oštećenih školskih objekata, razvoj širokopojasne mreže u ruralnim sredinama, inovacioni distrikt u Kragujevcu, kao i projekte u energetici“, kaže Milanović.

Drugim rečima, reč je o produktivnim investicijama koje direktno utiču na dugoročni rast, a ne sredstvima za tekuću potrošnju, zbog čega bi njihovo eventualno izostajanje predstavljalo propuštenu razvojnu priliku.

„Istovremeno, pristup ovim sredstvima je strogo uslovljen sprovođenjem pomenutih reformi, što naglašava njihovu transformacionu funkciju“, objašnjava specijalni savetnik u Fiskalnom savetu.

Odgovarajući na pitanje koje su alternative finansiranja ukoliko sredstva ne budu dodeljena, Marko Milanović kaže da bi u tom slučaju Srbija mogla da se osloni pre svega na međunarodno tržište kapitala i saradnju sa komercijalnim bankama, po uzoru na deo projekata koji se već finansiraju na taj način.

„Takav prelazak bi, gotovo izvesno, podrazumevao višu cenu zaduživanja, ali ne bi ugrozio makroekonomsku i fiskalnu stabilnost, imajući u vidu postojeće budžetske rezerve. Međutim, fokusiranje isključivo na fiskalni aspekt bio bi pogrešan ugao posmatranja. Iako je reč o značajnom novčanom iznosu, budžet Srbije bi mogao relativno lako da apsorbuje njegov eventualni izostanak. Stvarna cena takvog scenarija je mnogo veća“, smatra Milanović.

On dodaje da sredstva iz ovog mehanizma nisu samo izvor finansiranja, već instrument za sprovođenje reformi u oblastima gde Srbija već duže vreme beleži sistematski zaostatak u odnosu na standarde razvijenih zemalja.

„Njihovo izostajanje bi se, stoga, prelilo na kvalitet života građana kroz sporije unapređenje javnih usluga, infrastrukture i ukupnog ekonomskog okruženja. Dodatno, takav razvoj događaja imao bi i snažan signalni efekat. U privredi koja je dominantno oslonjena na tržište EU, eventualna suspenzija sredstava iz Plana rasta – u uslovima već višegodišnje stagnacije evropskih integracija, uključujući činjenicu da gotovo pet godina nije otvoreno nijedno novo pregovaračko poglavlje – predstavljala bi dodatno kvalitativno produbljivanje tog zastoja i znak ozbiljnijih rezervi u pogledu daljeg napretka Srbije ka članstvu“, ocenjuje naš sagovornik.

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Marko Milanović smatra da bi potencijalno udaljavanje od EU integracija imalo štetne ekonomske posledice koje daleko prevazilaze iznos sredstava iz Plana rasta, jer je veliki deo investicija u Srbiji upravo vođen evropskom perspektivom zemlje i pristupom tržištu EU, pa bi iskakanje iz tog okvira negativno uticalo na privredne tokove.